Народно благостање

28, јули 1934, НАВОДНО БЛ

— Наш извоз у јуну 0. г. износио је 283,3 хиљ. тона. за 238,7 мил. дин., те је већи од оног у истом месецу прошле године по количини за 10,4%, и по вредности за 5,4% мањи; а увоз 69,9 хиљ. т. за 322,2 мил. д., те је мањи по количини за 5,4%, а већи по вредности за 28,9%.

— У периоду јануар-мај Немачка је увезла метала (цифре у загради односе се на исти период прошле године): (бакра 105.604 тоне (54238), цинка 67.219 (34, 933), олова 32.049 (12.143), калаја 6.626 (5.437), никла 2:825 (1.646).

— Амерички Министар пољопривреде изјавио је да ће се приступити смањењу царина на следеће производе: 1) код којих не постоји конкуренција домаћих; 2) код којих је удео увоза у укупној потрошњи врло мали; 3) код којих би то имало за последицу повећање потрошње; 4) на оне чија је унутрашња производња организована у индустријским монополима.

— 15 јула ступио је на снагу талијанско-мађарски трговински споразум.

— Ових дана отпочеће преговори са Чехословачком о извозу пшенице. ·

SOCIALNA POLITIKA

— Rumunija je donela zakon o zaštiti radnika po kome u svima privrednim preduzećima mora da bude uposleno najmanje 80% domaće radne snage, a u nadzornim odborima preduzeća polovina članova moraju biti rumunski držvljani.

— Broj osiguranih radnika kod Dbratmskih blagajni u Dravskoj banovini iznosio je u hiljadama: 1927 g. 15,5; 1929 с 17,3; 1930 2. 13,5; 1931 г. 12,3; 1932 2. 10,9 ! 1933 г. 10,6. та isto vreme je broj nesrećnih slučajeva u rudnicima о орадао: 1929 о. 2525; 1930 г. 1769; 1931 с. 1890; 1932 2. 1835 1 1933 5. 1819.

— Ргета родаста Зтанзнскос итеда пасјопапе indus'rije od dolaska Ruzvelta na vlast do danas porasla je nedeljna realna zarada američkih radnika za 13%. Ukupni dohodak svih radnika porastao je još više, jer je zposlenost povećana za: blizu 30%. Prema tome realni dohodak cele radničke .klase povećan je za 45%.

— На скупштини загребачке Радничке коморе бивши дугогодишњи претседник г. Вилим Харамина рекао је да су у буџету коморе предвиђене велике суме на разне личне издатке, хонораре и путне трошкове, а и у самим материјалним издатцима уствари се крију многи лични издаци. Међутим то није случај само од кад је дошла нова управа, него је исто тако било и за време дугогодишњег претседниковања г. Харамине.

— Претставници Графичких радника из Дравске бановине су изјавили да је 40% графичких радника без посла и да њихови запослени другови морају око 25% своје зараде да дадну у „незапосленички фонд".

NOVČARSTVO

— U prvoj polovini ove godine na kanadskom tržištu ikapitala izvršeno je privatnih emisija u sumi od 189.7 mil. dol. prema 131.6 u istom periodu prošle godine. |

— 6. N. Čemberlen izjavio je, da emglesko ministarstvo finansija neće ukinuti postojeća ograničenja o emisiji stranih zajmova u Londonu, ali da je voljno učiniti izuzetak za uvozničke zemlje, koje za iznos zajma kupe proizvode britanske industrije, као 1 та zemlje čije su monefte vezane za funtu, ukoliko one radi otklanjanja kursnih kolebanja žele da putem zajma povećaju svoja. potraživanja u funtama. Prema ovome, londonsko tržište Ostaje i dalje zatvoreno za zemlje zlatnog bloka. |

— Od 28 decembra 1933, kada su 5.А:0. пагеде да зе sve zlato preda državnoj blagajni, do 27 juna o. g. predano je 91,3 miliona ziatnih ·dolara.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 491

— 5. А. 1. su prema poslanici pretsednika Ruzvelta od 31 decembra 1933 imale da kupuju godišnje po 24 miliona uncija srebra a od toga su kupile do 29 juna O. g. samo 8,56 miliona uncija.

___Refiko ne daje zajmove onim društvima koja isplaćuju suviše velike nadnice, a ne dozvoljava im da isplaćuju dividende pre vraćanja zajma.

— Federalna poljoprivredna hipotekarna banka emituje za 100 mil. dolara 3% 15 godišnjih obligacija. Obveznice su garantovane po državi i daju se najpovoljnijem ponuđaču.

— У Крагујевцу је 22 јула о. г. извршено освећење камена темељца за нову зграду филиале Државне хипотекарне банке.

—_ Министарство финансија саопштило је да старе обвезнице Лутријске 2:/25% државне ренте могу да се замењују са новим до 31 јула 1933 г,, али после 1 августа 0. г. се не могу примати у кауцију, депозит и залоге од стране државних и самоуправних установа.

__ Због већих финансијских потреба јавно-правних тела у Швајцарској (смањење прихода од дажбина с једне џи повећање издатака за разне субвенције и стварање посла

с друге стране) на тржишту капитала емитовано је зајмова

у првој половини ове године за 207 мил. фр. према 49 у истом периоду 1933, Насупрот овој повећаној тражњи образовање капитала иде врло споро. Штедни улози код кантоналних банака за првих 5 месеци о. г. повећали су се за 19 мил. према 82 у 1933.

— Румунска Народна банка пустиће у промет нове.

хиљадарке на место повучених. — Канадски парламенат усвојио је Закон о оснивању централне емисионе банке.

JAVNE FINANSIJE

— Francuska, Engleska, Holandija i Čehoslovačka dale su pristanak za konverziju austrijskog zajma Društva naroda i ostaje još da to učine Danska, Švedska i Belgija.

— Na dan 30 juna talijanski državni budžet pokazivao. je deficit od 3.8 milijarde lira.

— Američka vlada kupovala: je državne obveznice u cilju

jačanja državnog kredita i za to je izdala od 25 nov. 1933 do 20

maja 0. g. 400,3 miliona: dolara, što čini oko 15 miliona nedeljno. Posle prekida od 1 meseca, u poslednjoj sedmici juna opet je vlada morala da interveniše sa utroškom od pola miliona dolara, iako je državni budžet imao manji deficit nego Što Se očekivalo.

— Holandija emituje od 24 jula blagajničke zapise s rOkom od 1 godine uz 2,5%, trogodišnje uz 3% i petogodišnje uz 3,5%. Ukupna emisija iznosi 65 miliona forinta.

— Аустралија је изложила упису зајам од 12 мил. фунти са каматом 3:/,%, емисионим курсом 98.5% и роком до 1948. Зајам је уписан и служиће 8.5 мил. фунти за јавне радове, а 3,5 за исплату багајничких записа.

— Новом пореском реформом Естонија је ослободила |

од порезе на приход сва лица, која су плаћала порезу до 5 круна, те се број пореских обвезника ове групе смањио. за 21%.

SAOBRAĆAJ

— Broj utovarenih vagona na našim Žželeznicama iznosio je za prvih 5 meseca o. g. 517 hilj.,, te je veći za 4,6% od onoga u istom periodu prošle godine. Porast je i kod rečnog i pomorskog saobraćaja, i promet je veći od onog u tri prethodne godine.

— Ministar saobraćaja izmenio je Pravimik o besplatnoj i povlašćenoj vožnji za državno saobraćajno osoblje od 1 jula O. g. Ranije ukinuta povlašćnea vožnja državnom saobraćajnom

osoblju je vraćena, ali je režijski stav povećan na 20% od nor ·

malne vozne cene prema ranijem od 10%. Vraćena je i povlaš-