Народно благостање

"28 јули 1934,

— „ШтампаР доноси да је у селу Сочаници код Подујева једном богатом сељаку иструлило у подруму сто хиљада динара у хиљадаркама. i ·

—_У првој половини ове године у Енглеској је у Tpro-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 493

вачки регистар: унесено 5670 фирми (1933 г. 5640) са капиталом од. 82:50 мил. фунти стерлинга (42.33). Од овога је било 230: акционарских друштава (155) са капиталом 43,26 мил. ф: ст. (16.05).

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ЈУЛА 1934 ГОД.

У стању Народне банке од 22 јула о. г. налазе се најинтересантније промене у пасиви, као што је то био случај и у претходној недељи Обавезе Народне банке по виБењу порасле су за 57.9 на 1.234.8 милиона и то првенствено због жиро-рачуна, код којих је прилив износио 41. милион, тако да достижу 524.2 милиона. Поред тога повећани су и разни рачуни, за 19 на 705.9 милиона, док је потраживање државно смањено за 2.1 на 4.6 милиона. Код обавеза са робом имамо смањење за 7,35 на 8783 милиона а разна пасива већа је за 12 на 270 милиона.

Стање Народне банке (у милионима дивара)

II s KK ===

31. XII | 31. XII | 31. XIL| 15, VI 22. VII AKTHBA 1931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934

Подлога ; зл, у касама и на стр.|1758,4! 1760.8| 1794.91 1785.2| 1787.7 новч. у страној монети 6,3 0.8 0,0 0.1| 0.06 девизе — — — — —|| 332.0| 206.5| 111.2) 95.5| 104,3

___ ____Yuynmo — |2096.8|1968,1| 1.906|1880.8|1892,1|.

Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 86.4| 1,9| 54,5) 22:81 20,0 KopBag HoBan:

у никлу и сребру— — || 38,8! 139,91 239.9| 284.2| 30,4s Демонетизирано сребро 33,9 Зајмови:; -

на менице — — — — ||1965.6|2111.9|1808,8| 1573.9|1577.6

на хартије од вреди. — || 287.2| 344.8| 2931) 2358) 236.8 Укупно — |2252.8] 2456.8) 2101.9| 1809,8| 1814.4 Хартије од вредности — || 274 154 11.7 17.8) 17.8

Ранији аванси држави — || 1799.2 1808.6) 1715:51 1719.0| 1719,1 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0] 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 77.8) 58.0] 54.9 88.8 88.8 Вредности ост, фондова 2.9 7.9 ИЛ 11.9 11,9 Непокретности, завод за

"израду новч, и намештај 145.0| 154,1) 153.7! 156.0|] 1560 Разна актива — — — —| 21,9) 21.6) 115.1! 141,6| 143.5

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0] 180.0! 180.0| 180.0) 180.0 Резервни фонд — — —| 8211 73,8! 84.3| 104.6| 1046 Остали фондови — — — 42. 86 137! 151) 15,1 Новчанице у оптицају — ||5172.2) 4772.1) 4327.1| 4112,6 4085.2] Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — | 29,3! 13,5 7,3 6.7 46

жиро-рачуни — — — || 326,3| 384,7| 474.4| 483.1| 524.2

разни рачуни — — — ||___60.9| 299.6| 549.2| 686.9) 705.9

| Укупно — || 416,5 697.8| 1031.0|1176.8|1234,8 Обавезе са роком — — || 681.1/1459,4! 1106.3! 885,7| 878,3 Разна павива — — — — | | 46,4! 40.3) 222.9| 258.0| 270.0

Оптицај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 5) 5358.2! 5289.4! 5320.1

У активи, подлога је повећана за 11.2 на 1892.1 милион динара од чега долазе 2.5 милиона на повећање златног стока (1.787.7 милиона) и 8.8 милиона на девизни сток, који се попео на 104.3 милиона. Девизе које не улазе у подлогу смањене су за 2.8 на 20. милиона а кован новац показује повећање за 20 на 304.3 милиона,

_ Менични | зајмови ове су недеље порасли за 3,7 на 1.577.6 милиона а ломбардни за 1 на 236.8 милиона.

Због већих потраживања по жиро рачунима смањен је оптицај новчаница за 274 на 4.0852 милиона, а ово би смањење било још веће да није за 20 милиона ушло кованог новца.

Оптицај новчаница и обавезе по виђењу износе ове недеље укупно 5.320 милиона динара.

Београдска берза

Зна се да немири у суседству изазивају увек депресије на ефектним берзама. Француска ефектна берза, например, претрпела је знатан пад курсева услед познате изјаве министра г. Тардјеа пред парламентарном комисијом за истраживање Ставискове афере. Исто дејство имала је на нашој ефектној (берзи вест о погибији Др. Долфуса. _Бесисти су истина на сва уста понављали све могуће опасности и компликације које би могле ma наступе у нашем суседству. Они су то почели још пре но што је почео рад на берзи. И одиста успели су да направе приличну депресију. Сви су курсеви попустили, Ратна штета, која је била рађена један дан раније по 321, пала је била на 317; 6% Беглуци, који су раније ишли по 57.15, пали су на 56.80. Али је већ у пола састанка настао обрт. И овога пута се показала тачна наша претпоставка, да врло велика прикривена тражња шета око берзе и на берзи и да чека сваки и најмањи пад курсева, па да скине маску. Тако је и овога пута било: све што је понуђено по 317, купљено је. Курсеви су се попели на 318.50.

Али је необично интересантна појава диспаритета између промпта и термина. Док је промпт роба падала све до 317, дотле је децембар пао свега на 23.50 према 24,50 претходног дана. Али се при тој цени појавила бескрајна тражња.

Ми смо већ писали о томе, да је много већа тражња терминске робе но промпта. То се објашњава, као што смо такође писали, чињеницом да има врло много шпекуланата који са сигурношћу очекују даљи скок курсева. При курсу од 320 укамаћење ренте Ратне штете је релативно ниско, тако да мора да буду термински курсеви вишљи за 2—3 поена. Ималац ренте Ратне штете задовољава се ниском каматом и рачуна са добитком на капиталу. Али репортер, т. ј;. који купује промпт робу а продаје термине, има само толико зараде у послу, колико је укамаћење Ратне штете. Па како је оно за њега мало, то свакако тражи он мало вараде и у капиталу и због тога термини морају бити скупљи, При крају ове недеље разлика између промпта и децембра код Ратне штете била је 6.50 поена. То је огромна разлика! То је преко 5% за годину дана.

Али се не може рећи да нема тражње за промпт робом, јер штогод је понуђено до данас испод 319, све је то промпт купљено. Ако би курс ренте Ратне штете још више пао, била би, изгледа, неограничена тражња.

20-VII 23-VIL 24-VII 25-УП 26-УП 6%. Беглуци 56,20 5620 —— 57.125 56.80

-4%. Атрарци 39— ===. 39—" 3850 :39—