Народно благостање

Страна 484

НА Ми UI БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

dustrije (3,5%), dok je porast kod svih Oslu a najveći ed: tekstine (19%), šumsko-pilanske (17,6%) i industrije kože i guma (14,9%).

· Građevinska delatnost, na saprot ostalim privrednim. granama, za pos'ednjih 5 godina bila je najveća u 1932 g. Broj zaposlenih pao je sa 13.591 u prvom tromesečju 1933 god. na 8.275 u istom periodu 1934 godine ili za 39,2%. Najveće je

opadanje kod Ouzora u Beogradu (sa 3.380 na 1.274) i Dubrov-.

niku (sa 1.710 na 780). Takođe je veliko opadanje i kod javnih radova (gradnje železnica i puteva): sa 19.854 na 15.987 ili 19,5%, što je posledica završenih radova na gradnji novih Železničkih pruga i isušenju pančevačkog rita. I ovde je majveće opadanje kod beogradskog ureda (sa 7.378 па 3.548), zatim

skopljanskog (за 5.034 па 4.409), a porast je kod ljubljanskog:

(sa 1.495 na 2.090). Broj zaposlenih kod ostalih ureda je minimalan. Od industrijskih grana majjaće je pogođena ·duvanska. Broj zaposlenih stamo opada (sa 14.277 u 1033 ma 9.761 u 1934 god.). Naročito na području skopljanskog i niškog ureda. Ти skoro je sprovedena mova redukcija radnog osoblja, plata i nad= nica. Uzroci su opadanje potrošnje skupljih vrsta, porast kri. umčarenja i smanjenje izvoza, o čemu smo skoro pisali. Izvoz se u prvom |готезесји о. g. skoro izgubio, jer je iznosio svega 18 tona u vrednosti 411 hiljada dinara prema 379 tona u vrednosti 13.585 hiljada dimara u istom periodu prošie godine. Otkupna cena duvanu je vrlo niska i stoga mnogi proizvođači napuštaju proizvodnju, naročito u Hercegovini. A postoje i veće zalihe iz ranijih godina.

Najveće poboljšanje je kod šumsko-pilanske · industrije, gde je broj osiguranih radnika porastao sa 34.904 u 1933 zg. па 42.325, odnosno 17%. I fo ureda u Tuzli sa 2.487 па 4.318; zatim u Banja Luci sa 5.780 na 6.800; Zagrebu sa 1.936 na 3.066; Oseku sa 10.050 na 11.380; Karlovcu за 1.693 па 2.123; Загаjevu sa 4.104 na 4.581 i Ljub'jani sa 5.444 na 5.700. Pobolišanje je nastupilo tek od septembra. prošle godine, kada je počeo da raste izvoz. Mi smo nedavno istakli da je jedina vajda povećanja izvoza porast broja zaposlenih, jer niti su porasle nadmnice, niti prihod šumske industrije — usled povećanja falijanskih carina i sniženja cena drvu. Najnovije znatno. povišenje talijanskih carina nastupi!o je tek početkom maja o. g. Poboljšanje, kao što smo rekli, posledica je povećanog izvoza, dok domaća potrošnja opada. Izvoz drva za građu povećao se sa 568 hilj. tona u 1932 god. na 729 hilj. tona u 1934 god., dok je izvoz drva za gorivo opao sa 196 hilj. tona na 163 hilj. tona; a u prvom tromesečju ove godine je prema istom periodu prošle godine porastao. izvoz · po težini za 58.2%, a po vrednosti za 38,8%, što nam pokazuje

padanje cena. Prodate su i zalihe, koje su ostale od Toj | godina.

Povećanje izvoza je fakođe uticalo i na poboljšanje iu hemijskoj industriji, gde je broj zaposlenih radnika porastao: sa 8.580 u 1933 god. na 9.740 u 1934 god. ili 12%. Kod nekih grana hemijske industrije je i pogoršanje. U prvom tromesečju o. g.

IZVOZ sode se povećao po količini za 11,8%, a po vrednosti za 23%. Porasla je i prodaja lakova i boja za 4%, kao i hlornih деrivata i sapuna. Smanjio se i izvoz nekih hemijskih proizvoda, zatim kalcijevog Rkarbida i „cijanamida skoro za Takođe opada i prodaja farmaceutskih proizvođa.

Za izvoz radi još većim delom rudarsko-topioničarska industrija. Podataka o porastu broja zaposlenih nemamo.. Ruđarska

proizvodnja je u prvom fromesečju о. g. prema: istom u prošloj godini porasla u procentima: gvozdena ruda za 180,33; hromna .

ruđa za 18,27; bauksita za 12,33; olovna i cinkana ruda za 12.26; bakarna ruda 10,76; uglja 5,18%; a 12,82 i lignita za 1,1. Topioničarska proizvodnja se povećala kod olova za 79,11; cinka za 49,16 i bakra 11,66. U istom. peri-

50%. |

ораја зо1 ха 31,54; ритћа ха

одби РОА) li az olova: sa 860 na 1.837 tona i ruđa i kopova sa 112,3 na 113,7 hilj. tona, a opao sirovog bakra sa 9.484 па 8.587 tona, 5:

O lepom napretku naše rudarske proizvodnic u ro, godini pisali smo opširnije u broju 18 od o. g. Nasuprot drvnoj industriji kod rudarsko-topioničarske povećala se i domaća potrošnja nekih sirovina i gotovih artikala, od čega najviše otpada na 'državne porudžbine i povećanu domaću industriju građenja prevoznih sretštava (vagona, parobroda, čamaca), gde je broj osiguranih radnika porastao sa 5.773 na 6.275 ili 8,1%. Stanje industrije vagona je poče!o да se popravlja, a isto tako pokazuju veću delatnost i naša pomorska brodogradilišta, o čemu smo pisali u članku: „Naš pomorski promet za vreme · privredne depresije (br. 26 od o. g.).

Donekle je u vezi sa poboljšanjem rudarsko-topioničarske proizvodnje i poboljšanje u metalurgijskoj industriji. Broj za-

poslenih se vrčo malo. povećao (sa 29:305 na 29.570) usled toga što su fu učačunati i bravarsko-limarski i ostali odgovarajući тапан, код kojih je pogoršanje. Koliki broj otpada na industrijske grane metalurgijske nemamo podataka. Povećala se i proizvodnja i prodaja i to je prođaja čelika veća za 20%, emaljiranog posuđa za 10%; a kapacitet proizvodnje teške industrije se povećao za 14%. Znatno je porastao uvoz meprerađenog i poluprerađenog gvožđa (sa 2.897 tona na 4.326 tona), a opao uvoz lima, izrađevine od gvožđa, šina i ostalog železničkog materijala, što je posledica "ораје građevinske. delatnosti.

Sve ostale industrijske grane, izuzimajući donekle neke poljoprivredne i cementa, rađe isključivo za domaće iržište.

Kod industrije kamena i zemlje porastao je broj osiguranih sa 11.722 na 12.931 ili 5.2%. Međutim, dve glavne grane ove industrije pokazuju nazadovanje, i to industrija а аде је opala proizvodnja za 43,3% u prvom tromesečju 0. 5. а Раоа i prodaja, usled opale građevinske delatnosti u DN dok se izvoz nešto poboljšao (sa 79,5 hilj. tona na 89,6 hilj. tona). Stanje ciglarsko-creparske industrije još je nepovoljnije, kao i industrije stakla isto zbog opale građevinske delatnosti. Nije nam jasno gđe je poboljšanje, koje se manifestuje u porastu broja zaposlenih. | |

Kod industrije hrane i pića porastao je broj osiguranih radnika sa 30.927 na 31.958 ili 3,3%. | ovde su pored industrijskih, ubrojene i neke zanatske grane (Kao n. pr. narodne kujne).

Kod najvažnijih grana poljoprivredne industrije je već nekoliko godina stalno pogoršanje. Kod industrije prerade mesa smanjila se proizvodnja za 40,5% u prvom tromesčju 0. g., a opala je i domaća potrošnja iako je рогавјао 12702 prerađevina od mesa sa 94 f, na 218 fona. Isto fako slabo radi i mlinska industrija. Stanje industrije šećera, piva, alkohola se znatno pogoršava. Opada proizvodnja, potrošnja, i izvoz, a zalihe se gOmilaju. Naročito su velike zalihe šećera.

~Prema tome porast broja: zaposlenih u ovoj grani nije u. industrijskim: granama. Verovatno da je poboljšanje usled porasta broja narodnih kujni, pekarskih i poslastičarskih prodavnica. Poboljšanje je i kod · grafičke i industrije hartije. Broj za-

poslenih radnika u industriji hartije |E porastao sa 3.685 na 4.243.

ili 13%; proizvodni kapacitet za 10% i UVOZ Са ћагtije sa 1.663 +. па 2.333 5.

Kod grafičke industrije, koja obuhvata ап рагеке i poligrafske postove, porastao je broj osiguranih sa 7.485 na 7.938 ili 5,98%. Znači, da se štamparski poslovi povećavaju.

'Kod električnih centrala i vodovoda je porastao broj Osiguranih sa 6.123 na 6.640. ili 6,09%. Porasla je i proizvodnja, verovatno zbog porasta potrošnje struje u industrijske svrhe.

Poboljšanje kod industrije tekstila, konfekcije, kože i gume je najvećim: delom posledica autarkiziranja, a zatim znatnoga