Народно благостање

Страна 540

ВАРОДВО БЛАРОСТА ПН Бр. 34

Зајмови су порасли за 2.8 на 1820.5 милиона, за колико су већи менични зајмови који достижу 1583.2 милиона, док су ломбардни остали непромењени са 238.2 милиона.

У пасиви повећане су обавезе банчине по виђењу рег вајдо за 18.0 на 1178.3 милиона, због следећих промена: потраживање државно веће је за 810 хиљада а износи 3.89 милиона. Жиро-потраживања показују знатно повећање, за 26.5 на 480.3 милиона, док су томе на супрот опали разни рачуни, за 9.3 на 694.1 милион динара. Даље је интересантно смањење обавеза са роком, за 4.6 на 9861.3 милиона што може бити последица исплате благајничких записа којима је ове недеље био рок. Разна пасива је ове недеље већа за 3.38 на 246 милиона, док је томе на супрот разна актива порасла за 8.99 на 162.6 милиона.

Све ове промене проузроковале су повећање оптицаја новчаница, за 7.2 на 4.177.1 милион динарг, а оптицај и обавезе Народне банке по виђењу заједно износе 5.355.5 милиона према 5.330.2 милиона у прошлој недељи.

Beogradska berza

· Da je Moša berzijanac čuvao liniju na berzi kao na svom

· telu, uštedio bi sebi jedno kajanje. Nisu skoro ovako burno

skakali kursevi naših državnih hartija od vrednosti kao poslednje nedelje. Kad je pre mesec i po dana uzviknuo jedan berziianac „ode Štela na 350”, jedan skeptik mu je dobacio da će pre Sava poteći uzbrdo, no što će Šteta ove godine dostići 350 dinara. Na to je drugi jedan berzijanac ponudio opkladu, da će Šteta u ovoj godini dostići kurs od 340. Našao se Moša berzijanac da primi opkladu i naravno nije isključeno, da će još u toku iduće nedelje morati da plati 1.000 dinara, koliko iznosi „opklada. Kad je pre 2 meseca g. Ir. Bajkić ponudio na berzi :opkladu, da će 6% Degluci do kraja ove godine dostići kurs od 65, jav:lo se 7 berzijanaca sa protivnim tvrđenjem i tako je on zaključio 7 opklada. Tada je kurs begluka bio 54. U ovoj nedelji

„međutim on je već stigao do 6O i sasvim je prirodno da će u

najkraćem roku preći ovaj kraći put, koji je ostao od 5 poena.

Interesantna. je stvar kako ima tvrdih glava među kapitalistima, a naročito berzijancima. Ima ih koji su sebi uvrtili u glavu, da papiri ne mogu da pređu nivo od januara ove godine i koji,

_u prkos činjenici da je za 7 meseci skok ogroman, još uvek

"sumnjivo vrte glavom i iznalaze razloge zbog čega se cela ia kula od vazduha mora da sruši. Bilo je takvih berzijanaca, koji su pokušavali da izvrše prepad i preseku hosu, a po mogućstyu i prouzrokuju veći pad. To su oni koji su za najveće sažaljenje. Ti berzijanci prodaju svoje stokove ili čak robu koju nemaju, od 315 do 335. Naravno štogod su prodali ispod 335, sve pretstavlja izgubljenu dobit, koja je u toliko veća, u koliko više napreduju kursevi.

Ogromna je tražnja za našim papirima i to ne za račun berzijanaca, već lica, koja su van berze. To se da lepo kontrolisati na berzi, jer velike stokove papira kupuju berzijanci, 'koji nemaju kapitala da ih prime, koji to čine očigledno samo kao komisionari. U ovoj nedelji ostalo je vrlo mnogo tražnje nezadovoljeno. Ljudi se uzdržavaju, jer osećaju, ako bi prepustili celh tražnju na tržište, da bi izazvali još veću hosu. Ponuda se tako reći potpuno izgubila. Nema robe.

Besis:e istina kažu na to, da nikad nema robe kad je 'hosa, a ima je mnogo kad je besa. To je relativno tačno. Možđa ibi besa izazvala nešto robe, ali to su vrlo male količine prema onome što se. traži. Verovatno da je jedan deo tražnje elasti-

„:čan tj. špekulativan i da bi se jedan deo tražnje izgubio kad | bi bila besa. Tako je uvek na berzi, ali postoji druga jedna i činjenica, koja je vrlo interesantna.” Poznata”'je- stvar da posle

skoka kurseva od nekoliko poena obično se pojavljuju prodavci da realiziraju dobit, jer se špekulant obično zadovoljava sa 3—5 poena. To je u ostalom vrlo dobra dobit. U ovoj nedelji skok je bio od punih 11 poena, pa ipak je bilo vrlo malo realizacije. Vrlo mali je obrt u prkos velikoj tražnji kao što pokazuje donja tablica. Znači da je uverenje da će kursevi da skaču i dalje toliko uzelo maha među berzijancima da se niko neće više da rastaje od robe.

Po sebi se razume da ova burna hosa mora da stane za izvesno vreme, jer kursevi ne mogu nikad ići do neba, ali {e pitanje, da li ova hosa može biti zamenjena jednom besom, posle koje bi opet došla hosa. Ima veliki broj berzijanaca, koji :ednako rade na tome da izazovu besu. Oni bi hteli da što jeftinije kupe robu, ali takve su Dberzanske operacije vrlo rizične. S obzirom na činjenicu da svi berzijanci veruju, da će do kraja godine papiri još mnogo skakati, vrlo je mogućno, da bi se prilikom. pokušaja da se papiri obore pojavila ogromna tražnja. Jer mi imamo utisak, kako smo to malo pre rekli, da ima berzijanaca koji dođu na berzu u nameri da kupe, pa kako iz dana u dan kursevi skaču, to se oni uzdržavaju u nadi da će ipak doći jedna mala reakcija kad će moći da kupe jeftinije. Ako se svi ti pojave koji očekuju reakciju, onda se i pokušaj bese može da pretvori u novu hosu. Donja tablica pokazuje raz

'viće kurseva u poslednjoj nedelji, a ona iza nje pokazuje razviće

obrta.

10. УШ. 13 УШ. 14. VIII: 15 МШ. 16 VI. 7% Јпуезнсјош тајат 71.550 71,50 .72— — 726% Begluci | 5715 5825 5850 58.875 590.70 4% Agrarci ___ 30. 30 5875 —_ 8% Bler — — — — 7% Bler — _ 58.— _— 57.75 51.125 7% ЗеПатап — 69.— ,69.— = 69.—

Ratna šteta, prompt 324.25 327.50 329.— 332.50 336.50 Ratna šteta, termin 328.50 330.50 4333.— .335.25 338.50

Narodna banka — 4120.— — — 4075—

Agrarna banka _ _ 218. 21850 210. 218—

Vrsta ~ u hili. dinara 72%. Investicioni zajam | 31 4% Agrarci : 23 6% Begluci — promt 203 6% Begluci — termin 514 8% Bler 14 7% Bler 442 7% Зећатап 561 21J}- % Ratna šteta — prompt 1.197 21ј-% Ratna šteta — termin | 1.528 Akcije Agrarne banke - 112 Akcije Narodne banke : 49 __4.674

Razviće kurseva se mora proučavati paralelno sa razvićem

obrta. Kao što vidimo, Ratna šteta otišla je prompt na 395, a decembar na 338.50. Obrt međutim bio je ukupno 2,7 miliona, od čega 1,2 miliona prompta a 1,5 miliona termina. U terminima је

„veći obrt ne samo zbog toga što špekulacija intenzivno učestvuje

u poslu, već naročito zbog toga što vlada ogromna” 'Oskudicća u prompt robi. Već 2 meseca vlada 'disparitet između prompta i

“termina. Decembar je relativno skup, ali se mora još da plati

skupo, da bi se pojavio, a termin se može, pojaviti i onda kad