Народно благостање
|
18, август 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 531
__РОВЕРА КАРТАШУПСКОС Ч5ТЕМА МАР.
PLANSKO-PRIVREDNIM U UREDBI ~
_ __ 1 Џгедба пе zabranjuje kartele _
= Od osam novih uredaba, čiju smo,pripremu najavili u broju 30, do sada je objavljeno svega 4, ranije ona o izvozu žita, a sada o karfelima, maksimiraniju Каmatne stope i o zabrani opravljanja odela i obuće po fabričnim radnjama. Sasvim je pojamno da kod mera ove vrste mogu da se pojave raznovrsna pa i ргону= položena gledišta. Sasvim je prirodno, dakle, да је ртеtresanje tih mera i od strane: Kraljevske vlade moralo zahtevati više vremena i dužu diskusiju. Načelno uredba o kartelima ima najveći značaj. IL
U pomenutom broju Narodnog. Blagostanja mi smo pisali, da se unapred može:znati sadržina uredbe o kartelima, pošto: je. ona svuda manje više ista. Zakon: o kartelima, pisali smo dalje, nije načelno protiv kartela, мес ртону zloupotrebe monopolskog položaja od strane "kartela. Prema tome:svaki zakon o kartelu počinje sa priznanjem kartela kao legalne ustanove: Po sebi se ra'zume, da se: zakonom. o kartelima: daje nadležnim orgamima pravo i da suspenduju kartel, ako зе оп пе заobrazi zakonu. Ovo se naše. gledište ne slaže sa onini :što je 14 o. m. objavila „Politika”. Ona-donosi na prvoj :strani uredbu o kartelima pod zvučnim naslovom. „Vlada "je propisala uredbu kojom se zabranjuju karteli”. ·Dok smo mi tvrdili da: će uredba da legalizira kartel, dotle Politika” tvrdi sasvim protivno, da se njome тађта„пјији Капјен. Хпас! да зи пазе informaciie bile-loše ili „да smo bili rđavi proroci. U stvari i mi i „Politika” imamo pravo, i ako to izgleda na prvi pogled apsurdno.
- _„Politika” zasniva svoje tvrđenje o zabrani kartela "ва 5 1. tač, [. uredbe koja glasi: „Karteli se zabra·njuju.” | |
Mi pak zasnivamo naše tvrđenje, da uredba legali-
zira institut kartela koji je do sada postojao kod nas
“via fakti, pre svega, na istom paragrafu i istoj tačci, koja glasi: „Ministar trg. i industrije... može. odobriti osnivanje kartela.” Đalje, na 85 3. tač. 1. koja glasi: „Za oshivanje kartela... imaju se sastaviti isključivo pi-
„smeni ugovori. Podnesak za osnivanje kartela podneće se , Ministarstvu trgovine i industrije” i t..d.. Ostatak uredbe
'se odnosi na postupak u izvođenju ugovora, u kartelu, na kontrolu državne vlasti nad kartelima i na mere protiv kartela, koji greše protiv izdate uredbe. . ~ o
Da oboje, i mi i „Politika”, imamo pravo dolazi otuda, što postoji izvesna kontradikcija u samoj uredbi. “Tačka 1. čl. 1. koja: glasi da se karteli zabranjuju, ne
· Stoji Ga saglasnosti ša ostalom uredbom, koja u stvari
je-mištazdrugo do zakon o osnivanju i funkcioniranju kartela. S 28. tač. 2 glasi: „.xPostojeći karteli koji žele
·___da nastave sa radom, dužni su da traže odobrenje za
osnivanje kartela i t. d.” Znači da i posle uredbe može
. O KARTELIMA
biti kartela, a kad se nešto zakonom zabranjuje, onda to legalno ne može postojati. | ____1 Џгедба uvodi koncesioni sistem za kartele
: „Prema današnjem stanju našeg pravnog poretka u pogledu na kartele uredba donosi velike promene. Do
sada je. kartel bio van. domašaja vlasti, a uredbom on
postaje pravnim institutom, koji priznaje naše zakOno-
davstvo-i.čije se funkcioniranje. zakonski reguliše. Pri-
znajući kartel kao takav, uredba je imala dva puta za regulisanje osnovnih ·pitanja u vezi sa kartelom, једаћ је normativan, a drugi koncesioni. Mi smo u broju od 21 jula. pisali, da je funkcioniranje kartela tako jedna individualna stvar, da se ono ne bi moglo da reguliše.norma– tivnim putem. Zbog toga i uredba statuira koncesioni ·sistem za kartele, isto tako:.kao i zakon o akcionarskim društvima za akcionarska društva. | Kao što se pri osnivanju akcionarskog društva podnose Mihistarstvu trgovine dustrije na odobrenje statuti, sa. čijim se odobrenjem odobrava u isto vreme i osnivanje društva, tako kod kartela interesenti podnose Ministarstvu trgovine i industrije ugovor odnosno statut eventualne. specijalne kartelske organizacije —/ ako se u tome obliku namerava da obavlja kartel. Dalje, kao što je. kod rešenja po zahtevu molilaca za osnivanje akcionarskog društva Ministrovo 'pravo diskrecionarno, ti. bez. prava na žalbu u slučaju negativne odluke, ni kod osnivanja kartela nema se prava tužbe državnom Savetu ti slučaju negativne odluke..od. strane Ministarstva trgovine i industrije. Dalje, ka ·što po zakonu o akcionarskim društvima Ministarstvo trgovine i industrije ima pravo kontrole nad njihovim radom putem specijalnih 'komesara, (ако i kod kartela Ministarstvo ima to pravo ali ne; samo preko specijalnih već i preko stalnih komesara. Najzad, kao Što. i akcionarska. društva
po uredbi. o zaštiti moraju pokrivati troškove bankar„skog odbora, tako .se i kod kartela. statuira naročiti amet u korist kartelnog (odeljenja Ministarstva.
Ostali- propisi 'o odnosu između državne vlasti i kartela u koliko nisu slični onima u zakonu o akcionarskim društvima, dolaze kao posledica različnosti šame
“materije. Malo su veće ingerenćije Ministarstva trgovine ·i industrije prema kartelima nego prema akcionarskim ·društvima,:kad se već ova jedanput osnuju, iz. prostog
razloga, što kod kartela akt, kojim se isti odobtava, nije sudbonosan za njegov rad.. Drugim rečima, kod kartela: je mogućno da u toku vremena' padne, odluka, која се 12 osnova. izmeniti njeg0v.. ekonomski. značaj, prema onome kakav je bio kad je traženo odobrenje од. Мимзтагајуа. ал травна па анввава козинња ; Kao Što vidimo, uredba ne zabranjuje kartele, već
База ЕН)
samo uvodi koncesioni sistem, koji postoji i kod akci-
onarskih društava.