Народно благостање
Стана 534.
—________________-_-- мо Obim naše OM trgovine u Analiza naše spoljne trgovine · · prvom polgođu o. g. je veći od
za prvo. poigođe -0..g. . onog. u istom а 1933 g. Iz-
ЛЕ НИ ____ \/SyA S. iznosio 1,56 mil. tona u ODO vrednosti 1,59 mil. din., te je porastag. po količini za 19 ,13%, a po vrednosti za 10 84%. Uvoz je iznosio 430,3 hilj. tona u vrednosti 1,75 mil. din., te je porastaanpo količini za 25,20%, a .po vrednosti za 35,14%. Znači,
da se izvoz povećao skoro za jednu peflinu po količini, a po.
vrednosti tek za jednu. desetinu. Porast uvoza je i još veći i iznosi po količini za | četvrtinu, a po vrednosti više nego za trećinu. TUO | -
IT u prvom Oda 028. vidimo dalje širenje makaza: cena uvezehih i izvezenih proizvoda. Izvoz je brže rastao po količini neg0 po vrednosti (za 56,6%), dok je uvoz brže rastao po vrednosti(za 72/,0%). Vrednost izvezene tone iznosila je u prvom polgođu o.-g. 1018 din. prema 1095 din. u istom periodu prošle godine, što je opadanje za 9,3%; a uvezene 4056 d. prema 3771 din., što je porast 2a:7,1%.
ЈЕ Od 33 glavna izvozna predmeta, ја trećina pokazuje раније cena. Pad se kreće od: 3—15%. i jedino kod ruda: i короуа улов! oko 25%. Cene su popustile kod: jaja (oko 15%), svih drvenih proizvoda-(oko 10%), uglja, olova, ribe i povrća. Kod: ratarskih proizvoda. eene su se najviše popravile. Kod hmelja se više nego učetvorostručile; suvih šljiva udvostručile, dok nešto mahnii porast pokazuje kukuruz. Takođe je porast i kod žive stoke, živine, koža i perja, bakra, sode, ekstrakta za štavljenje, kalcium-cijanamida' i cementa, i kreće se od 3—30%.
o Ukupno opadanje. vrednosti našega izvoza u glavnom je prouzrokovano padom 'cena Фгулћ proizvoda, јаја, ruda i kopova.
_ Kod uvoznih proizvoda većina pokazuje porast cena, koji se kreće od 2 do 30%. Najveći je kod kalaja (30%), ovčje vune (20%), maišna i elektrotehničkih predmeta (20%), gvožđa i izrade od njega (16%), шјапор зетепја (14%), a kod ostalih ispod 9%. Porast je kod svih tekstilija, sem sirovog pamuka, zatim pirinča, južnog voća, uglja, i koža. -
_ Opadanje cena |e kod namirnica i nekih gotovih proizvoda i kreće se od 3 do 21%, među kojima su: biljna ulja (18%), kava (13%), kakao ı čaj, (10%), zatim izrade od ikaučuka (16%) veštačke boje (21%), izrade od 0 (8%), ћапца za štampanje (10%).
„_.. Veći porast uvoza i sve veća disproporcija između cena izvezenih i uvezenih artikala uticali su ·da je naš trgovinski Dilans.u prvom. polgođu o. g. pasivan za 161 mil. dinara prema aktivi od 139 mil. din. u istom periodu prošle godine.
- Na prvom mestu u našem izvOZIU stoji drvo za građu: drugom kukuruz i trećem sirovi bakar. Na njih otpada 48% ukupne vrednosti uvoza prema 35,1% u istom periodu prošle godine. Nasuprot ovima udeo tri druga artikla (svinja, jaja i duvana ai listu) opao je sa 31. 1% u 1932 g. u 18% u 1933 g. na 84%. u OvOj godini.
Mi smo i do sad u više оу“ isticali nepovoljne izglede та: -paš izvoz jaja i svinja, u prvom redu zbog porasta ipro1zvodnje zemalja uvoznica, konkurencije drugih zemalja i rimskih sporazuma.
- „- Opadanje izvoza jaja i svinja pretstavlja za proizvođače veći. MD, nego što je to slučaj sa kukuruzom ili drvom i пеkom rudom, zbog foga Što oni pretstavljaju bolje unovčavanje poliopriyrednih proizvoda.
„ayiSkoro dve, freqine važnijih proizvoda pokazuju porast iz“024; među kojima najviše sirovine i građevinski materijal i to: svi drvni proizvodi, rude „(bakar, olovo, Ккоромћ, cement), роljoprivredne sirovine (hmelj, kudelja, ikože), a, od namirnica: suve šljive, pernata živina, sveže ribe, povrće, mlečni proizvodi,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Бр; 34:
pšenica i mekinje. Izvoz železničkih pragova i mekinja se O
torostručio; pšenice, ferosilicjuma i olova utrostručio; kudelje, ·· suvih šijiva i izrada od drva udvostručio, a kod ostalih Ва
је од 3 до 59%. 5.
Opadanje izvoza je Код jaja (za više od 1/3), živih svinja (za 1/3), svinjskih proizvoda: masti i mesa, 'kalc. karbida i sode.
____Tekstilije i dalje stoje na prvom mestu u uvozu sa udeЛот од 40% ukupne vrednosti uvoza. (и I kod uvoza su nastupile promene. Dve trećine glavnijih.. proizvoda pokazuju” porast i to: svi tekstilni proizvodi, gvožđe у
i izrade od njega, ugalj, kalaj, izrade od kaučuka, mašine i elek-
trotehnički predmeti, kože,.loj, izrada od hartije; južno voće,
kakao i čaj; biljna ulja; bakarna galica i cinkhlor i on se kreće _ od 15 do 80%. Najveći je kod razne pamučne robe (80%), Ђа- .
karne galice i cink-hlora (64, 4%), južnog voća (61,9%); омсе vune (48%), kože (43%), uglja (41.3%), kalaja (40%), svi-
lenog prediva (36.1%), biljnog ulja (33%), vunenog prediva |
(30%), pamučnog prediva (27%), mašina i elektrotehnički predmeta (26%), sirovoga pamuka (24,7%), (23.2%), gvožđa i izrada od пјеса (20%), а Код ostalih je ispod 20%.
'Karakterističan je porast svih triju grupa proizvoda: goO-
tovih nam:rnica, sirovina i .poluprerađevina, ali je ipak majveći
kod poslednje grupe, gde spadaju pored tekstilnih, još koža, gvožđe, ugalj i loj, a upadljiv je veliki porast uvoza južn0Ba voća.
Opadanje uvoza pokažuju na prvom mesfu namirnice; zatim neki gotovi proizvodi. | to međ prvima so (za 41%), pi- rinač (27,5%), kava (11%), a međ drugima: izrade Od por- | celana (33%), staklo (12%), organske boje (10%), a јо5 ен opali: mineralna ulja (13%) i uljani plodovi i seme (10%). |
Opadanje uvoza: soli, pirinča, uljanih plodova, organskih boja,
izrada od porcelana verovatno da dolazi usled većeg porasta | domaće proizvodnje. Kod kave može da bude uzrok i sve VECU upotreba surogata, na prvom mestu nauta; kod mineralnih ulja .
vunenih {kanina ~
oslabljeni automobilski promet, a kod stakla opala građevinska ~
delatnost. Nastupile su promene i kod udela pojedinih zemalja
našoj spoljnoj trgovini. U našem izvozu Italija stoji ı dalje Ha
prvom mestu i njen je udeo porastao u procentima: sa 23,8 na.
25,31; opao je udeo Austrije sa 23,7 na. 17,8; Nemačke sa 13,6.
na 12,7; Francuske sa 2,3 na 1,0 a porastao: Čehoslovačke sa ,
6,3 na 66; S. A. D. sa 2,0 na 5,80; Belgije sa 3,2 na 5,07; Švaj-
carske sa 3,5 na 3, 8; Mađarske. sa 3,4 па. 4,2; Епојезке 5а 1,6 na 3,5%.
rast S. A. D., Belgije i Engleske.
Korbkielistično je znatno opadanje идеја АЦЕ. а ро- |
U našem uvozu takođe Italija stoji na prvom incest | nje |
je udeo malo popustio u procentima: sa 16,2 na 16,14; opao je udeo Austrije sa 15,8 na 14,0; 'Nemačke sa 12,8 na 12.3; Čeho-
slovačke sa 12,2 na 11,0; Engleske sa 11,1 na 10,2; Mađarske.“ sa 4,1 na 2,6; a porastao kod: S. A. D. sa 4,7 na 6,5; Francuske: *
sa 3,0 na 4,08; Brit. Indije sa 2,5 na 4.0; ostao nepromenjen
Švajcarske 2,4 i Grčke 1,2. Ovde je karakteristično opadanje .
udela Mađarske i Austrije, a porast: S. A. D. i Brit. Indije.
U jačoj je meri porastao рготен 1 10 izvoOZ U. јасој теп ·
sa udaljenim zemljama: S. A. D., Engleskom, Brit. Indijom, Bel
gijom, Argentinom. A najveće su promene prema S. A. р., оде :: је 1202. рогазјао sa 29,5 па 93,6· mil. din., a uvoz sa 61 па 15: mil. dinara. Jedan od najglavnijih" MOJA tome „jeste znatno.
pojevtinjavanje naše robe, čijem je izVOZU u glavnim zemljama
5
ižvoznicama smetao kompenzacioni sitem, koji о Ена Впстја
izravnavanja trgovinskog bilansa na nižoj Strani.
Aktivnost našega trgovinskoga bilansa je smanjena pfema o
Austriji i Nemačkoj, a pasivnost prema S. A. D., Engleskoj |