Народно благостање

__18, август 1934, |

ним органима да мотре на куповине пшенице млинске индустрије и, поступају најстрожије. Ма ово млинска индустрија и трговци пшеницом у појединим реонима донели су одлуку да за шест месеци обуставе сваку куповину, те је тиме за произвођаче настала врло тешка ситуација. Ово је принудило владу да понова узме у разматрање питање уновчавања пшенице и ових дана очекују се нове мере.

— Према подацима које објављује француска трговачка комора светска производња вештачке свиле кретала се у току последње три године као што следи (у милионима кг.):

1931 1932 1933

5 ПАВЛЕ 64 57 12 Јапан ' 21 - 30 42 Енглеска 25 32 38 Италија 35 32 36 Немачка 29 29 36 Француска 200 23 26 Остале државе 28 30 33 Укупно 218 229 283

— Индекс талијанске индустријске производње за јуни о. г. износи 85,71. Повећање према јуну 1933 износи 8,30%, а према јуну 1932, када је депресија била најјача, - 36,65%. Према јуну 1933 порасла је производња грађевног материјала, електричне енергије, хартије и металургије, а пала је текстилна производња.

— Међународни комитет за калај састао се 13 0. м. ради одређивања нових контингената производње и образовања резервних залиха. Резервне залихе треба да износе око 8282 тона, а стојаће на расположењу међународног

декомитета, како би овај могао да сузбије шпекулацију калајом. За образовање поменутих залиха морају се бринути Боливија, Холандска Индија, Нигерија и Малајске земље. Према ранијем споразуму до 30 септембра дозвољена производња износи 50% од производње из 1929 год. Очекује се даље смањење контингента за 5%.

— Уред за продају талијанског сумпора овлашћен је декретом од 13 о. м. да гарантује произвођачима сумпора следеће минималне цене: жути бољи 282 лире, жути слабији 272 лире, добри 264, а обични квалитет 256 лира. Ове цене важиће до 31 јула 1935 год. |

— Ради спровођења контроле над субвенционисаним приватним друштвима, француска влада наредила је декретом од 7 о. м. да иста имају подносити годишње завршне рачуне надлештвима која су наредила исплату субвенције,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Nemačka je kupila u Bugarskoj 1.5 miliona kilograma “duvana po ceni od 45 leva za kilogram.

— Naši pregovori sa italijom o izvozu našega drva, koji su nedavno prekinuti usled nesporazuma, biće nastavljeni u oktobru 0. g. u Trstu.

— Pretstavnici čehoslovačkog žitnog društva, kupili su u našoj zemlji preko Prizada 6 hiljada vagona pšenice, koja će se početi izvoziti u septembru, a vode se pregovori i za kupovinu kukuruza. |

— Sporazum o kliringu između nemačke i engleske vlade predviđa da nemački uvoznici uplate kod Rajhsbanke u markama one svote koje ne mogu fransferirati u funtama. Rajhsbanka će voditi specijalni konto na koji će primati uplate do iznosa od 5 mil. m. Isplate će se vršiti za kupljenu nemačku robu ili po odobrenju Rajhsbanke ı u druge svrhe.

— Noćit između. 15 i 16 avgusta Holandija je uvela priMudni kliring: prema. Nemačkoj zbog neuspeha pregovora za regulisanje finansijskih pitanja.

ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 537

— Талијански увоз пшенице у јулу 0. г. изнео је 33,7 хиљада квинтала према 64,3 хиљаде у јуну 1933 год. Увоз кукуруза у исто време је порастао са 108,8 на 357,9 хиљада квинтала.

— Аустралијски претседник владе изјавио је да земља не би никада пристала на ограничења производње робе намењене извозу. Према тој изјави, ширење економског национализма претставља опасност за просперитет Аустралије. . — Наш извоз дрва за грађу у првом полгођу 0. Г. порастао је према истом периоду прошле године за 25%. Пораст по земљама у које је извожено износи у процентима: за Италију 17; Шпанију 37; Енглеску 110; Мађарску 65; Грчку 70; Тунис 48, а пораст је код осталих земаља, где се увоз креће испод 800 вагона. На Италију отпада 65% по количини и 59% по вредности према 69% и 67% у истом периоду прошле године. и

— Привредни савет Мале антанте одржаће своју трећу седницу 24 августа о. г. у Југославији. Прва два састанка одржана су у Прагу и Букурешту.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Због повећања незапослености у Швајцарској, федерални савет је одлучио да образује централни уред за стварање посла. Уред ће се првенствено старати о спровођењу јавних радова.

— Од 33,2 хиљ. сељака из травничког, зеничкога,

'бугојнскога и прозорскога среза који су били прегледани у

току од 1932 г. било је 43,23% болесних од ендемског сифилиса. КОМУВАЛНА ПОЛИТИКА

— Krajem 1933 g. iznosila je celokupna ulična površina Beograda 3,65 mil. kv. metara, od čega je otpadalo na modernu kaldrmu 1,57 mil. kv. m.; tursku 0,07 mil. kv. m. i nekaldrmisano 1,i2 mil. kv. m. Izdaci na kaldrmisanje smanjeni su od 75:25, mil. шп. п 1930) 5. na: 25 mil: u 1931 2... 18,97 mil. u 1932 g. i 14,81 mil. u 1933 g. Do sad je kaldrmisano oko 650 ulica, još nekaldrmisanih ima oko 300.

НОВЧАРСТВО

— мада 5. А. Р. је шипша зуа демтла оггапсепја u pogledu izvoza kapitala, ali će i dalje ostati u rukama Federalne vlade Centrala za devizni promet, kako bi u slučaju poirebe vlada mogla intervenisati.

— Шведска је основала банку за краткорочне и дугорочне индустријске кредите у којој 5/8 акција припада држави, а остатак приватним банкама.

— Кина протествује против тврђења да је за њу корисна ремонетизација и ревалоризација сребра. Вели се да је та мера штетна по њену привреду, јер сребро ишчезава из промета, а вредност кинеског папирног новца пада. Кинеска влада је забранила извоз сребра, али хоса овог метала потстиче кријумчарење. Трговински биланс је неповољан, јер пораст вредности сребрног новца отежава извоз.. Америчко законодавство је, према томе, фаворизујући среброрадило на штету кинеске трговине.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Unutrašnji državni dugovi italije su iznosili krajem maja o. g. 102,22 miliona lira, od čega otpada 61,27 mil. lira na 3:/2% konverzioni zajam iz 1934 god.

— Канада намерава с јесени да закључи унутрашњи зајам од 400 мил. долара од кога би употребила: 222 мил. за рефундирање 5/2% ратног дуга, 175 за покриће прошлогодишњег (буџетског дефицита и трошкова за санирање кризе.