Народно благостање

| | || |

Страна 572 НАРОДНО

Оптицај новчаница је опао за,46.1 на 4.105.7 милиона, а оптицај и обавезе по виђењу заједно износе 5.343.9 милидна динара.

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. XII | 31. ХИ |: 31. Х1 | 15. УШ | 22. УШ АКТИВА 1931 | 1932 1933 | 1934 | 1934

Подлога : зл. у касама и на стр.||1758,4| 1760.8| 17949) 1802 2) :805.7 новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0 0.2 02 девизе — — — —– = 332.0) 206.5| 111.2 122.1! 938

Укупно — || 2096.8) 1968.1| 1.906) 1924.5) 1899.8

Девизе које не улазе у

подлгу — — = — — 86.4 1.9) 545 228) 5417 Кован новац:

у никлу и сребру— — | 38.81 139,91 239.09| 263.0! 2741 Демонетизирано сребро 33.9 ' Зајмови: |

на менице — — — — ||1965,6] 2111.9) 1808 8] 1588:5 1592.3

па сартије од прека. || 25712] 3448 2031 2281) 2592 Укупно — || 2252,8] 2456 81 2101.9) 1827.2| 1831.5

Хартије од вредности — 27,4 15,4 11.7 17.7 17.8 Ранији аванси држави — 1#799.2) 1808.6| :715.5| 1719,5| 1719.7 Привремени аванси Глав.

по Bo Rum 281 600.0, 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда C—= 71.8 58.0 54.9 88 8 88.8 Вредности ост, фондова 29 7.9 11.7 11.9 11.9

Непокретности, завод за : dapany Hopq, n намена || 145:0| 154.1| 153.7| 156.60) 156.7

PLO OL AJ B Po me )) 210 216) 115) 1705) 1723 ПАСИВА | Капитал — — – — — 180.0| 180.0! 180.0! 180.0) 180.0 Резервни фонд — — —| 8211 73.8, 84.3 105.3| 1053 Остали фондови — — — 4.2 8:61. 13:11) 152) 15.2 Новчанице у оптицају — || 5172.2) 4772.1| 4327.1: 4151,8| 4105.7 Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 29,3 13,5 7.3 3.8 11.2 pepo psuymm 0 _ || 3203) 384,7| 4744| 540.) 6027 Dep pauyam "o OD) 609] 2996 54972 | 1105 6243 Укупно — || 4165] 697.8) 1031.0| 1260.9) 1238.2 Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4! 1106.3] 851.6|] #53.9 Разна пасива — — — — "| 46,4 40.3) 222.9| 238.3| 3289

Оптицај и обав. по виђ.||5588.7) 5470 5) 5358 21 5412.7! 5343.9

Beogradska berza

U ovoj nedelji ubačena je među berzijance jedna nova tema, o kojoj se mnogo govori, naime, dali je skakanje kursa državnih hartija od vrednosti, na čelu sa Ratnom štetom, i suviše naglo i kakve posledice mogu nastupiti od toga? Pre no što se i mi upustimo u rasmatranje ovog pitanja, potrebno je da konstatujemo, da jače skakanje kursa rente Ratne štete počinje sa početkom avgusta, kad je zabeležen najniži kurs od 318. Do 12 avgusta kurs je skočio na 325.50. Za iduću nedelju dana {j. do 19 avgusta on je ponovo skočio na 336, a u trećoj nedelji skočio je na 344. U četvrtoj nedelji pak za jedan dam, između pe{ka treće nedelje i ponedeljka četvrte nedelje, skok je iznosio IO poena, jer je kurs dostigao 355. Skok za mesec dana iznosi dakle 30 poena, odnosno 1 poen dnevno. Ako zagledamo malo u prošlost Ratne štete, videćemo da je ona imala mnogo bržih skokova, no što su ovi; ona je često Skakala po 20 poena dnevno za nekoliko dana uzastopce. Prema tome skakanje u avgustu nije najbrže u istoriji Ratne štete.

Po sebi se razume da naglo skakanje ima periodično svoju reakciju. Ali nikad takva reakcija ne može da spusti kurs trajno ispod nivoa, na kome bi trebao da bude, prema stanju na efektnom tržištu. Celo razviće u prirodi i u društvu sastoji se iz akcije i reakcije, ali ne iz jedne jedine, već iz produžene neprekidne akcije i reakcije. Pod akcijom se može razumeti i skok i pad; ako nazovemo akcijom pad onda je skok re-

БЛАГОСТАЊЕ | 15 Бр. 56

akcija. Drugim rečima svaki je pad reakcija na skok i svaki je skok reakcija na pad. To znači ako papir padne pod normalnim prilikama, pod uticajem špekulacije, on se mora da popravi da bi opet pao i da Dbi se opet popravio, pri čemu ali pro-

·sečni nivo kursa oscilira na visini određenoj stanjem na efektnom

tržištu. Istina je da življa spekulacija može da otera kurs i više i niže od tako zvane normale. Ali baš zakon akcije i reakcije vraća kurs na normalu.

Prema tome ma kakve bile fluktuacije kursa, uvek će se one kretati oko normalnog nivoa.

Nije ništa lakše no odgovoriti ma pitanje, dali je slučajno špekulacija oterala jedan kurs daleko nad ili ispod normalnog nivoa u danom trenutku. Što se liče rente Ratne štete od kako je ona postala glavni predmet trgovine na našoj berzi, ona je fluktuirala između 155 kao najnižeg kursa i 500 kao пају бео. Najniži kurs spada u period najveće krize dinara — leto 1932 godine.

Već sa stabilizacijom deviznih kurseva u drugoj polovini 1932 godine počinje sistematsko oporavljenje kurseva državnih hartija od vrednosti. Pre no što je Ratna šteta počela da pada pred opasnošću depresijacije dinara, — a to je bilo u maju 1931 godine — ona je stajala na 430. Onda, je smatran njezin kurs za nizak, berza je bila angažovana a la hos. Berzijanci su se prevarili, jer je nastala vrlo oštra valutna kriza. Prema tome ako uzmemo da je 1930 godina bila normalnog razvića i stanja na našem efektnom firžištu, onda je očigledno da je kurs od 430—450 normalan. I pod normalnim prilikama, kurs rente Ratne štete teži tome nivotu.

Kursevi Ratne štete u 1930 g.

Januar 445,75. din. Juli 454,50 din. Februar 41679 Avgust 453,50. , Маг 41815. ,, Septembar 456,— „ April 427,05. Oktobar 459,50) ,, Maj 436,75 ,, Novembar 45025) ,, Juni 444,50 Decembar 451,138 „

Ko ivrdi, da je kurs od 350 visok ne može da пат Objasni, kako je mogao kurs biti od 450 i 500. I drugo, u čemu su prilike danas nepovoljnije no 1930 godine pa da kurs mora biti ispod nivoa iste godine? Kad se posmatra današnji kurs sa nivoa godine 1932, onda om izgleda vrlo visok, ali se ne može uzeti katastrofalna godina za merilo. Hvala Bogu, te smo iz tog stanja izišli! Danas su takvi uslovi da je nemogućno vratiti kurs Ratne štete na nivo iz godina, kad se тје уегоvalo ni u stabilnost dinara, ni u redovnu službu o javnim” zajmovima. Na kursu papira u prvoj polovini 1933 godine još uvek je ležala neizvesnost zbog nedovršenih pregovora sa stranim poveriocima i sledstveno zbog obustavljanja službe zajma prema njima. Danas je definitivno utvrđena diskriminacija između stranih i domaćih imalaca i raznovrsno postupanje prema njima. Stanje službe dugova prema nacionaliziranim papirima je konsolidovano.i olakšano usled aranžmana sa strane poverioca. Kad posle svega toga kursevi papira me bi stajali kako stoje danas, morao bi biti ozbiljan uzrok na strani državnih finansija. ;

Nagli skokovi državnih hartija od vrednosti uvek su posledica žurbe kapitalista i špekulacije da što pre dođu до раpira, pošto veruju u mjihov veliki skok.

Špekulacija prethodi; u svakom udžbeniku o državnom kreditu stoji, da je špekulacija pionir i tvorac povoljnih kurseva držav. hartija od vrednosti. Nikad se ne bi efektno tržište ovako. sjajno razvilo, kako je to bio slučaj u Francuskoj i Engleskoj ц drugoj polovini XIX veka, da nije bilo špekulacije. Dve godine pošto je ratna 3 podeljena bila narodu, stajala je ona na