Народно благостање

"1, септембар 1934.

-04 3:600— dinara za ukupne sitnije dugove, koji su se morali plaćati u roku od 5 godina sa kamatom od 72%.

; Dok je po staroj uredbi sud mogao obustaviti sekvestraciju i transferaciju i u tom slučaju ako mu je bilo poznato da je dotični zemljoradnik, to će u buduće moći činiti samo na zahtev stranke.

Nova uredba nije donela velike Dromenc u pitanju izuzetaka. Ne izuzimaju se po novoj uredbi dugovi, koji su паstali iz kupovine poljoprivrednih imanja i Код Коџћ је исоуоreno plaćanje u na{uri ili priračunavanje kupovine po dnevnom kursu jedne produktne berze. Izuzimaju se dugovi do 500dinara nastali posle 20 oktobra 1931 bez ograničenja, stara · uredba međutim sadržavala je ograničenje, da ovi dugovi moraju poticati iz kupovine „potrošnih životnih namirnica, odela i obuće”.

Po novoj uredbi pripada poveriocu naknada advokatskih ·troškova u onim s:učajevima kada je obavezno zastupanje.

Pored Narodne banke i Državne hipotekarne banke izuzima se Privileyovana agrarna banka od Dprinenjivanja propisa "оуе штедђе. | Smanjenje glavnice bilo je predviđeno po staroj uredbi (onim agrarnim subjektima, koji su po odobrenju ministra za agrarnu reformu, Odnosno ministra poljoprivrede, fakultativno kupili zemljište stavijeno pod udar agrarne reforme. Naime, ako je bilo ugovoreno obročno plaćanje u novcu ovi agrarni subjekti mogu da plate onom količinom pšenice koju su mogli kupiti za ugovorenu ra{u po kursu, koji je na dan potpisa ugovora nofiran na najbližoj domaćoj berzi. Ova odredba je novom -uredbom proširena i na ostale zemljoradnike, koji su kupovali

zemlju pod udarom agrarne reforme sa ili bez dozvole ministra .

za agrarnu reformu, odnosno ministra poljoprivrede. Nova je takođe odredba, da se agrarni interesenti za neplaćeni deo duga mogu koristit: obročnom otplatom. Član 14. stare uredbe po kome poverioci na OSnoOvu dugova zemljoradnika uživaju pravo prvenstva reeskonta (relombarda) kod državnih i privilegovanih novčanih zavoda Ostao je i u novoj uredbi. Međutim tačka 2. po kojoj je vlada spo'razumino sa pomenutim ustanovama {irebala da obezbedi potrebna sredstva za reeskont otpala je u novoj uredbi. ; “Glavna karakteristika nove uredbe je, da je Ostao neizmenjen princip lestvičarskog moratorijuma. Izmene i dopune se u glavnom odnose na postupak, kojim se poboljšava. položaj

_ poverioca. Menični materijal banaka koji je do sada bio ne-

upotrebljiv po novim strožijim odredbama ipak pruža izvesne šanse bankama za reeskont, ma da zato nema mnogo паде, jer je uredba ukinula i onu platonsku odredbu po kojoj Di - Мада шпаја да se pobrine za potrebna sredstva. Najglavnija novina je izuzimanje iPrivilegovane agrarne banke, jer gro seljačkih dugova pada ma nju. Zakon o zaštiti zemljoradnika od 19 aprila 1932 godine izuzeo. je Privilegovanu agrarnu banku, uredba od 23 novembra 1933 nije, a nova uredba |e opet izuzima. Ovakvo olebanje zakonodavca nije ni malo poželjno, jer stvara neizvesnost. Privilegovana agrarna banka {je donela nedelju dana pre objavljivanja uredbe odluku po kojoj rokove zadružnih zajmova produžuje za 6 godina, i hipotekarnih za 5 i 10 godina; kamata se smanjuje na 6% za sve zajmove о zemljoradnika. Jasno je svakome da je Privilegovana agrarna ' banka doznala za uredbu pre njenog objavljivanja, a to nije “u redu. Bančin položaj tim ni malo nije popravljen, jer ako seljaci mogu oni će platiti pevajući, a ako ne mogu, neće Privi_“legovanoj agrarnoj banci koristiti ni kraći rokovi. Ali svakako тога да se pokvari dobar efekat uredbe ako najvećeg роуе"носа зецака пе уебе uredba, nego njegova Ол ка koju može _ 8vaki Čas da ukine, | "Кад је џес гес о РиуПедоуапој аргагпој ђапс! „да паро-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 567

тепето, да је опа апоуппа иргаупог, 1тугопог 1 падхогтлог odbora ц тез'о tantijema odredila utvrđene nagrade od 1.000 do 3.000 dinara. Tantijema koja se deli iz čiste dobiti pretvorena je u-·mesečne plate, verovatno zbog toga što se ne može računati na OBE U u idu godinama. i

Између два заседања Лондонске житне конференције

ONU — —

Од 14 до 22. августа у. Лондону је заседавао 'одборо за пшеницу установљен Лондонским споразумом. На седници је било заступљено 15 држава потписница овог споразума, На дневном реду била су два питања: 1) извршење споразума у кампањи 1933/34 и утврђивање залиха; 2) утврђивање светских увозних 0 ба у 1934/35, извозних квота и минималне цене.

Наши читаоци се добро сећају тешкоћа на које je. наилазило извршење Лондонског споразума, а које смо ми редовно регистровали. Прве тешкоће дошле су са стране Аргентине и Канаде, које су тражиле да се измене базе за одређивање извозних квота, Другу тешкоћу чинила је Аргентина, која никако није хтела да пристане на утврђивање минималне цене. Било је и других неспоразума између држава потписница, нарочито у погледу тумачења одредаба о ограничавању засејаних површина и т. д. У неколико момената изгледало је да ће државе потписнице напустити споразум. Америка је пре неколико месеци изјавила, да ће се, ако Аргентина и даље буде чинила сметње, сматрати необавезном према споразуму и изићи на тржиште са својим залихама. Па ни на овој последњој седници, као што ћемо видети, није ишло све глатко. Напротив, и овога пута имале су се пребродити огромне тешкоће. Упркос свим тим перипетијама житни споразум је одржан. Шта више, код свих земања потписница постоји жеља да га и у будуће очувају.

"Тешкоће приликом садањег заседања долазиле су од стране Аргентине, која је тражила повећање извозне квоте за 1934/35 на 150 уместо 110 мил. бушела. Три остале прекоморске земље пристале су да се квота Аргентине повећа за 25 мил. буш. и доцније још за 10 денатурисане пшенице. Ову концесију везивали су следећа три услова: да се држи „циф“ цене утврђене на једном од ранијих састанака у: Риму; да ограничи субвенционирање пољопривредника и укине декретиране цене за пшеницу пошто при истима. произвођач нема рачуна да се преоријентише на друге културе; даљу 1934/35 приступи даљем ограничењу засејане површине. При томе, покренуто је и питање прекорачења извозне квоте од стране Аргентине у прошлој кампањи. Најзад, ни У питању минималне цене није постојала једнодушност. .

"Пошто је било врло мало изгледа да се на овој „сед-

"ници реше сва ова спорна питања, то се рад ограничио "на

утврђивање резултата прошле и на изгледе за нову кампању, а питање извозних квота за 1934/35, ограничења | засејане површине и минималне цене поверено је специјалном одбору.

Прошла кампања с обзиром на TOO споразум дала је овакав Ба (у милионима тона): 55

Стварно + или — - пр еко Квота обављен извоз квоте Канада 5.4 s | 0 1. | (А ДЕ 13 0.7 _ _ "Аргентина. 3.0 3.8 Аустралија 2.9' 2.4 Дунавске земље. 14' 0.9 "Русија. и др. 1.2 1.1 . | Укупно 15:2 [42

"Светске залихе на дан 1 августа On, износиле "су

"1.140 мил. бушела према 1.120 у истом периоду прошле. |то-

дине, С обзиром на подбацивање овогодишњег приноса иду-