Народно благостање

29, септембар 1934,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 637

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. SEPTEMBRA 1934 GODINE

Posle skoro sedam meseci neprekidnog povećavatja zlatnog stoka, zabeležen je u stanju Narodne banke za 22 septembar prvi put izvestan odliv zlata, za 8.5 na 1821.8 miliona, dok je tome па suprot devizni stok povećan za 11.1 na 122.9 miliona dinara. Kod deviza koje ne tlaze u pokriće bilo je ove nedelje takođe odliva, za 8.8 na 55.6 miliona, tako da iznosi ukupni devizni i zlatni stok 22 o. m. ravno Ž milijarde dinara. Kovan novac pokazuje povećanje za 5 na 205 miliona.

Kod zajmova imamo smanjenje, za 5.7 na ukupno 1830.2 miliona, od čega je 1591.2 miliona meničnih zajmova (manje za 4,3 miliona) i 239.0 miliona lombardnih (manje za 1.4 miljona, prema prošloj nedelji.

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. XII | 31. XII | 31, XI| 8, IK | 22; IX АКТИВА 1931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1934 Подлога : зл, у касама и на стр. 17554 1#760.8| 1794.9) 1830 3) 1821.8 новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0 01) 006 девизе — — — — = 332.0 206.51 111.2) 111.8) 122.9

Укупно — || 2096,8! 1968,1 Девизе које не улазе у

1.906) 1942.3| 1944.9

подлогу — — — — — 86.4| 1,9) 545 64.3) 55.6 Кован новац:

у никлу и сребру— — | 38.8! 139,9! 239.9| 200.98! 205.7 Демонетизирано сребро 339 Зајмови:;

на менише — — — — | 1965.6]2111.9 1808.8| 1595.5| 1591.2

на хартије од вреди. — 344.8| 2931) 2404! 239.0 Укупно — || 2252,8] 2456 8) 2101:9 1835.9) 1830.2

154 117). 178) 117 1799.2) 1808.6) 1715.5) 1720.0| 1720.0

O O i = Хартије од вредности Ранији аванси држави Привремени аванси Глав.

Држ, Блатајни — — — 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 77.8 58,0) 549 88.8) 88.8 Вредности ост, фондова 219 „ 7.9} 11.7} 119) . 115 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 145.0) 1541 153.7 157.0| 1571 Разна актива _ _ __ —| 219) 21,6) 1151): 2133) 223.9

ПАСИВА Капитал = ли он = 180.0) 180.0) 180.0| 180.0| 180.0 Резервни фонд — — — 821) 73.8) 84,3) 107.2| 107.2 Остали фондови — — —| 42: 8.6 137) 152) 15,1

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу:

5172.2) 4112.1| 4327.1! 4227,3) 4205.1

+ Оптицај и обав. по виђ. || 5588.7|! 5470 5! 5358 2] 5448 5! 5462.7

U pasivi naročito su interesantne promene kodđ obaveza po viđenju, koje su per saldo porasle ukupno za 26.3 na 1257.5 miliona i to: državno polraživanje је veće za 1.5 miliona i iznosi 5.5 miliona, žito-računi su porasli za 36.5 na 623.8 miliona (što je svakako ovogodišnji rekord) a razni računi su opali za 11.7 na 628.2 miliona, Obaveze sa rokom reducirane su za 9 na 823.4 miliona, što je najniže stanje za poslednje tri godine, a razna pasiva veća je za 8.3 na 267.2 miliona.

Opticaj novčanica je opao za 22.1 na 4.205.1 milion di-

nara a obaveze po viđenju zajedno за орбсајет iznose 5.462.7 miliona dinara. | |

потраживање Државе— | 29,3) i3,5 7.3 4.0 55 реални пен 2 || 3203) 3847| 474) 5812) 6231 разни рачуни — — _ || _60.9| 299.6 549.2| 639.9| 628.2 Укупно -- || 416,5| 697.8)1031.0| 1231.2) 1257.5 Обавезе са роком — — || 681.1|! 1459,4! 1106.3] 832.,5! 823.4|Разна пасива — — — — | 46,4 40.3) 222.9| 258.9| 267.2

Beogradska berza

IL ako na beogradskoj efektnoj berzi ne postoje više kesiste, ipak je početkom ove nedelje, kad su papiri počeli da popuštaju, bilo takvih, koji su to shvatili kao svršetak dosadanje hose. To je bilo čisto emocionalno gledište, koje se ničim nije moglo da dokaže. Notorna je činjenica, da je sredinom pretprošle nedelje nastupila jedna silna, nesavladliva hosa. Raina šteta je skočila za tri dana od 349 na 355. Zatim je počela tendencija da slabi i hosa se pretvara и besu. Za onoga. ko je pratio događaje na beogradskoj berzi to slabljenje tendencije je u ovoj nedelji bilo neizbežno. To je bila posledica tehničke situacije na beogradskoj efektnoj berzi od pre 9 meseci.

'Po uzansima beogradske efektne berze terminski poslovi ne

mogu biti duži od 6 meseci. Ali to ne znaci da oni moraju biti šestomesečni. Terminski poslovi se obavljaju između 15 dana i 6 meseci, prvi je najkraći a drugi najduži rok. Ali i ako izgleda da svaki učesnik u terminskom poslu ima svoje rokove sa kojima računa, ipak je obična pojava da većina berzijanaca pada na isti rok. Kraj godine kod nas obično pretstavlja likvidaciju svih terminskih poslova. Vrlo je redak slučaj da se zaključuju terminski poslovi krajem tekuće godine za iduću godinu. U januaru mesecu, a naročito u februaru, počinju ропоv& da se prave terminski poslovi za tekuću godinu. Poslovi zakliučeni u februaru mogli bi imati najduži rok kraj jula. Međutim kod nas nisu bili mnogobrojni terminski poslovi u ratnoj šieti za prva tri meseca u ovoj godini, iz prostog razloga, što je već ı početku ove godine, protivno dosadanjem iskustvu, berza bila čvršća. U martu mesecu je bilo već jasno berzijancima, da će papiri u ovoj godini da odu dalje no što je hio nivo od 31 decembra prošle godine. Čim je počelo mišljenje o hosi u ovoj godini da uzima таћа, оосео је да зе širi terminski posao. Može se reći da je najveći deo terminskih poslova zaključen posle svršetka marta meseca. Svi su terminski poslovi imali tendenciju što dužega roka, tako da je kraj septembra, koji je prema martu bio najduži rok, uzet bio za termin u ovoj godini. Kako je koji mesec prolazio, sve je veći broj bio zaključaka, koji su trebali biti likvidirani krajem meseca septembra. Sve do početka septembra zaključci su većinom padali na septembar, i tako je septembar postao dan velike likvidacije, kao što je do sada obično bio decembar. Imamo utisak, da zaključci, koji su se imali likvidirati u septembru, iznose najmanje 70% sviju zakliučaka za decembar. To nikad do sad nije bilo, da je u toku godine likvidacija jednoga meseca bila skoro toliko isto jaka kao i ona krajem godine. Zbog ovoga je mesec septembar bio jako interesantan ne samo za berzijance nego i za posmatrače. Mesec septembar je bio u neku ruku slika meseca decembra. On je bio generalna proba za mesec decembar. Kod terminskih poslova vrlo je Čest slučaX da kupac nema novca da primi kupljenu količinu. Prema tome pri likvidaciji terminskih poslova pojavljuje se velika tražnja za novcem od strane onih koji Su kupili robu. Na berzi obično tu potrebu zadovoljavaju banke putem repora; one iznajmljuju novac kupcima u vidu istovremene kupoprodaje. U koliko je jače razvijen repor, u toliko je lakša likvidacija velikog obima terminskih poslova i obrnuto, рл oskudici repora i pti nemanju opšte mogućnosti za lombardovanje papira likvidacija velikih termina može da bude katastrofalna po kurseve jer u poslednjem slučaju kupci su primorani da robu, koju treba da prime, bace odmah na tržište bez obzira na kurseve. Ako imamo u vidu da prodavci robe, koji su obično besiste, sa svoje strane gledaju da kursevi budu što niži onda je razumlijvo što