Народно благостање
Страна 670
НАРОЛНО ВЛАГОСТАЊЕ
па дап 7% Bler 8% Bler 7% Seligman
30 januara 23.50 24 = 35.50
28 februara 23.50 26.50 32———38.50 26 marta 23.50 24. 25 06. — 37. 23850 29 aprila 23./5_24.— 23. 26— 40. —40.50 29 maja 2350—24—— 24,50 26. ~ 41.715
26 |una 2350 24 25 #' 26 - 238 JU" 31 jula 2325 24 24 — 25.50 23. 35.—K 29 ауоизта 25. 24 | 2425 25. — 3lita 39. 5. seplembra OJ, O/ DA OB. За шагја 18 septembra 2417. олуја (26527 311 —A|. 25 septembra 25. 26.50 26.— fražnja 331i/a tražnja 8 oktobra 25— 2678 2738—29—— 32——–41—
Na pariskoj berzi imali su naši papiri mirnu fendenciju. Predratni papiri su pokazivali nešto labaviju tendenciju pre
svega 5% iz 1902, koji je popustio од 182— na 175.— (09 0..
m.) a 4.5% iz 1911 godine od 164. (8 o. m.) па 159— (9. о.
mi). Posleratni, 7% Stabilizacioni zajam čak je u porastu, od
196—— na 200.—, dok su 5% Fanding-obveznice imale stabilan kurs od 135.—
Vrsta 3-Х 4-X 5-Х 8-Х 9-Х 4% od 1895 god. 104: Jolo_ 164 _ [62 _ [62 5% od 1902 god. 120—— 1815 1932 — [80— 1754:1-% od 1906 god. 161.50 161.— 163.— 164.50 164.41Jo% od 1909 god. 161— 161— 162— 164.— 160.50 5% od 1913 god. 178 176." 175-—— 115 | 113 41197% од 1910 сод. 163— 157—— 163. — 164—— 1634179% 04 1911 вод. 163—– 157— 163— 164—— 1597% od 1931 god. 196.— 203.— 200— 200.5% Рипфпо 1933 2. 135— 135— 136. 135— 135—
Na beogradskoj be:zi iznosio je obražunski kurs dolara za naše domaće dolarske papire ove nejelje:
43.1925 dinata 43. JO
5. oktobra za 1 dolar 8. oktobra MONO
о. октобра 0 49.102. 1 окфорка „У 432007 |, 12. октобта ~ 2 > 43:0855 А
Ма beogradskoj deviznoj berzi obrt je iznosio ove nedelje 11.97 milion prema 13 miliona ı prošloj nedelji. U toku septembra ove godine obrt je bio 45.9 miliona prema 24.0 milona u septembru 1933 i svega 32.6 miliona u septembru 1932 godine. I ovde je obrt za prvih devet meseca Ove godine znaino veći
nego ranije dve godine:
mesec · 1932 1933 1934 u milionima dinara januar 69.4 22.0 23.8 februar "1041 20.0 16.9 mart 16.5 19.7 212 april 7.8 19.3 : 9047 maj 6.2 115 49.8 juni 4.7 18.2 39.5 {uli 3.4 18.0 43.5 амо5! 3.7 24.2 49.7 septembar 3.8 24.9 45.9
220.2 183.8 327.0 Ove nedelje, imali smo najveći obrt u privatnom kliringu sa Bečom, za 4.3 miliona, zatim u kliringu sa Londonom za 3.6 miliona, Peštom za 2 miliona, grčkim bonovima za 600 hiliada dinara, Cirihom 422 hiljade, Niujorkom 232 hiljade, Amsterdamom 286 hiljada i t. d. | _
za devet meseci
Бр. 42
Kursevi deviza bili su bez naročitih promena, a u privat= nim klirinzima zabeleženi su na pojedinim „sastancima sledeći
kursevi:
na dan Beč Pešta London Solun 5 oktobra 8.15 995.— 225.— 8 oktobra 8.15 995.— 225.25 28.50 9 oktobra 8.15 995.— 223.50) 11 oktobra 8.15 995.— 224.— о 12 oktobra 8.14.80 | 9095.— 223.50 28.50.
Zbog velikih ponuda u austrijskim šlinzima njihov je kurs 12. o. m. popustio na 814.30, što je čak i ispod kursa naše. Narodne banke. Deviza London popušta, što je međutim u vezi sa labavom tendencijom Tunte na međunarodnom tržištu.
Na ciriškoj berzi su notirali:
27 septembra 11 oktobra 12 oktobra
London 15.06 14.96 14.05
Njujork 3039/s 3051/s 30394 · Paris 20:25 20211/s 20:22 05) = =
Berlin 122.25 123.25 123.30
Milano 26.28 26.27 26.28
Amsterdam 207.75 207.75 207.90
Prag 12.07 12.80 12.795
Na beogradskom privatnom deviznom tržištu situacija je ostala gotovo potpuno nepromenjena i mirna. Poslovi su mini-. malni. Kurs švajearskog Hanka koji se smatra kao merodavan za privatno tržište i kurseve ostalih deviza stabilan je na 14.90 već skoro tri nedelie. Kod drugih deviza kursevi se kreću prema paritetu ka švajcarskom firanku: lira notira 390.— do 392.—. francuski franak 300.— do 301.—; funta 223.— do 224—, dolar 45 ке 180 1 С а 1 а |
U zlatnicima poslovi su takođe neznatni, a trguje se po” kursevima Narodne banke.
РОБНО ТРЖИШТЕ
Сировине
На светском тржишту код већине сировина цене су у паду. Узрок овоме изгледа да лежи у најновијим променама у Сједињеним Америчким Државама. Ове су, као што смо рекли у прошлом броју (Џонсон је пао, а шта 'садо), до сада биле чисто формалне природе, али постоји бојазан да ће се са променама ићи даље, у суштину мера за OJKHBљење коњувктуре. Због опасности рестрикције разних суб- · венција и кредита индустрија је почела да смањује производњу и куповине сировина што је морало деловати на тржиште. Поред овога све већи утицај на кретање цена сировина има и редуцирање купа од стране Немачке. Највећи притисак осетио се на тржишту текстилних сировина
"и метала.
Од текстилних сировина највећи пад цене доживела је вуна. Мерино је у Лондону јануара месеца нотирала 21. пенс за либру и од тада се стално поправљала достижући у марту 35 пенса. Од тада почиње лагано да пада све ДО, конца септембра када нагло силази на 20 пенса. Овај нагли пад последица је смањења куповина у овој према прошлој години. Америчке куповине у септембру биле су 30% мање. од ових у истом месецу прошле године. Француска је у. периоду јануар-јуни ове године, према истом периоду прошле, "купила мање 140-мил. либри. Енглески увоз за првихо 8 месеци био је 50 мил. либри мањи од онога у истом пе= ·