Народно благостање

Страна 708

Несумњиво је, да је ово повећање индустриј-

ске производње у појединим земљама у извесној мери проузроковано различитим, често вештачким мерама, коњунктурне политике. Ово важи пре свега за САД. где је пораст индустријске производње везан са Рузвелтовом акцијом. Тако исто ну Немачкој је побољшање последица јавних радова и других мера нове немачке привредне политике, што је случај и са Италијом. Због тога сада још није могуће проценити трајност пораста индустријске производње. Мпак, има овај пораст међународни карактер, као што су последња криза

и досада још непобеђена депресија биле светске“

појаве. Ово опште повећање производње ипак нам дозвољава да претпоставимо, да оно значи почетак побољшања коњунктуре, која ће и даље напредовати ако не дође до непредвиђених околности. Да ово побољшање коњунктуре у индустријској производњи није резултат само мера државне привредне политике види се из чињенице, да је индекс индустријске производње порастао у државама са потпуно различитом привредном политиком. Тако на пр. износи пораст у Енглеској за време од 15 месеци (14,9%) готово исто толико колико у САД. (17,6%) за 17 месеци, иако у Енглеској нису употребљена тако огромна средства за оживљење, као што је то био случај у САД.. Енглески индустријски индекс показује много већу стабилност и равномернији ток повећања: јануара 1933 г. 89,9, марта 91,7; јуна 91,8; октобра 99,5 и јануара 1934 г. 103,3.

Насупрот томе американски индекс показује готово до последњег времена јача колебања: ја-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ . Бр. 45

нуара 1933 г. 58,6; марта 54,1; јула 90,1; новембра 64,9 маја 1934 г. 78,4.

И овај индекс показује општи пораст, а његове нагле промене израз су примењене Рузвелтове политике. _

Интересантне су појединости кретања индустријског индекса у Француској: јуна 1982 г. 72,4; јануара 1333 г. 78,7; јула 1983 г. 82,2; јануара 1984 г. 83,5 и маја 1934 г. 79,5.

Индустријска производња је била у порасту од јула 1932 до јула 1983 г., а затим опада. У томе се показује тешка ситуација за индустријске државе са златним важењем, због конкуренције држава са депресираном валутом. Ипак јеиу Француској индекс индустријске производње, према најнижој тачци средином 1932 г., у порасту.

__У Југославији коњунктурне промене заостају иза оних у другим државама. Развој привредне коњунктуре у нашој земљи објашњује се тиме да је она више последица опште светске коњунктуре, него резултат домаћих привредних услова. Због тога задоцњавања показује југословенски тотални индексни број осигураних радника, као и индекс рударске производње до последњег времена само незнатан пораст. Ово се објашњава и тиме, да је Југославија претежно аграрна држава, у којој земљордници сачињавају огромну већину становништва. Стање читаве привреде зависи од положаја пољопривреде, а пошто стање пољопривреде и услови извоза аграрних производа не показују побољшање, ни друге привредне гране не могу показати. Трајно осетно побољшање индустријске коњунктуре у Југославији зависи од даљег развоја и прилика под којима ће се вршити производња и уновчење аграрних производа.

· вавеа

KRIZA SE U SVETU UBLAŽAVA, ALI NE U POLJOPRIVREDI NI U MEDJUNARODNOJ TRGOVINI

Društvo naroda objavilo je ovih dana istraživanja Ekonomskog ofseka o svetskoj proizvodnji, cenama i međunarođnoj trgovini u vremenu od 1925 do 1934 godine. U objavljenoj svesci nailaze se indeksi svetske proizvodnje sirovina, kao i podaci o potrošnji i kretanju stokova. Analizirana je opšta situ> acija industrije u pojedinim zemljama, kao i stanje najglavnijih industrijskih grana, a prikazano je takođe kretanje međunarodne trgovine i uticaj depresije na cene na svetskim tržištima i u pojedinim tipičnim zemljama. ·

Podaci iz priložene tablice, kao i ostale objav'jene statistike, očigledno pokazuju, da je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac sredinom 1932, a u 1933 zaustav'jeno je u većini zemalja i opadanje cena. Istovremeno je i međunarodna irgovina prestala da se sužuje, ali se ne može kazati, da je počela rasti. To dolazi otuda, što su porasle i smetnje koje joj se čine. Nasuprot tome, porast proizvodnje je nesumnjiv, a tako isio i smanjivanje vidljivih stokova sirovina.

Kao što se vidi iz priloženih indeks-brojeva, poljoprivredna je proizvodnja od 1928 uglavnom ostala stabilna. To važi naročito za proizvodnju predmeta ishrane. Kolebanja iz godine u godinu bila su neznatna. U 1933 registrovan je pad, ali je taj sasvim beznačajan. Proizvodnja industrijskih sirovina po-

rasla je u isto vreme za 99%. Povećanje proizvodnje sirovina bilo je, međutim, slabija u poljoprivredi (4%), nego u ostalim отапата (12%). I pored zabeleženog povećanja u 1933, ukupna proizvodnja industrijskih sirovina ostala je za 12%, а ргоizvodnja sirovina koje ne potiču iz pojjoprivrede ostala je za 18% ispod prosečne proizvodnje u godinama 1925—1929.

Industrijska proizvodnja u celom svetu, izuzevši Rusiju, od 1929 do 1932 opala je za 37%, a u 1933 je opet porasla za 14%. Kao što je pomenuto, proizvodnja industrijskih sirovina u 1933 porasla je samo za 9%. Povećanje industrijske proizvodnje, prema tome, veće je od povećanja proizvodnje industrijskih sirovina. Uostalom, proizvodnja ovih za vreme depresije i manje je opala nego industrijska proizvodnja. U vezi s tim potrošen je u 1933 jedan deo suvišnih stokova sirovina, koje su u doba krize akumu"sane. U 1934 stokovi se i dalje smanjuju. Nasuprot tome stokovi žitarica, čija je tražnja manje elastična, ostali su stacionarni ili su u 1933 čak i nešto uvećani.

Najveća nezaposlenost u industriji zabeležena je u tokit drugog tromesečja 1932. Broj nezaposlenih otada se Копslantno. smanjuje — naročito zbog bolje zaposlenosti u industrijama koje izrađuju investiciona dobra. U Evropi i Severnci

. Americi proizvodnja investicionih dobara za vreme krize, od