Народно благостање

10. новембар 1934

___МАРОШЛО PJDATOĆ PAPE

Страна 723

NASTAVAK TRGOVINSKO-POLITIČKE DISKUSIJE ·

. Izmedju g. d-ra Vernera fon Haselbaha, šela odeljenja u štabu

vodje seljaka, Berlin, i V, Bajkića

I ODGOVOR D-RA HASELBAHA

U 43 broju „Narodnog Blagostanja”, vodećeg ekonomskog časopisa Jugoslavije, ge. prof. dr Velimir Bajkić kritički jie odgovorio na moj članak „Trgovinska politika· na raskrsnići”. Njegovo mil je gledište neobično

dragoceno, iz dva razloga. Pre svega, on spada među

najbolje poznavaoce |ugoslovenske privrede, a zatim, od izmene misli očekujem objašnjenje pojedinih nespo= razuma, kao i povoljan uticaj na privredne odnose između naše dve zemlje. Ovo očekujem tim pre, što su se i dosada postizali neverovatni uspesi na polju spoline politike upravo na faj način 310 su preistavnici nemačkog seljaštva, u cilju diskusije o zajedničkim željama i potrebama i zbog zajedničkog rešavanja važnih pitanja današnjice, sedali za isti sto sa preftstavnicima seljaštva' iz susednih zemalja i sa njihovim VOdećim privrednim vođima. To važi naročito u ovom slučaju, kada je i duh u kojem se ovi pregovorfi-i razgovori vode sasvim drukčiji, nego ranije. Danas |e naime svakome |asno da se do uspeha može doći samo putem najtešnje zajedničke saradnje, kod koje treba. odbaciti isključivo naglašavanje sopstvenog interesa. ·

Na neke tačke kojih se doditnuo g. der Bajkić hteo, bih učiniti izvesne primedbe, jer mi izgleda da je po sredi nesporazum koji se može lako razjasniti, a zbog.

dobre stvari za kojom se ide treba želeti da i pojmovi budu pročišćeni. ~

U mom članku zamerio sam inostranstvu, a prinie-

ra radi naročito Holandiji, Poljskoj i Čehoslovačkoj što.

ne kompenziraju povećani izvoz svojih agrarnih рго-

izvoda odgovarajućim povećanjem uvoza iz Nemačke.

G. d-r Bajkić smatra ovu zamerku neosnovanom. Nasuprot tome može se ukazati na jednu čudnu činjenicu. Danska, čiji je izvoz agrarnih proizvoda u Nemačku bio na isti način pomagan kao na pr. i onaj iz Holandije, kompenzirala je ovo povećanje izvoza agrarnih proizvoda povećanjem uvoza proizvoda nemačke industrije. Pa ipak, opšti uslovi za prodaju nemačkih industrijških: proizvoda u Dansku bitno se ne razlikuje od onih u Ho landiji, jer je u pitanju i slična privredna struktura,

jednak kulturni nivo stanovništva, iste cene itd. Pored

svega toga, u prvom slučaju, kod Holandije. nije bilo dovoljnog povećanja izvoza proizvoda nemačke.indu= strije, a u drugom slučaju, kod Danske, to:se povećanje

pokazalo kao moguće. Zar se tu ne dolazi na misao,da

je Holandija izvesne stvari zanemarila, a da se Danska starala da ih ne zanemari? III III

G. d-r Bajkić veli, da ne kupuje i ne prodaje dr

žava, već „privatna inicijativa, koja nije primila nikakve

obaveze za održavanje ravnofeže freovinskog bilansa.” To je tačno, ali mi navođenje ove činjenice pokazuje da je cilj moga članka bio pogrešno shvaćen. Ja sam upravo i ustao protiv pomanjkanja ovog „osećaja dužnosti” od strane privatne inicijative. U tom i leži zanemarenje, za koje je kriva Holandija u svome držanju prema Nemačkoj. |

· nemačke robe,

Nema sumnje da |e privatna inicijativa neophodno potrebna za održanje privrednog života. Međutim, isto tako izgleda, da je i katastrofalni slom slobodne svetske privrede, zasnovane na ničim neometanom razvitku ovakve privatne inicijative staroga stila, u dovoljnoj meri dokazao, da је s obzirom na živofne ротебе сеline. potrebno postaviti izvesne granice i jasno obeležiti рштеуе, п čijem bi se okvifu frebalo da kreće privatna inicijotiva pojedinaca.. Ovakav |e sistem ,,regulisane privafne inicijative” zaveden u Nemačkoj, i on је naročito primenjen na polju spoljne trgovine. Posle prelaznih

teškoća u početku pokazao se kao sasvim koristan ne

samo za Nemačku, već i za-strane partnere. Ali se spoljno frgoyina:uyek fiče dveju sfrana. Prema tome na duže vreme ne može se na jednoj strani nikako radifi s metodoma Sšosvim suprotnim od onih na drugoj strani. To se, međutim, danas događa. Nemačka radi sa sistemom re-

·gulisane ·privatne inicijative, pri čemu joj između osta-

loza uspeva i to, da njeni uvoznici često plaćaju znatno veće cene od kupaca iz drugih zemalja. Nemačka pri tom želi: da poveća. kupovnu snagu stranih proizvođača, odričući se dosadašnjeg takmičenja u cilju kupovine po nainižim: cenama. Ona se služi tim novim metodama u želji da dođe do nove izgradnje evropske privrede, što bi. konačno imalo da dovede do pobolišanja i u nemačkoi privredi. Nasuprot tome, izvan Nemačke, a tako na pr. i. Holandiji, radi se često, sada kao.i ranije, sa: sistemom: ničim neometane privatne inicijative. Ova na pr. bez daljega odbacuje uvoz nemačke robe zbog njene nešto veće cene, čak i onda, kad je povećanje tog uvoza u.inferesu održanja i povećanja sopstvenog izvoza, i kad bi зе ртета (оте takvo povećanje uvoza moralo. pomagati. Ovo је ona razlika u gledištima, protiv koje. sam u svom članku ustao. |

Neosporho je da se strana država, kao što napominie o. d-r Bajkić, ne može kao takva „pravno obavezati”, da će preuzeti. izvesnu količinu i izvesnu vrednost ali.oha može, a prema mome mišljenju i mora:da se starta o tom, da privatnu inicijativu pojedinacano odgovorajući način reguliše. “Tako ie ha pr. Danska našla: način kako će putem .deviznih propisa i odgovarajućim dodeljivanjem uverenja o valuti uvek da при privalnu inicijativu pojedinaca u pravcu koji зе

"рокабе Као koristan po opšte interese danske države, · fi..u ovom slučaju, u pravcu povećavanja uvoza iz Ne-

mačke — čak i onda, kad je nemačka roba u jednom ili

deigom-slučaju možda i nešto skuplja od robe iz drugih

zemalja, jet ove druge zemlje plaćaju i dansku robu slabije, ili ie. uopšte ne uzimaju u odgovarajućim koliотата а, |

"Upravo bi u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude naročitos razumevanja za ovakvo posmatranje činjenica. Preferencijalne carine koje se traže od evropskih industrijskih zemalja i koje su ove delimično već odobrile agrarnim zemljama iz jugoistočne Evrope ne preistav-