Народно благостање

"1. децембар 1934. НАРОДНО _ КРИЗА И КОЊУНКТУРА

| Овогодишња грађевинска делатност је била врло слаба у скоро целој земљи. Међутим, како доноси „јиг. pošta” грађевинска делатност у Мостару ове године била је повољна. До новембра је издато 450 грађевинских дозвола, од чега 42 за новоградње према 353 у 1933 и 383 у 1932 години.

— Потрошња шећера и његова цена били су у наведеним земљама следећи:

524 5 Потрошња по становнику

Беја |

шока

= ~7 1932/33 1930/31 1928/29 1926/27 Италија 71 750 8,9 9,5 8,9 Немачка 38 22,4 25,6 26,5 24,1 Чехословачка 36 26,9 7,9 27,6 26,7 Пољска. 34 9,6 а 13,1 12,1 Француска 33 25,1 26,1 24,8 19,8 Аустрија 305. 25,8 29:2 31,0 26,3 Норвешка 30 294. 312 30,9 29,3 5 А Д. 208 2412 291 54,5 50,9 Данска 163. 53,7 544 652 186 Холандија 18 ЗА - 32,1 32,3. 31,6 Енглеска 149 45,6 47,4 45,1 41,0 Швајцарска 127 42,1 42,9 42,1 33,9

— Према извештају делегата Друштва народа др. Роста аустријски државни буџет за првих 10 месеци показује дефицит од 110 мил. шил. према 82.3 у истом периоду 1933 год. Приходи су били 1576.7 мил. шил. односно 64,2 више но у 1933 год., а расходи 1686.8 или 92 мил. шил. више. Предлог буџета за 1935 г. предвиђа расходе 1993.99, а приходе 1880.65, односно дефицит од 113.34 мил. шил,, који треба да буде покривен уштедама из конверзије зајма Друштва народа (60 мил. шил.) и ослобођења државних гаранција (40 мил. шил.). Прелазећи на кредитни систем др. Рост констатује, да је за последње три године извршено велико прочишћавање. Сума биланса три водећа завода Кредитаншталт, Банк-ферајн и Есконто-гезелшафт — редуцирана је са 3 на 1 милијарду шил. Краткорочно задужење банака у иностранству, које је до пре три године износило милијарду шилинга, сасвим је ишчезло.

— Код Оузора у Љубљани било је у октобру 0. г. 82.830 осигураних радника и намештеника,_ те је пораст према истом месецу прошле године за 4.091, односно 4,94%. Пораст показују 18 грана, који је највећи код: текстилне индустрије (1.979 или 17,46%), трговине (480 или 14,02%), грађења железница и путева (409 или 13,06%), хемијске индустрије (277 или 17,54%), општинских послова (227 или 16,59%), а код осталих од 16 до 200 односно од 1 до 8%; Смањење је код 10 грана и највеће је код. приватних саобраћајних предузећа (61 или 7,44%) и индустрије дувана (51 или 5,3%).

— Супротио досадањим извештајима о опадању америчке коњунктуре сада се јавља о новом полету, који је обухватио индустрију потрошних добара и трговину на мало и који је примећен и на берзи у скоку курсева акција трговачких магазина, продавница дувана, "конзерви, радио "апарата и'т. д.

_____-- Акције Шиоп Minićre du Наш-Кајапра бакарног друштва у белгијском Конгу од кога зависе сва велика ин-

дустријска предузећа у Конгу, показују последњих месеци.

"катастрофални пад, који је настао услед смањења цена јавља Јошгпа! дез Рипапсез, |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 719

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

5 децембар: „Трепча“ Мајнс Лимитед а. д., Лондон.

19 децембар: Француско-југословенско трговачко друштво а. д. Београд (ванредан).

24 децембар: Пољопривредна фабрика и рафинерија шпиритуса Сава С. Мићића. д, Обреновац—Забрежје. Парна пивара, фабрика слада и квасца Мих. ]. Косовљанина а. д. у Јагодини.

Трговачки регистар

Трговачки суд, Осијек, упис фирме Опачић Кајзер д. Д. индустрија за прерађивање дрва и покућства у Осијеку. — Конзум д. д. за промет робом у Загребу, упис прокуристе г. Херцога, Ервина. — Индустријско д. д. „алат У Загребу, упис промене друштвених правила. — Творница тинте и кемикалија Маг. фарм. Алберт и Ковачић д. д. У Загребу, упис промене друштвених правила. — Југословенска банка д. д., пре хрватска земаљска банка д. д. у Загребу, упис равнатеља централе и прокуристе г. Франа Паудића. —- „Уљаник“ петролејско д. д. Загреб, упис члана равнатељства г. Ивана Галића. — „Хемокарбон“ д. д. за експорт и импорт, Загреб, упис промене друштвених правила.

БИБЛИОГРАФИТА

К. М. Љубисављевић, Зборник девизних прописа Краљевине југославије за коментаром

Г. Љубисављевић је један од најмлађих чиновника Народне банке (не по рангу већ по времену проведеном у њој) али је најобилнији писац о питањима из области међународног платног промета. Године 1933 издао је он две књиге и то у кратком размаку времена, једна је „Динарска потраживања странаца у Југославији“ (француски и немачки), а друга „Платни промет са: иностранством", која је у року од пет месеца доживела. два издања. Последње показује колико је ова књига одговорила једној живој потреби наше земље. Најновија његова књига „Зборпик девизних прописа" засеца наравно делимично у материју која је била предмет горњих књига, али систематски претставља она једну специјалност. Књига је у ствари коментар нашег девизног. правилника. Цела материја је сређена пре свега систематским редом самог правилника, Сваки члан је објашњен како свим доцнијим расписима тако и нарочито праксом Народне банке и Министарства финансија. За практичне циљеве овај део књиге одговара савршено. Други део се односи такође на платни промет са иностранством и целу материју поделио је на неколико глава такође према њезиној природи. Изложен је метод плаћања са готово свима земљама (18 земаља), изложени су остали методи плаћања, сем клириншког, објашњене су све врсте иностраних потраживања код нас, услови зајма по клириншким уплатама, уредба о надзору производње и употребе племенитих метала, затим закон о кажњивим санкцијама и најзад туристички споразум. На крају се налази списак овлаштених завода и мењача.

Кад човек прочита ову књигу и нехотице му се намеће питање како су људи уопште могли без таквог једног зборника да свршавају послове. Овлашћене банке и мењачи су морали сами да крпе такав зборник а приватници су морали да иду од Понтија до Пилата ради прибављања информација. Са горњом књигом г. Љубисављевића може сваки у својој канцеларији и код куће да нађе одговор на питање које из љичних потреба треба да реши,

Ми књигу препоручујемо најтоплије,