Народно благостање

Страна 8

винског биланка ипак расте, Новчано тржиште је ликвидно, али се поред свега тога јављају тешкоће приликом покривања буџетских дефицита путем зајма. Очекује се повећање пореских терета.

Стање у Кини је још увек тешко. Напредује производња текстилне робе и стварање пољопривредних индустрија. Памучна берба била је добра, али депресија у по-

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ Бр

љопривреди не престаје. Курс новца је нестабилан због северно-америчке политике сребра; у последње време је порастао. Заведена је такса на извоз сребра али се сребро много кријумчари преко Хонгконга. Спољна трговина опада. Финансијски положај такође не задовољава. Служба по

спољним зајмовима је обустављена, у колико није обезбе-

ђена царинама на робу која иде морским путем.

"тежи

BESPLATNA SARADNJA U VIDU KNJIŽEVNE - KRADJE

Umni proizvod nije slobodno dobro, kao vazduh i voda, već ekonomsko, t |. dobro koje u ograničenoj količini cirkuliše među ljudima i čija je proizvodnja vezana za troškove. Zbog toga je pravni poredak umni proizvod učinio predmetom prava svojine. Proizvodni troškovi jednog umnog dobra mogu biti vrlo veliki. Budžet lčnih izdataka „Narodnog Blagostanja” veći je no mnogih dnevnih listova, a izdaci na novine, časopise i knjige svakako su još mnogo veći. Za razliku od dnevnih listova, kod koj.h i količina materijala agra veliku ulogu, kod jednog medeljnog stručnog časopisa sporedna je količina. materijala, ali je rešavajući kvalitet. U „Narodnom Hlagostanju” je često napis od svega pola strane proizvod +trodnevnoga pribiranja. podataka, literarne dokumentacije, sračunavanja i stud ranja. Ekonomske probleme ne rešavaju genijalci, već radnici i mislioci.

Та pokriće izdataka potrebni su prihodi. U koliko je slabija konkurencija, u toliko su veći šamsi jednog časopisa То je zakon po kome se upravlja celokupna cirkulacija dobara u našoj zemlji, uprkos krizi kapitala i svim ostalim programima vezane privrede. Sletstveno mi bismo imali računa da se ušančimo iza prava književne svojine, pa da zabranimo preštampavanje našeg sadržaja Mi to ne radimo. Mi se osećamo dovoljno sigurni prema konkurenciji. A kako je nad celokupnom materijalnom stranom našeg poduzeća želja da poslužimo našoj otadžbini, to se čak radujemo svakom proširenju publiciteta našeg sadržaja — pod jedinim uslovom da se označi izvor. To je u Ostalom najelementarnija konvencija u odnosu među izdavačkim preduzećima. Našai je arhiva ipak puna isečaka iz novina i časopisa, koji pružaju dovoljan dokaz o tome da se kod nas nerado citira izvor. Izgleda: da oni koji praktikuju tu vrstu DOzajmice, misle, da mi ne mprafimo dovoljmo našu nacionalnu štampu. Naprotiv, mi to radimo vrlo pažljivo, ali nismo, činili pitanje, najzad, ni od preštampavanja bez označenja izvora. Svega smo jedanput učinili izuzetak: kad je jedan list prepisao na uvodnom mestu doslovce naš uvodni članak, ne dajući nikakvog znaka o tome, da je to obično preštampavanje.

Primorani smo da učin:mo drugi izuzetak od tog našeg držanja revoltirani više nego ikad do sad. Radi se o sistematskom preštampavanju naših članaka i manjih napisa od strane zagrebačkih „Narodnih Novina”. One su u božićnjem broju, na 13 strani, a pod zajedničkim naslovom „Privredni pregled”, celu stranu popunile prenosom iz „Narodnog Blagostanja”. Kao prvi članak nalazi se marljiva studija našeg saradrika g. M. Goranovića iz broja 40 „Narodnog Blagostanja” o našoj spoljnoj rgovini za vreme privredne depresije. G. Goranović је 'mlad čovek, koga treba ohrabriti na poslu U istom broju su „Narodne Novine” preštampale sledeće napise iz „Narodnog Blagostanja”: Peta faza žitnog režima u Francuskoj, Švajcarska na pragu de{ilacije, Aktiviranje trgovinskog bilansa agrarnih zemalja, Zadrugarstvo brojno napreduje a poslovno nazaduje — sve iz broja 51.

Osim toga još u 13 brojeva „Narodnih Novina” u toku 1934 god. preštampano je u celini ili mestimično skraćeno

30 članaka i manjih napisa iz „Narodnog Blagostanja”. U pe-

riodu mart—1pril vode „Narodne Novine” specijalnu rubriku „Ekonomski događaji” za tu svrhu, a u novembru se ona menja u „Privredni pregled”. Ali i izvan fih rubrika, na istaknutom тези i pod krupnim (nekad izmenjenim) naslovima, preštampavani su članci iz „Narodnog Blavostanja”. Koliko ie daleko išao njihov cinizam vidi se i iz toga da ne samo što nisu naveli pisca i izvor, nego ispod nekoliko napisa stoje ini-

cijali „A. J.P, koji niti pretstavljaju inicijale „Narodnog Blago-

stanja” niti ijednoga njegovog saradnika.

Nemamo nameru da citiramo sve, da pomenemo samo nekoliko slučaja.

Naši članci: Zbog čega je pala cena pšenice, Turska: forsira racionalizaciju (br. 46) preštampani su u „Narodnim Novinama” broj 276; zatim Analiza naše spoline trgovine za prvo polgođe (br. 34) i Naš promet sirovina sa udaijenijim zemljama raste (br. 37) u „N. N.” br. 212; Teškoće transfera u Nemačkoj (br. 26) u „N. N.” br. 150; Povodom ugovora o 1. ZV. austro-talijansko-mađarskoj „saradnji” (br. 21) u „N. N br. а 4: |

Iznoseći ovaj slučaj na javnost, i ne lišavajući se naravno svojih materijalnih prava, osećamo potrebu da dodamo još jedan mali komentar.

Zagrebačke „Narodne Novine” postoje punih 100 godina. Za taj svoj dug život imaju da zahvale na prvom mestu okol-

nosti, da su one u isto vreme i službeni list. „Narodnim Мом.

nama” finansijski mora vrlo dobro ада ide. Danas su ekonomska pitanja najaktuelnija, pa bi bilo sasvim prirodno, kad bi jedan tako dobro situirani List angažovao bar jednog saradnika, koji poznaje ekonomska pitanja. Sta će da rade mladi ekon9misti, kad ih ni tako dobro situirani listovi, koji se interesuju za ekonomska pitanja, ne angažuju, bar honorarno, pored drugoga posla, za saradnju, da bi im omogućili da zarade Кој groš više? 5

Kad je „Narodno Blagostanje” počelo da izlazi, ponudilo je „Narodnim Novinama” uobičajenu zamenu. Smatrali smo da i mi možemo biti interesantni za „Narodne Novine” kad se mi

interesujemo za njih. Ove su pak odbile zamenu. Kako, kao.

što rekosmo u početku, naša redakcija smatra da ireba da prati pre svega celu nacionalnu štampu, to smo bili primorani da se pretplatimo na „Narodne Novine”. Šta da radimo kad „Narodne Novine” nas ne trebaju, a mi njih trebamo? Za šest godina našeg izlaženja mi smo dali „Narodnim Novinama” na ime pretplate skoro 3.000 dinara. To je čitav miraz za sirotu devojku. „Narodne Novine” su odbile zamenu verovatno iz Ččisto mernkantilnih razloga, jer su znale da ih mi kao službene novine moramo imati. Mi se s tim --shvatanjem ne slažemo, ali nemamo prava da ga kritikujemo. Međutim „Narodne Novine” koje umeju tako dobro da čuvaju svoju kesu, praktikuju komunizam, kad se tiče tuđe kese. One nas trebaju više no mi njih pa zamenu nisu htele da prime. A kad one nas trebaju, onda to ide besplatno. Žalimo, što ćemo im pokvariti račun.