Народно благостање

Страна 58

36%. industrija drva 24%, fabrika topova Bofot 82%, fabrika telefona. Eriksom 63% itd.

— Мемачка шидустрија аутомобила продала је У 1934 г. 2334 хиљ. аутомобила према 1516 хиљ. у 1933 г. и 1045 хиљ. у 1932 r.

— Производња гвожђа у Енглеској порасла је са 4 милиона тона у 1933 г. на 5,5 мил. т. у 1934 т. |. 35%. У 1933 пораст производње био је. 15% према претходној години. Пораст у производњи челика у 1934 r. (30%) није тако велик, као у претходној (33%), јер је производња износила 1934 г. 8,5 мил. т. према 7 мил.

— Министарство трговине и индустрије одбило је предлог загребачке Г.-И. Коморе о промени постојећих расписа о индустријским продавницама.

TRGOVINSKA POLITIKA

— klapojHa Oagka je, Ha основу овлашћења Министра финансија, донела одлуку да врши откуп клириншких потраживања домаћих извозника која ови имају у појединим земљама. Пошто извозници имају тешкоће око наплате својих потраживања у Немачкој и !рчкој, то сада долази у обзир својевољно. уступање Народној банци само оних извозничких потраживања која се односе на извоз у ове земље. У вези с наведеном одлуком извозници се могу обраћати Народној банци за услове откупа. Продаја потраживања за извознике није обавезна, већ само у колико им конвенирају услови Народне банке.

— Trgovačko-žindustrijska komora u Skoplju tražila je da se kod Grčke ђапке preduzmu hitne mere da se vezana potraživanja maših izvoznika, a u prvom redu izvozn ka stoke, što pre realizuju; da maša Narodna banka primi potraživanja naših izvoznika, koji su u nemogućnosti da čekaju i plaćaju kamate; da se pr.likom sklapanja novog sporazuma sa Grčkom sistem iriangularnog kliringa zameni podesnijim sistemom plaćanja. — Mi smo u više mahova ukazivali na komplikovanost austro-mađarsko-talijanskih „ugovora, Која otežava njihovo funkcionisanje. Međusobna razmena dobara još nikako ne može da se razvija u Željenom pravcu. Austrijski izvoz u Italjju ne pokazuje osetnije povećanje, a još manje talijanski izvoz u Austriju. Isto tako u austno-mađarskom prometu mnikako ne može da se za duži period održi odnos 1:1.5 u korist Mađarske. Zbog tin teškoća sada su opet sazvani međudržavni odbori radi ispitivanja miogućnosti pojačanja međusobnog prometa.

— штеди Rumunije i Engleske otpočeli su pregovori o pitanju regulisanja zamrznutih potraživanja. Rumuni pr.staju da od ukupnog iznosa рјаје одтаћ 10%, а озгајак га dve godine.

— Austrija je nabavila u Litvaniji 30.000 kv. raži, a u Argentini je kupila 100.000. kv. pšenice.

— Сећозјоуаск 2 smdikat odobrio je да se u јаnuaru može uvesti 2000 vagona kukuruza iz zemalja Маје Атјапје. |

— Austrija je odobrila Mađarskoj preferencijal та uvoz 25.000 hl. vina.

— Izvoz okruglog drveta dz Austrije u 1934 bio je 25.000 ргета' 15.000 vagona u 1933. Dok je izvoz mu svima zemljama porastao, dotle je u Ivaliju opao sa 1700 u 1933 na 1500 vagona.

— ба 24 до 29 јипа održaće se u Parizu osmi kongres Međunarodne trgovačke komore.

| _— Rumunski uvoz u prvom tromesečju ove godine ikontingentiran je na bazi 60% uvoza u istom periodu 1933. Veći O odobravaće se samo za sezonske proizvode. – Између Персије и TyDCKO-IyTOCJOBeHCKOrT опијмскогт бирса у Царипраду поведени су преговори у погледу зајслничке продаје опмума ба пушење.

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ _

дин. (0,79 и 0,09).

Бр. 4

— Februara meseca | održaće se u Štokholmu (trgovinska konferencija nordijskih zemalja.

— Најважнији извозници дрвета у Европи су: Русија са извозом од 5,7 | мил. ту 1933 Финска са извозом од ЗА DI. 00 Шведска са извозом од 2,8 | ње » Пољска са извозом од а. НЕ Аустрија са извозом од . | 10 6. | Чехословачка са извозом од 095,

Југославија са извозом од 09 | ла Румунија са извозом од | (6 5 > = Извоз дрвета европских земаља повећао се са 17,5

мил. тона у 1932 г. на 20,3 мил. т., T.j. за 15%. Увоз еврогских земаља се цени на 17 мил. т., према томе Европа не извезе много дрвета за друге континенте. Најважнији увозници су: | Велика Британија са увозом од Немачка са увозом од

6,5 мил. т. у 1933 3,8 ” 73) 9822

Холандија са увозом од Г 1,8 5 OM Белгија са увозом од 1,5 а о » Француска са увозом од Ме о зе Италија са увозом од |S m. m >

055 „ — Чехословачки монопол дувана купио је у Турској 1271 вагона дувана по цени од 101 до 127 пиастра.

Мађарска са увозом од

» 93»

TRAŽI SE SARADNIK SA POZNAVANJEM POLITIČKE EKONOMIJE!

— Због оскудица слободних девиза Мађарска је обуставила извоз пољ. производа за везане пенге. Реализација блокираних потраживања је постала немогућа, јер дисажио од 45% није био довољан. Имаоци везаних потраживања пласирају сада свој новац у облигације и акције које по девизним одредбама морају остати у земљи. :

— Банка за спољну трговину у С. А. Д. тражила је обавештење од 22 хиљ. увозних и извозних фирми и 12 хиљ. банака о стању америчких залеђених потраживања у Јужно-Америчким земљама и у Немачкој, Бугарској, Аустрији, Југославији, Мађарској и т. д. Наведено је у распису да С. А. Д. мисле, да добивене податке искористе код трговинских преговора. П

—- Због активности Холандије у клирингу са Немачком снижени су холандски извозни контигенти за Немачку, што у првом реду погађа пољопривредне производе.

SOCIJALNA POLITIKA

— Engleska je izradila plan o suzbijanju. nezaposlenosti па taj način, što će radničke porodice iz industrijskih krajeva, koji su krizom najteže pogođeni, preseljavati na selo. Ove godine u novim naseljima treba da bude smešteno 18.000 porodica.

—- „S.Ovenec” JLOHOCH ALA Cy y HHJIyCTDMjCKHM местима Дравске бановине (Љубљани, Марибору, Крању и др.) станови релативно врло скупи. Радник за скроман стан често мора дати четвртину до половину своје ! плате, што По био случај пре рата.

— Код љубљанског Оузора било је у децембру прошле године 77.134 осигураних, више за 3.530. него у истом месецу 1933 г. Боловало је 2.214, односно. 2,85%, више за 0,22%. Просечна осигурана надница је износила 22,40 дин. (мушких 25,10 Jr. и женских 18, 24 д.) и смањила се за 0,44 Целокупна дневна Зарада је износила 1,74 мил. више за 46 хиљ. дин.

— У Београду се 19 иг20 о. M. · одржава анкета o незапослености,