Народно благостање

Страна 52

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

vanje hartija od vrednosti od strane novčanične banke, ova bi mera bila pretvorena wu finamsijsko-političku. Kao treća mera: predviđa se smanjenje zvanične kamatne stope za lombard sa 4t/> na 3",%. Kako sadašnje stvamo ukamaćenje renta stoji iznad 5%, vlada očekuje da bi i s ove strane mogao doći potstrek za obilniju tražnju remta i za dizanje njihovog kursa kao i Za smanjivanje kamatne stope u zemlji, jer se pri lombardnoj stopi od 3'/.% posao već rentira. Na smanjenje diskontne stope, koja je danas 2%/,%, još se ne misli.

Mao Što se vidi, prema nameri о. Flandena intervencija Francuske banke imala bi da postane jedan od odlučujućih elemenata za plasiranje državnih emisija, bolje funkcionisanje novčanog tržišta, ozdravljenje prilika na tržištu kapitala i za smanjenje kamatne stope u zemlji. Proces deflacije bio bi time završen, jer predviđene mere pretstavljaju suprotam proces — ekspanziju kredita.

Open market policy primenjivana je već i u druот zemljama, ali s različitim uspehom. Dok je u Engleskoj obaranie kamatne stope potpuno uspelo, u S. A. D. i Nemačkoj postignuti rezultat nije potpuno zadovoljio. Bank of England primenom open market, poпсу stvorila je već početkom 1932 obilnost na novčanom tržištu. U vezi s tim porasli su i ulozi u privatnim bankama, a ove su istovremeno počele da se u većoj meri javliaju na tržištu kapitala kao kupci. Njihove investicije prešle su sa 273 miliona funta sredinom 1934 na 587 miliona sredinom 1934. To |e u 1932 olakšalo i konverziju ratnih dugova u iznosu od 2 milijarde funta, sa 5 na 31/,%. Obaranje kamatne stope i dalje je napredovalo, tako da se danas 21%-ni državni zajam ukamaćuje sa 2%4%. U S. A. D. je open market policy usvojena još za vreme pretsednika Huvera; do nedavna naročitog uspeha nije bilo, u početku zbog krize bankarstva, a docnije zbog nepoverenja prema drugim merama pretsednika Ruzvelta. Tek je u poslednje vreme došlo do pobolišanja, |er je nastupilo veće poverenje u vladinu monetarnu politiku. U Nemačkoj je rentabilitet 6% zajma oboren sa 8% u jesen 1933 na današnjih G'»%, ali više zbog raznih drugih vladinih mera nego Zbog primene open market policy.

Ne može se očekivati da će ova politika imati u Francuskoj isti uspeh, kao i u Engleskoj, jer su prilike drukčije. U Engleskoj apeli na tržište kapitala stoje danas daleko ispod onih pre krize, a stvaranje ušteda je još uvek veliko. Najveći deo novih emisija vrši se u cilju konsolidacije ili konverzije. S druge strane nestabilnost na monetarnom polju sprečava i izvoz kapitala.

Бр. 4

Uspeh engleskih mera mnogo je zavisio. i od strukture bankarstva. Kreditne banke u Engleskoj i S. A. D. nabavljale su i ranije srednje i dugoročne državne zajmove, pa za vreme krize nisu morale menjati svoje principe, već jedino obim takvih poslova. I poverenje štediša nije u Engleskoj bilo toliko ometano, i bored obaranja vrednosti funte. Nasuprot tome u Francuskoj postoji vrlo važan elemenat nepoverenja — stalni budžetski deficiti. I francuske kreditne banke uvek su drukčije plasirale raspoloživa sredstva, pa su vrlo nerado išle na tržište kapitala i pored obilnosti raspoloživih sredstava па kratkoročnom. novčanom tržištu.

Francuska novčanična banka raspolaže sa 82 milijarde franaka zlata kod obaveza po viđenju od neke 102 milijarde, tako da su ove pokrivene sa više od 4/5. To joj omogućuje da u znatnoj meri iziđe u susret željama g. Flandena. Posledice njenih mera po međunarodno kretanje zlata i kurs franka zavise od ponašanja publike. Povećanjem fezaurisanja ona bi mogla omesti i obimnije planove kreditne ekspanzije. Ali zbog postojanja faktora „nepoverenje”, moglo bi doći i do bekstva u zlato, koje se od Francuske banke slobodno dobija. U tom slučaju moralo bi neizbežno da dođe i do novog dispariteta između francuskih i svetskih cena, a sledstveno do pogoršania trg. bilansa, odliva zlata i slabljenja kursa franka. Zbog velikih zaliha zlata za ovakav razvitak frebalo bi više vremena. To zavisi, prirodno, i o intenzitetu kreditne ekspanzije, kao i o reperkusijama na raspoloženje štediša.

Open market policy, naročio za francuske prilike, nije bez velikog rizika. Dosadašnji guverner francuske banke g. More imao je pravo. U teškim vremenima ne smeju se laka srca budžetski deficiti pokrivati na novčanom tržištu, ako nema potpune sigurnosti, da će u određenom vremenu biti omogućena i nesmetana konsolidacija letećeg duga. Pošto apsolutne sigurnosti u tom pogledu ne može da bude, jer je dokazano da se istim sredstvima ipak ne postižu uvek jednaki rezultati, nas је g. Flanden iznenadio. Velika je zabluda u shvatanju, da open market policy može uvek da utiče na dizanje kurseva. Ona pretstavlja upaljač, a jedino |e raspoloženje publike motor koji može trajno da dejstvuje na kretanje kurseva. Uostalom, Francuska je već odavna imala jednu ustanovu koja je vodila open market policy na širokoj osnovi — „Caisse des Dćpots et Consignations”. Ali se siguran i trajan uspeh nije postizao jer je i publika imala uvek na umu samo jednu misao — „,budžet nije uravnotežen”. Zbog toga izgleda da je za Francusku ipak najprešnija potreba da „dovede svoj budžet u ravnotežu — bilo putem smanjenja izdataka ili povećanjem poreskih tereta.

BBB a

В. Миленковић

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАХТЕВАЈУ КОРЕНИТУ РЕФОРМУ

[ СИСТЕМАТСКО ОПАДАЊЕ ПРИХОДА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Београдска Општина издаје два часописа (један месечно, а други недељно) и у њима редовно објављује податке о своме раду изузев о кретању финансија. Сазнање о општинским финансијама грађани добију на измаку буџетске године, када се обично у штампи појави по који

напис о изради новог буџета, затим када исти буде објављен и изгласан. Тако је било и 1934 године. Од јула месеца, када је примљен нови буџет, о општинским финансијама нисмо ништа прочитали ни чули. Тек сада, када треба приступити изради новог предлога буџета, „Поли-