Народно благостање

| _BJJATOCTAFHE

Страна 79-

__26. janyap 1935. HAPOJIHO Њујорк 307. — 307.15 310.25 310.25 Париз _ 20.35 20.37 20.38 20.38 Праг 12.85 12.88 12.91 12.925 Београд 7.02 7.02 7.02 7.02

На београдској девизној берзи, на којој сада девизе нотирају са примом од 28.50% имали смо ове недеље опет већи обрт, од 12.2 милиона, према 7.8 милиона у прошлој недељи и 10.76 милиона у претпрошлој недељи. Највеће обрте имамо ове недеље у девизи Лондон, (у приватном клирингу) за 3.65 милиона, затим у клирингу са Бечом, за 3.16 милиона , Пешта 640 хиљада, Солун 90 хиљада. У девизама, највише је трговано у девизи Цирих, за 2.12 милиона, Стокхолм ! милион, Париз 673 хиљада, Њујорк 110 хиљада итд. итд.

У приватним клиринзима имали смо следеће курсеве:

Лондон Беч Пешта Мадрид Солун 18 јануара 222.85 815— 8.75 5.50 Žl 222 | 8515 8.75 5.50. 30.50 20 221.75 815.— 8.75 5.50 2 > 222.20 815.— 8.75 5.50 2А |. 224.50 315 8.75 5.45 30.25 Видимо да су били тотово без промена, једино је

девиза Лондон, због прилично јаког скока на међународном тржишту и код нас поскупила.

На приватном девизном тржишту, на „црној берзи“ је ситуација у главноме остала непромењена. Динар се нешто мало поправио, тако да нотира швајцарски франак 1475 до 14.80, а у Загребу 14.73. Остале девизе нотирале су 24 о. м.: француски франак 298.50 до 300.50; лира 386.од 389.—, долар 45.25 mo 45.75, фунта 227.50, марка 18.25 Беч 8.15 итд. итд.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Mere koje je preduzeo Ministar finansija na valutnom polju primljene su od javnosti, naročito privrednika, vanredno povoljno. Sniženje kamatne stope Narodne banke od 6.5 na 5% kao mposledica fih mera, olakšaće terete mnogih poduzeća. Pogotovo, s obizrom ma propise o malksimiranju kamafne stope, to će sniženje imati reperkusiju i na kamafnu stopu koju računaju novčani zavodi: državni i privaini.

Mobilizacijom sretstava, koja danas novčani zavodi moraju držati radi svog likviditeta u blagajni i po žito računima, delovaće se povoljno na novčano Tržište i njegovu sfrukturu a novčanim zavodima omogućiće da se i sredstva polrebna za održavanje likviditeta. korisno plasiraju.

Devizno tržište. Likvidacija revolving Wredita primljena |» sa zadovoljstvom jer se je fime stanju koje postoji skoro 3 Zodine dala i odgovarajuća forma. Како je ovo izvršeno na bazi prima od 28.5%, to se i sad pokazuje izvesan dispatitet između kurseva Које objavljuje i zaračunava Narodna bamka i kurseva u privatnom prometu. Kod funta (а razlika iznosi 8 dinara a kod švajcarskog franka 50 para. Kod zlata Do novom paritetu, 1 kg. čistog zlata odgovara protuvrednosti

_od 48 i po hiljada dinara. Međutim sama Narodna banka plaća za zlato 51 hiljadu dinara. Proći će izvesno. vreme dok зе Кит sevi slobodnog promefa prilagode novom mparite{u.

| ___ Elekti, Opšte smanjenje kamatnjaka kao posledica smanjene kamatne stope Narodne banke delovalo je ma državne papire u folikoj meri ida je Šteta bila skočila i na 400 dinara. "Меди то, како je to i prirodno, došlo je do izvesne reakcije jer su mnogi hteli da realizuju nepredviđeni dobitak pa je do-

~

šlo do izvesnog popuštanja kurseva. Međutim oni su još uvek na visini koja je ртед рат nedelja izgledala fantastična.

Investicioni zajam novac 75 a roba 77.50. Agtratci novac 47 a roba 40. Begluci movac 68 a roba 69, dok su zalključci pravljeni po 69. Za ultimo aprila čak po 70.

Bler 8% zaključen po 77. Kod 7% zaključci su 66 do 66.50. Seligman zaključen po 72 do 74. ;

Ratna šteta kasa 386. Termini su zaključeni od 380 do 390. Na koncu je ostao novac 386 a roba 389.

Narodna banka novac 5000 a roba 6000. Pab zaključen po 260 dinara.

"Trbovlje novac 122 a roba 135 dinara.

Promet daleko veći nego obično.

вовмо TRŽIŠTE Pšenica Na svetskom tržištu vlada i dalje vrlo labava tendenci|a. Cena u Roterdamu pala je ma 2.95 hol. for. za кува), а u Čikagu se kreće oko 98 centi za bučel.

Na domaćem tržištu usled rđavih vremenskih prilika i zbog toga Šlo se roba nalazi u čvrstim rukama cene su poslednje dve nedelje u skoku. Ponuđa je minimalna, a glavni kupci stu mulinovi. Sremska pšenica notira 125, "Tisa 125—126, glavna pruga | 115120 din. za prompt. Termin je rađen: srpska pšenica na Dunavu za 15 mart 120 din., Tisa za 15 april 135 din.

Kukuruz

Svetsko tržište kukuruza ima postojanu tendenciju. Roterdam noktira 3.45 hol. for. za kvintal. Nemačka plača 103—104 din. za mart franko Regensburg. U Švajcarskoj franko granica Buks kvintal vredi 7.80 fr.

Na domaćem tržištu vlada, prilično interesovanje. Poslovi se zaključuju na sledećoj bazi: za otvaranje plovidbe 71—72, za april 73, za maj 75, sušeni utovaren u šlepovima, koji se nalaze u zimovniku, 72, vagomska гођа рате! Inđija 65 din. Izvoz za sada ide samo u Austriju i Švajcarsku, dok će poslovanje sa Nemačkom početi nešto docnije.

Mekinje Na domaćem tržištu pojavila se velika tražnja mekinja,

koje se izvoze u Nemačku. Franko Salcburg vrede 120 din., a u zemlji franko granica plaćaju se 85—88 din.

Stoka

Stočno tržište u Beču imalo je nešto prijatniju tendenciju i cene svinja popravile su se za dva groša po kilogramu, te notiraju prima 1.22—1.24, a sekunda 1.10 šil. Goveda su međutim, zbog velike ponude iz zemlje vrlo slaba; cene su pale za 5 groša i kreću se između 0.70 i 1.10 šil. prema ikvalitetu.

I praško tržište malo se popravilo, te ceme svinja mofitajti та prima do 6.50, a za lošije 5.80—6 ir.

Na falijanskom tržištu goveda zbog velike ponude 17 zemlje tendencija je još uvek slaba; cene nofiraju 1.70—2.10 lire po kilogramu prema kvalitetu. ·

Domaće tržište ima slabu tendenciju. Svinje prima pro-

daju se po 7—7.25, obično 6—7 din. Goveda slaba seljačka

prodaju se ispod 3 dinara, a dobra štalska ugojena 4-—4,.50 dinara. . -

Mast

Zbog velike produkcije nestandardizovane masti. cena је poslednjih dana popustila. Mast za domaću potrošnju plaća se 12 din., a standardizovana, za izvoz 14.50 'dimara.,