Народно благостање
26. јануар 1935.
Др. С. М. Бабић:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 67
МАРКАНТНЕ ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКЕ МЕРЕ
_ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА _
-__ Монетарна. реформа и измене И досадашњој политици оте банке —
У прошлој недељи донео је министар. фи с нансија г. др. Милан Стојадиновић. низ нових ме--
ра које топло поздрављамо и које су у целој зе: мљи наишле на спонтано OOU пошто · су“ донете. првенствено. због тога,
грешке. ти заблуде. 5
Нарочитом уредбом концентрисани су Др“
жавна хипотекарна банка, Поштанска штедиони-
ца и Привилегована аграрна банка под контролом као. И компетенцијом Министарства финансија, | што је то био случај у лету 1981 године са Народ“ ном банком. нашој дневној штампи дискусија у два правца: једни су тражили да се и остало приватно банкарство издвоји из компетенције Министарства трговине и пренесе у ону Министарства финансија, а други су одобравали концентрацију државних новчаних установа у једној руци, али су тражили да то буде Министарство трговине. МИ по томе питању је г. др. Стојадиновић дао своје мишљење; он правилно сматра, да је веза водећих државних и јавно-правних новчаних установа са Министар(ством финансија несразмерно већа него са Мини. старством трговине, али сматра за непотребно да "се контрола над радом приватних банака пренесе из ресора Министарства трговине у онај Мини"старства финансија. То је и наше гледиште.
Почев од четвртка, "Министра финансија, наше девизне берзе нотирају курсеве девиза заједно са примом, што већ скоро одговара стварним курсевима — онима са упрне берзе". Тиме је укинута погрешна пракса објављивања фиктивних курсева, која је стварала много. "заблуда. | :
· UM cy MoHeTe oBe Mepe aHamo ce да ће врло брзо морати доћи и до других. Народна банка има по Закону о новцу од 1 маја 1931 године и по своме уставу дужност да се стара о нашој националној“ монети, као јавну службу, коју она отправља у име државе. Са те стране би дакле "морала доћи иницијатива, — али као што видимо, "морао је и овде Мухамед да пође до брега. Он је то урадио у петак; 18 о. м;, када је дошао на месечну седницу управног одбора Народне банке,
"али не празних руку. На основу члана. 63 финан-_
" сиског закона за 1934/35 годину донео је Уредбу
10 ликвидацији револвинг- кредита. Народне банке "која гласи:
Чл. 1. — Народна банка Краљевине Југославије може
· привремено, изузетно од чл. 5 Закона о новцу Краљевине · Југославије, а у сврху потпуне "ликвидације својих револ· винг кредита у иностранству, одржавати покрића у злату и девизама, обрачунатим по законском течају заједно са
· већ установљеним. упримом“ од 28.50% у висини од најма_ње 25% свих својих обавеза. по виђењу, с тим да најмање |
да 1 аве старе
Поводом овога одмах се развила y
17 о. м., на иницијативу.
20% банчиних А по вибењу буде покривено златом У трезорима Народне банке. : > - Чл. 2. — Народна банка не сме ни у којем. облику, "ни пљу оптеретити своју ara и девизну подлогу.
Овом уредбом, која. се скромно назива Уредба о ликвидацији револвинг_ кредита Народне банке; наређује с се Народној банци пет 5D важних ствари:
а) да се револвинг кредит у износу од 314
милиона француских франака (а то је 942 милио-
на динара, рачунат француски франак по 3 динара округло) одмах ликвидира; тај је кредит био
својевремено узет и добијен уз залогу нашег злата, у циљу „чувања вредности нашег националног новца". Како смо у томе успели, познато је и због тога Министар финансија је имао пуно право када је казао, да нам за чување динара нису потребне никакве фикције које нас скупо коштају. A. фикција је то, када се злато, које је заложено за је: дан дуг, води као златна подлога, а за Народну банку чак и противзаконити гест, као што је то тврдио др. В. Бајкић, уредник „Народног Благостања на једном збору акционара Народне банке.
Раније, пре законске стабилизације динара Народна банка није била валоризирала подлогу нити је објављивала проценат покрића. Тада је неупућена јавност сама израчунавала проценат покрића и долазила, нарочито у иностранству, до погрешних разултата — до покрића, које је било много мање него у ствари. И то је у своје време "критиковао д-р Бајкић, После законске стабилизације, међутим, запала је Народна банка у другу крајност, објављујући покриће од 36%, и ако оноу ствари није било толико. За тај привидни сјај плаБали смо годишње 30 милиона па и више. Због "тога је сада Министар финансија наредио, пошто прекида том фикцијом,
6) да се смањи минимално законско лд-
„криће: од 35% на 25%, односно од 25% на 20% у
злату. После овога проценат покрића остаје исти
какав је стварно данас, без икаквог фризирања, јер се ликвидира са оним, што више није наше. Према | МР О ЛИЈИ стања m нар
-Ђђено је- даље:
в) да се подлога има валоризирати за 28.5%
колико износи и званично признати „прим“, односно депресијација наше националне монете. Према речима Министра финансија ова мера није донета у циљу легализације депресијације динара, него због тога, да се више не крије истина. "Динар је у Цириху 7 сантима а не 9,12, али влада