Народно благостање

ROG

Страна M

Teškoće u finansiranju ne bi. bile otklonjene niti wublažene, ако bi se gradovima poverila elektrifikacija zemlje. Gradovi bi morali, da bi se mogli koristiti monopolom za elektrifikaciju, tražiti novac ma sve strane, a prinodno. je, da bi onaj koji bi mu ga dao bio stvarni korisnik monopola. Umesto, monopola građova postao bi monopol neizvesnih. kapitalista, Oodnosno grupa kapitalista, a gradovi bi služili samo, kao firma OR O - ПИКА ON

НИ Загребачка градска "штедио_ ница налази се на најбољем путу "санације — а напори који су учињени добро су познати — и што је важно донели су пуни успех. Ових дана је одржана седница. управе, која је одобрила биланс и рачун губитка за 1934 годину и упутила га општинском одбору. На истој седници управа је донела одлуку, да се досадашњи отплатни план за стара потраживања проширује, како за улоге тако и за текуће рачуне. Ово је значајно и веома важно, пошто би по новој уредби Штедионица имала право да утврди нови отплатни план тек после истека првог полгођа ове године и даза исплату старих потраживања употреби само износе, које је у томе року наплатила од старих потраживања, по одбитку режија, пореза и отплата BOTA KOJE су изузети Од "заштите.

Санација Загребачке градске штедионице ·

.Е Упркос томе и због тога, што се стање и ликвидност штедионице необично брзо поправља, управа је одлучила да „ослободи све старе улоге, који 31 децембра. 1934 године по одбитку доспелих а још неподигнутих квота и камата не премашају 50 хиљада динара а по текућим рачунима 750 схиљада динара! Све ове обавезе сматра Градска штедио-ница као слободне односно као нова потраживања. Поред стота досадашња месечна квота повишује се на двоструки износ. Овај план ступа на снагу 1 фебруара ове године.

Чињеница да могу стари улагачи до 50.000 дин. и стари -повериоци по текућим рачунима до 75.000 располагати са својим улозима, онако исто као да су нови, потврђује, да је заштита у ствари готово већ престала и да она има само | формални значај.

Значи, да могу улагачи Загребачке градске» „штедиочице опет мирно спавати и њоме бити задовољни. Она је оправдала поверење које је у њу стављено и што је нарочито важно, напори и успеси њене управе потврђују да идеја комуналних новчаних завода, барем у Загребу, није ком'промитована, него је у целости оправдала свој тајзоп Феше.

_Неприлике из 1931 и 1932 године биће код овог за„вода у догледно време ликвидиране, поверење је у целости _успостављено и Штедионица ће у кратком року моћи и зва_нично да се одрекне сваке заштите. То је један значајан „успех на коме ми Загребачкој општинској. штедионици искрено. честитамо!

Dnevna štampa donela je vest, da je Trgovinsko-industrijska komora u Skoplju na svome sastanku od 15 o. m. tražila izme-= 2 nu ftriangularnog kliringa u plat= nom prometu sa Grčkom, pošto se ovaj način plaćanja pokazao u praksi kao nepodesan. Povodom toga upućen je memorandum „Ministru trgovine i industrije, u kome se navodi da nenapla= _.ćena potraživanja naših izvoznika iznose oko 30 mil. din, za · Која nema nade, da će biti skoro realizovana. Istina je da Na„rodna banka lombarduje ova potraživanja, ali je #0 ipak opte= - _ rećiyanje izvoznika kamatom, Što se toliko Teže oseća, јег za jedan deo protivvrednosti izvoza (20%) izvoznici dobijaju

"Triangularni као sa GrčКот Феба шепјан

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ II

Котрепгасјоле _Ђопоуе, |

- 1 | рате! ргеша devizi., _ O UNO

nja Olej ka i Pa sporazuma sa Grčkom “u ma može očekivati naš izvoz u Grčku od novog Sporazujia Grčkom” (br. 35. 1934 25). Analizirajući mogućnost triangulčinog platno sporazuma, došli smo чада do zaključka, 'govo primenjivanje mora naići na velike teškoće, jer je 'USIOV da izvoznička zemlja bude dužna istoj zemlji, koja je poveriBc Grčke. U praksi se dakle pokazalo, da je naše O bil) potpuno. ћаспо- - ONI AS

Odluka Narodne banke, da тога тате“ O

'Grčkoj, nije ispunila zahteve izvoznika, kojima su: previsoki

troškovi, koji su sime skopčani. Što se tiče same Narodne

"banke, njen položaj u tom slučaju nije ni malo zavidan. Ona je, da bi izišla izvoznicima u susret, davala kredite, ali sigurno

ne bez izvesne brige za sudbinu istih. Rok svih kredita je neizvesan, pa prema tome me pretstavljaju materijal za portfelj novčanične banke. Dalje nagomilavanje takvih Ктефшић :podћоса, и koje ubrajamo i lombardovana nemačka potraživanja po klirimgiuu, ne može ni u kom slučaju da bude u interesu Narodne banke. Sasvim je prirodno da nije ni u interesu zemlje, koja je siromašna kapitalom, да ma аисе rokove finansira uvoz drugih zemalja. Naša potraživanja u driangularnom kliringu pretstavljaju jedan balast u svakom pogledu i mjihovo realizovanjie biće mogućno samo žrtvama sa naše strane. Naplaćivanje. sc jedino. može wršiti učešćem Nemačke, koja je dužna Grčkoj, ili prenosom našeg potraživanja na neku zemlju, koja je dužna Grčkoj. Ne može biti govora o skorom naplaćivanju maših potraživanja prema Grčkoj preko Nemačke, pošto su dugovi.Nemačke prema nama veliki (oko 230 mil. din.). U nepovoljnoj smo situaciji i prema svakoj drugoj zemlji koja ie dužna Grčkoj i kojoj smo mi dužni. Pretpostavimo да ima takvih. Ta treća zemlja neće bez koristi za sebe da vrši funkciju Kklirinške сепtrale i tražiće ih od onoga kome čini uslugu. Naša nepovoljna situacija će se povećanjem nenaplaćenog grčkog salda samo pogoršati, pa prema tome mužna je reforma našeg trgovinskog i platnog sporazuma sa Grčkom.

Novo uređenje grčke spoljne trgovine od 1 januara 0. <>, koje ·je došlo kao posledica skoka cena životnih namirnica. DrOuzrokovano kompenzacionim bonovima i tringularnim kliringom, тпајпо olakšava izmenu našeg sporazuma sa Grčkom. Njoj su potrebne jeviine životne namirnice, koje joj mi možemo |тего-

· ман, ако пат рјаса u gotovom. Za kompenzacione Бопоуе 1 га

dugoročna potraživanja u triangularmom kliringu me možemo biti jevtini, jer gubimo na kunsu kod prvih i na катајата kod drugih.

|______________________ Већ неколико година Француска преживљава винску кризу као последицу. повећања 0 с „M и

Трећи закон о вину у Француској

=

у. ОК, Ове привредне гране стално се: а јер су се све предузете мере показале недовољним да спрече хиперпродукцију. И поред законског ограничења могућности ширења засађене површине виновом лозом ова се све до сада стално увећавала, нарочито у Алжиру. 8 јула 1933 морао је да буде донет много радикалнји закон, који је, поред

осталога забрањивао сађење лозе за пет година. Али и по_ред овог врло строгог закона површина под виногра; има

са 1.422. 159 ха у. 1933 "повећала. се у прошлој години "на 1.478.889 или за непуних 4ф. У истом времену површана