Народно благостање

26. јануар 1935.

потпуно затворити руднике старих бакарних подручја. Сједињене Америчке Државе биле су принуђене да у ле риоду 1929—33 год. редуцирају своју производњу са 998.8 на 245.0 хиљ. тона, односно за 75.5%. Удео Америке у светској производњи пао је са 59% у 1913 год. на 22% У прошлој години, а четири нова подручја (Чиле-а, Канаде, белгијског Конга и Родезије) повећао се са 4 на 52%

Главни разлог овој промени лежи у продукционим троше ковима као што смо то изнели у бр. 16 од 1933 („Бакар У. "свету и код нас“). Бакарни рудници нових подручја располажу својствима, која им омогућују да буду рентабилни и при садањим ценама. Тако родезијански рудници поред, јевтине. црначке радне снаге имају ниске производне i Be „због злата, које се налази у бакарној руди. Канадска руда такође садржи знатан проценат злата и никла као-и југословенски, док мексикански имају доста сребра. Продајом злата и никла канадски рудници не само да исплевују. све. производне. трошкове, већ остварују још и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

| Страна 73

извесну добит, Из овога излази да код ових рудника бакар претставља нузпроизвод, пошто племенити метали претстављају главни фактор.

Пад цене бакра није се зауставио ни у прошлој години, као. што смо изнели у бр. 3 (Кретање цена сировина у 1934). Од свих "неплеменитих метала, према просеку 1909/13, бакар има данас најнижу цену. Индекс његове цене са 100 у 1909/13 пао је у прошлој години на 33 тј. на једну трећину, Тиме је светска потрошња бакра преоријентисана на снабдевање из оних подручја, која могу рентабилно да раде и при овако ниским ценама. Ипак тај рентабилитет данас није тако знатан и при најмањем даљем падању цене њега би могло потпуно да нестане. Из тих разлога јавила се идеја о поновном стварању светског картела, који би регулисао производњу, извоз и утицао на побољшање цене. Изгледи за остварење споразума су повољни, јер су Американци дали пристанак на ограничење извоза.

гвве

0 ОБАВЕШТАЈНА

ПОЉОПРИВРЕДА _

== У заједници са министром пољопривреде Волесом Рузвелт проучава могућности отварања међународне конвенције о ограничењу производње и извоза памука у циљу побољшања цена. Пре него што се приступи преговорима Америка ће потражити споразум са Индијом, Египтом и Бразилијом.

Бо Прошле године у Француској је засејано озимом тишеницом 5.305.000 ха према 5.464.000 у 1933. и. = Овогодишњи принос пшенице у Аргентини цени се 6.86 мил. тона или 927.000 мање од онога у 1934.

— Аргентина је пронашла нову индустријску биљку чије влакногима иста својства као оно jyre те ће служити DOPGBOJUPH пакова.

_ — У Хрватском Загорју, према писању „Југословенског Лојда“, пренасељеност се све теже осећа. На малим поседима. од 2—3 јутра живи 6—8 лица, која не могу призредити ни толико да се прехране. На поседима имућнијих пољопривредника од 4 до 8 јутара живи 10—14 особа. Цене земљи се крећу овако: прворазредна ораница 8---10.000, другоразредна 5—7000, крчевина 1—2.500 дин. по јутру. Промет земље, услед недостатка сретстава, пао је на миБимум. -

; „— Ма našim voćnjacima: se ponova počela širiti štitasta :Vaš, Која | је pre mekoliko godina nanela ogromne gubitke naит šljivacima. "Tim povodom. „Novosti” donose da je kod nas гртопадепа jedna elikasna uljana emulzija, Која je relativno :jevtina.

— U Sarajevu je osnovano Udruženje zemljoradnika sa madatkom da štiti interese posednika, koji su pali pod udar -agrarne reforme.

=: —. Rešenjem Ministra saobraćaja odobrena je za prevoz “kukuruza preko naših morskih pristaništa izuzetna farija: za hO"ličnik preko 10 hilj. kor. i to зе раса до 380 km. daljine 13,5 d.; "до 500 km. 14,5 .d., do 540 km. 16 6., do. 700 km. 17,5 d., do "900 km. 22,5 d., do:1000 km. 25 d: i do 1.300 km. 32,5. d.

ИНДУСТРИЈА.

- | Конференција произвођача бакра одржаће се крајем. овога месеца“ или најдаље почетком фебруара у ЊуЈорку. O имају за. Ди да проуно могућност осни-

(JT (Hju 0 ЕЈ

највише је опао увоз наше земље: "комада. Увоз масти у истом периоду пао је са 20 на )4 (хиљада КВИНТ. | i

СЛУЖБА

вања светског картела за бакар и да утврде став Сједињених Држава у таквом једном споразуму. |

— Према званичним саопштењима, Русија ће у 1935 главну пажњу да обрати развијању тешке индустрије, чија производња треба да се повећа за 19.4% према 1934. За

1934 било је предвиђено 23%-но повећање, али се ова ствар-

но повећала према 1933 за 26.7%. У лакој индустрији је предвиђено за 1935 повећање само 11.7%. За индустрију дрвета је у плану прорачунато за 1935 повећање од 12.6%, а за индустрију животних намирница 14.8%.

— U novembru pr. g. iznosila je proizvodnja цођа и Dravskoj banovini 130,6 hilj. tona prema 113 hili. wu 1933 g., više za 15,5%. Prodaja je iznosila 121,6 hilj. prema 122,7 hili. t. Za:prvih 11 meseci pr. g. iznosila je 1,12 mil. t. a prodato 1,05 mil., više za 8,3% i 9,0% nego u 1933 g. Prosečan broj zaposlenih u movembru iznosio je 5519 prema 5782 u

oktobru sa 150.830 šihti prema 136.024. Isplaćena nadnica iz-

nosi 6,6 mil. d. prema 6,3 mil. u novembru 1931 g. Nadnice su i dalje u opadanju. |

— Francusko-srpska industrila cementa i uglja a. d. u Beogradu, odlukom. vanrednog zbora od decembra pr. g. rešila je da snizi glavnicu за 30 па 10 mil. din. i to zamenjujući 3 stare akcije za jednu novu. Rok zamene je 10 februar 9. 2.

— Na sednici od 18 o. m. rešio je Industrijski oisek zagrebačke T. l. komore da istupi iz Centrale industrijskih korporacija u Beogradu, usled razmimoilaženja u pogledu promene pravila, odnosno načina rada u buduće.

— Производња угља у Турској стално расте. У 1934 г. се цени на 2 мил. т. према 1,86 мил, т. у 1933 г. 1,6 мил. т. у 1930 години и 769 хиљ. у 1924 г. Производња је порасла не само због индустријализације Турске, него и ради повећаног извоза, који је у 1933 г. износио 479 хиљ. т, према 81 хиљ. т. у 1930 г., те се за 3 г. скоро упетостручио.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Америка је снизила царину на пиво са 1 на 0.50 non. по галону.

—- Чехословачка је у прошлој години увезла 83.330 ком. свиња према 110.230 у 1933 и 135.260 у 1932. Увоз масти. пао је на 13.000 тона према 15.800 и 19.200. Према 1932 са 56 хиљада на 22.000