Народно благостање

'9 фебруар 1935.

1 код štete intencija je Dila čvrsta i ako ima izvesnog kolebanja. Polovicom nedelje prompt roba je rađena po 396.—, ali se i kod nje oseća pomanjkanje robe. Od termina pravljen je februar po kursu od 389.—, a mart po 388.— do 390.—

Investicioni zajam rađen je po 79.—, Agrarci novac 47.bez robe. Beglučke obveznice: tražnja 66,50, ponuda 67.50.

"Trbovlje je pravljeno po 125.— i 126.— Šećerana, Osijek tražnja po 145. bez ponude.

ROBNO TRŽIŠTE Sitovme II ove nedelje na svetskom tržištu sirovina vladala je uglavnom postojana tendencija. Pamuk je zabeležio novo popuštanje, koje je mastupilo zbog većih ponuda. Takođe je i češljana vuna bila u malom popuštanju. Od ostalih artikala popustile su cene kavi, bakru, cinku, olovu i šećeru. Bakar je pao zbog pogo:išanih izgleda na skori međunarodni sporazum. Zbog pada cene cinka među proizvođačima povedena je ponova akcija za obnovu kartela. Usled padanja cene kaučuka međunarodni odbor za regulisanje proizvodnje i izvoza odredio. je za prvo fromesečje izvoznu kvotu od 75%. Postoji bojazan da će cene i dalje padati, jer se proizvodnja veštačke gume sve više razvija. U Sovjetskoj Rusiji gradi se već četvrta fabrika, koja se u proizvodnji veštačke gume služi postupkom sličnim onome amerikanskog koncerna Du Ponf. I Nemačka će, izgleda, uskoro pristupiti podizaniu prve fabrike za proizvodnju veštačke gume. Pšenica

Labava fendencija na svetskom tržištu pšenice raje i dalje. Argentina nudi velike količine, ali su poslovi svedeni na najmanju meru. Današnje cene u zlatu svega za nekoliko procemata veće su od onih u istom periodu prošle godine. Roterdam notira 3.071/e hol. for. za 'kvintal, za maj 3.25, juli 3,35, зерфешђаг 3.42:/2. U Čikagu cena je pala ma 9414, a pozniji termini notiraju: 87”/s i 867/s centi za bušel.

Na domaćem tržištu ove nedelje vladala je mpostojana tendencija. Poslova skoro i nema; prodaju se minimalne Moličine, a jedini kupci su mlinovi. Ponuda se uzdržava i zbog toga, jer očekuje svršetak pregovora sa Ausfrijom o kupovini 5000 vagona ma bazi preferencijala. Cene za 15 mart nofiraju: srbijanska na Dunavu 123, Sava 125, sremska roba 125, Tisa 130 din, za kvintfal.

Kukurtz

Svetsko {ržište kukuruza još uvek je u znaku labave tendencije i cene stalno popuštaju. Pored razloga za Ovo. popuštanje, o kojima smo govorili u prošlom izveštaju, ono je posledica i stalnog smanjivanja potrošnje u uvozničkim zemljama usled nagle prodaje stoke. Cena u Roterdamu pala je na 3.35 hol. forinte za kvintal, a septembarski termin notira 2.80. Čikago je sišao na 82 centi za bušel, a docniji termini nmotiraju 715]8 1 75. |:

Na domaćem tržištu ponude su minimalne, naročito роsle donošenja Uredbe o moratorijumu seljačkih dugova. Jedini kupci su danas Nemačka i Austrija. Zbog prima, koji Narodna banka naplaćuje za realizaciju potraživanja iz nemačkog

kliringa, cena kukuruzu u nas je 5—6 din. manja od ратнета · ||

prema Regensburgu, Austrija plaća eks Beč za maj 10.50, za juni 10.60—10.65 šil. za kvintal. Za otvorene plovidbe plaćaju se sledeće сепе: ха mart 72.50, april 75—75.50, тај 77, џа= gonska roba prompt paritet Inđija vredi 60—70 dinara. ~

ЕТ ова

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 11

Stoka

Na bečkom tržištu stoke vlada labava tendencija; cene svinja kreću se između 1.12 i 2.24 šil. prema kvalite{u, a goveda 0,70 do 1.10 šil. Zbog niskih cena izvoz. ne Mkonvenira.

Praško tržište se malo popravilo i cene svinja popravile su se na 6.20—6.50 kruna, .

Ма falijanskom fržištu goveda mema nikakvih promena i cene se kreću od 1.70 do 2.20 lira prema kvalitefu.

Nepovoljna situacija na inostranim {ržištima utiče i na domaće tržište, te su cene u padu. Svinje se prodaju po 5.50 do 7.50 din. Cena goveda pala je na 2.50—3.50 za slabije kvalitefe, a za prvoklasnu robu na 4—4.50.

Niske cene stoci posledica su nemogućnosti izvoza pošto su iržišta uvozničkih zemalja, zbog okudice stočne hrane i nemanja deviza za uvoz, pretrpana domaćom robom. Kako će se ove ponude smanjiti u martu i aprilu, bo bi tek tada moSlo nastupiti povoljnija situacija.

Mast

Nemačka. će u toku ovoga meseca uvesfi iz naše zemlje 40 vagona masi. Izvoz u Čehoslovačku stagnira, jer je industrija salame zbog uvećane proizvodnje napunila velike količine masti i slanine. Izvozna standardizovana roba plaća se 15 din., a domaća 12 za kilogram.

Suve šljive i orasi

Na beogradskoj berzi suve šljive notiraju: obična: garnitura 410—390, 70/75 510—500, 80/85 470—460, 90/100 370360, 110/120 350—340, merkan*1 340—330, pekmez Kragujevac 390—370, orasi srpski u džakovima 350—320 din,

ORO O AOA TO Oe ai АНЕ БИН Ба ПНЕ ИЕ ЕРЕ НЕ ЕНИ АЕ E PO TF O НЕ

рЕК ОЕЗТЕККЕ

7“ У

ваг

Die inhaltsreichste wirlischajtspolitische Zeijtscbrištt der Nachfoigestaaten. Krscheiet jedem Samstag in V\wWiem — Себтбаде! 1908

Der Oesterreichische Volkawirt ist fur

jeden unenibehrlich, der die Gescheh=

nisse in Оегјегтејећ џпд den Nachfolgeslaaten verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oeslerreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fdahrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachtolgestaalen anerkanni.

Seine gesemmelten Jahrganše bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirltschaftspoitischen und stalistischen Materials.

Bestellungen nimmti jede Buchhandlungš sowie Фе Мега те des Oesterreichischen Volis= ул 5 in V/ien IX, РогхеЏапбаззе 27, епбеden. Der Bezugspreis betragt viertelj. Din. 190__ mit Zusteliung. Das Abonnement kann jedezzeit beginnen, Probentummern hostenlos,

LJ

ORAO O ПР ГРБА И АЕН ЕЛ НИ ЕУ Ма За у ta