Народно благостање

2. март 1935.. НАРОДНО Argentina je imala odličnu Žžetvu pšenice i tražila je да јој se dodeljena izvozna kvota od 110 mil. bušela poveća na 150. Glavni argument za ovai zahtev bio је, да je u godinama, koje su uzete za bazu prilikom utvrđivanja izvoznih kvota, imala izuzetno rđave žetve, koje ne odgovaraju prosečnom _ рппози. Sem toga, Argentina nije htela ni u kom slučaju da pristane ni na utvrđivanje minimalne cene, koja bi bila obavezna za sve države polipisnice ugovora. Isto tako i Kanada ie izišla sa prigovorom, da ni njena kvota ne odgovara stvarnim mogućnostima izvoza. Položaj Kanade bio |e ŠDecijalan, jer ona proizvodi naibolje vrste pšenice Čije su cenč znatno veće od onih argentinskih i američkih vrsta, pa se bojala argentinske konkurencije. što se tiče Sjedinjenih Američkih Država i Australije one su -pristajale na izvesno povećanje argentinske i kanadske izvozne kvote, ali su postavljale kao uslov, da Argentina ukine dekretiranu cenu u zemlii, da se redukcija zasejane površine striktno sprovede i da se utvrdi minimalna cena.

Sporna pitanja između Argentine s jedne i ostalih zemalja s druge strane, nisu mogla nikako da budu rešena, te je to glavni uzrok odlaganju i sadanje konferencije. Razlozi ovakvom držanju Argentine nalaze se u njenoj deviznoj politici. Odmah po zakliučenju žitnog sporazuma, Argentina je u novembru 1933, u vezi sa uvođenjem novog deviznog režima, dekrefirala minimalnu cenu za pšenicu od 515 ретоза та куша. ЗКогабпјот офшикот zakon o minimalnoj ceni produžen je i za tekuću kampanju. Za otkup pšenice bio

БЛАГОСТАЊЕ Страна 153 ie ustanovljen naročiti Ured, koji je ujedno i organ centralne ustanove za devizni promet. Da bi se održala dekretirana cena povećana je depresijacija pezosa sa 40 na 62%, a izvoznici su bili obavezni da sve devize od izvoza žita predaju Uredu, koji im je umesto 'dotadanjih 15.31 ·pezoza za 100 fr. fr. isplaćivao 18.36 pezosa. Dobijene devize od izvoza pšenice, koje je država kupovala po utvrđenom, prodavala je po slobodnom kursu, koji je bio veći od utvrđenog, te je od razlike na kursu obrazovan fond za pokriće gubitaka na izvozu, |er |e cena pšenice na Svetskom tržištu bila manja od one dekretirane. Ovakvoni manipulacijom sa 'devizama država je u vremenu od 4 decembra 1933 de 26 novemibra prošle godine okupila 75% izvoznog viška za 216.56 mil. pezosa, a isti je prodala za 206.8, ie je imala neznatam gubitak od 5.8 mil. pezosa, koji je pokriven od dobitaka na razlici deviznih kurseva, koji se cene na 52 mil. pezosa.

Argentina smatra da je na Ovaj način pronašla sigurno sretstvo, koje joj omogućuje održavanje primernih cena i obezbeđuje izvoz celokupnog viška, makar i po vrlo niskim cenama sveiskog tržišta, Ovo gledište našlo је potvrdu i u izveštaju Žitnog ureda u kome se, između ostaloga, kaže, da Argentina nikada neće pristati da vodi politiku višin cena gomilanjem neprodatin stokova. Ali, i pored toga ona ipak vodi politiku dempinga, na kojoj se srušio i kanadski pul i američki Farm bord. Ovakvom politikom ona je doprinela da danas ima najviše otvorene makaze cena u svetu na štetu agrarnih proizvoda.

sa M.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖ

ПОЉОПРИВРЕДА = Копсезја Сећовјотаскот збоспот sindikatu produžena je 4о Копса паша, до koga vremena treba da bude donet zeikom oo, uvođenju opšteg monopola za trgovinu stoke i stočnih proizvoda.

— Francuska vlada izradila je nacrt zakoma o reorganizaciji tržišta mesa, mlečnih proizvoda i masti. Predviđenme su mere za zaštitu domaće proizvodnje masti, i to trgovinskO-političke, a, zatim će biti doneti i propisi o. obaveznoj upotrebi domaćih sirovina kod proizvodnje sapuna i margarina. Za sprovođenje ovih mera ma tržištima biće obrazovana pri Ministarstvu poljoprivrede naročita astamova. U wmjem delokrug зрадасе i ofkup ijednog dela priplodne i mlečne stoke za; klanje, a takođe i osnivanje prodajnih zadruga da bi se mublažila razlika izmeđtt cene па veliko i na malo, i najzad poboljšanje kvaliteta, mlečnih proizvoda. A

— Mađarski zemaljski savez proizvođača duvana, koji

obuhvata. samo 1|+ proizvodnje, predlaže osnivanje primudmnog sindikata u koji bi ušli svi proizyođači. U obrazloženju predlog: navodi se, da domaća pnoizvodnja sve više raste (sa 6,8 1811. ка. и 1933 с. па 84 mil. kg. u 1934 о.) a uvoz pzda (sa 3 mil. kg. na 1,6 mil.). Domaći proizvođači, da bi (osigurali povoline uslove mpreuzimaniu, traže stvaranje Što jače organizacije. и — Raspoložive rezerve za izvoz tri najvažnija agrarna proizvoda Argentine koncem januara iznosili su: pšenice 4.403.805. tona, lanenog semena. 1.525.936, kukuruza 382.021 t. ; — Švajcarska je donela zakon o podržavanju cene mleka na 18 запшта 7а Wilogram ma mestu proizvodnje i Za OVI svrhu stavila na raspoloženje 35 mil, franaka. Oko izglasavanja zakona bilo je velikih eškoća, jer se pokazalo da zbog роdržavyania. cena proizvođači neće da smanjuju proizvodnju, te Se i u prošloj godini broj mlečnih krava povećao za 7000. Još od pre Božića u hladnjačama leži 250 vagona butera, koji je morao sd, da bude izmesen na fržište i da se prodaje po niskim cenama.

ЂА

ИНДУСТРИЈА -

— Internacionalm, kartel ivenih cevi koji je po sklopljemom шеомоги trebao da traje :do 1940 g: Otkazan je na sastaniku 25 februara u Berlinu. Povratkom Sarske oblasti Nemačkoj postalo je pitanje kontingenata pomovo alktuelno. Livnica u Hamburgu miije pristala na odobreno ioj povećanje kontingenta za izgubljeno francusko tržište. Prestankom kartela prestaje да važi sporazum komtingentalnog kartela sa S. A. D., Kanadom i Japanom. (

_— Američki senator King nagovestio je da će Senat Obrazovati odbor, koji će proučiti da li kodovi me idu u korist veilikih tnestova. Senator Bora wu vezi sa ovom akcijom oštro kritikuje izjavu Ričberga, koji je rekao да treba pravili razliku iZmeđu dobrih i rđavih trestova. Po Bovi svi trestovi su rđavi.

— Proizvodnja uglja m Dravskoj banovini iznosila je prošle godine 1,24 mil. prema 1,16 mil. · u 1033 “. а ртодаја 1,15 mil. prema 1,10 mil. tona, i povećali su se za 7,2%.i 1,3%. Zalihe su krajem godine iznosile 70 hilj. t. prema 84 hiljade t. Broj zaposlenih se sa 5919 u novembru povećao na 6.092 u decembru pr. g., a broj šihti smanjio. sa 150,8 na :140,5. hilj., a ukupna zarada radnika sa 6,6 пи. па 6,36 ти. (dinara.

_ буефака proizvodnja srebrna iznela je u 1934 g. 180,5 miliona unca. prema 161,3 miliona u 1933.

— Axyustrjia će izvršiti izmenu zakona O. kartelima. unoseći norme o stvaranju prinudnih kartela i mere za sprečavanje preteranih cena. | |

—. G. Ričberg, vođa „New Deal”-a, tražio je da novi statut Nite ne bude protivan svakoj. koncentracijt industrije i svakom industrijskom sporazumu. Po': njemu, treba razlikovati sporazume koji imaju za cilj da uklone nelojalnu utakвиси, од олћ kojima se зато želi da ostvari egoistički mo'nopol. | Su : _— Državna fabrika svile u Novom Sadu uvela je instalacije za izradu svilenih tkanina. | |