Народно благостање

9. март 1935.

=

На међународном девизном тржишту имали смо ове недеље знатне варијације. Тако су на циришкој берзи попустиле девиза Лондон, Њујорк и Милано, док су остале девизе задржале непромењене курсеве. Најјаче је пао курс девизе Милано, за око 4%, док је пак курс фунте био 3.6%. Динар је такође мало попустио — од 7.02 на 7.00.

3 LL 31 IT. 14 II. 28 П. TIHI. Амстердам 208.70 20910 20840 20875 208.75 Лондон 15:13 15.16 15.08 14.92 14.41 Милано 26.39 26.38 26.265 2617 25.60 Берлин 123.00 „12405 123.05, 123.90 12375 Њујорк 307— 31158 309— 307—' 303" Париз 20.35 20.38 20.38 20.38 20.315 Праг 12.85 12.97 12:97 12.91 12.87 Београд 7:02 7.02 7.02 7.02 7.00.

На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 9.5 милиона према 10 милиона у прошлој и 11,1 милион у претпрошлој недељи. Највише је рађено у приватним клиринзима и то са Бечом за 247 милиона, Лондоном 276 милиона, Солун 141 хиљада, Пешта 743 хиљада, али су били велики обрти и у другим девизама: Париз 1.04 милиона, Цирих 1.06 милиона, Њујорк 473 хиљада итд.

У клиринзима смо имали следеће курсеве:

Лондон Беч Пешта Мадрид Солун 1. марта 222.42 8.13 8.75 5.45 302 220— 8.13 8.15 5.45 30.5 5 219.25 8.13 8.70 5.45 29.75 5 ~ 219.50 — 8.65 5:45 29.75 TE 218.50 8.80 8.70 5.45 29.70

Због међународног лабавог курса попустила је енглеска фунта и код нас од 222 на 218.5. На берзанском састанку од 7 о. м. дошло је до сензационалнот скока курса аустријског шилинга, од 8.13 на 8.80, то је за скоро. 10% у року од једног дана. Повод је био у томе што Народна банка није интервенисала и оставила, да се курс слободно формира. Због велике тражње курс шилинга је нагло ишао на горе. Револуција у Грчкој није имала никаквог дејства на курс грчких бонова код којих је тражња велика а робе има само мало.

На приватном девизном тржишту је тенденција чврста и запажена је оскудица робе. Девизе се тргују на бази швајцарског франка, који нотира 15 до 15.10, a на црној берзи још више.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Na novčanom tržištu nema većin promena. Pojedinim zavodima odobrena je sanacija. Ali će proći ioš dugo vremena dok ti zavodi tu sanaciju i izvedu. Tek pod jesen može se očekivati da će kod onih zavoda koji provode sniženje dioničke glavnice i formiranje nove na teret ulagača :sve biti dovršeno i da će zavod biti u novoi situaciji. Kod manjih zavoda trajaće to još duže, jer kod najvećeg dela ovakvih zavoda još nije izvršen ni pregled. A nije još gotov ni kod Prve hrvatske štedionice pošto se tu radi o jednom velikom organizmu koji je raširen po čitavoj državi.

Kod deviza opaža se sve jače opadanje funte, a delomičnmo i dolara. Međutim službeni kurs funte (Hinkluzivno. prim ) opao je u jačoj meri nego kurs funte u slobodnom prometu. To znači da je prim uz koji se vrše transakcije u slobodnom prometu u porastu. Bilo bi mnogo bolie da se je nova stabilizacija dinara izvršila na bazi faktičnih kurseva slobodnog

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 173

рготеја. Рат од 28.5% бо је ponešto fiktivan i nije đovolino vodio računa o sfvarnom stanju tržišta.

Pab zaključen po 250-—260. Šećerana novac 150 a roba 165. Trbovlie novac 115 a roba 125. Sve bez zaključaka.

ROBNO TRŽIŠTE Sirovine

Svetsko {tržište sirovina. u ovoj nedelji bilo je u znaku reakcije na padanje kursa funte i dolara. Karakteristično je, da ovoga puta cene nisu skočile za puni iznos depresijacije, te su, računate u zlatu, pretrpele novi gubitak po nekoliko poепа. Кајај је nastavio i dalje da popušta i krajem feoruara bio je pao na 2147/gs funti sterlinga za tonu, ali se opet popravio na 2201/s. Pored kalaja u padu je i kava. Bakar se naprotiv popravio za jednu funtu sterlinga po toni, jer se smatra da je održanje međunarodne konferencije potpuno ођегbeđeno pošto je s Amerikancima postignut prethodni spora zum. Posle odluke odbora, da će se izvozne kvote u trećem tromesečju smanjiti na 70%, kaučuk pokazuje čvršću iendenciju. Pamuk u poslednje vreme imao je najstabilnije cene ma da na relativno niskom nivou. Prilikom glasanja u S. A. D. 1,348.197 proizvođača izjasnilo se za dalje provođenje politike ograničenja i kontrole proizvodnje, a samo 157.407 protivu. Ministarstvo poljoprivrede ceni ovogodišnji prinos na 11.6 mil. bala, dok će zalihe iz ranijih žetava na dan 1 avgusta iznositi oko O, te će tako u novu kampanju 1935/36 ući sa kcličinom od oko 20 mil. bala.

Pšenica Na svetskom tržištu traje i dalje labava tendencija i skoro nema nikakvih većih zaključaka. Uvozničke zemlje sve više ograničavaju nabavke u inostranstvu, a u koliko ih vrše to čine isključivo na bazi kompenzacija. Cena u Roterdamu

mešto malo se popravila i notira 2.871/, hol, forinti za Rvin-

tal. Čikago prompt nešto malo se popravio, na 978/, centi za bušel, dok su pozniji termini ostali nepromenjeni.

Domaće tržište ne pokazuje skoro nikakve promene. Dovoza je vrlo malo i ono što dođe robe to se prodaje uglavnom mlinovima. Prizad plaća iste cene kao i do sada, ali nema većih zaključaka. Na berzi cene notiraju nekoliko dinara ispod ovih.

Kıtkuruz

Svetsko tržište kukuruza malo se popravilo usled ne-

“što veće tražnje. Cena u Roterdamu se popela za 0.20 na 3.10

hol. forinte za Mkvintal. Čikago je mueđutm u popuštanju; prompt notira 94, a pozniji termini 798/, i T161|, centi za bušel. Francuska je za prvo polgođe kontingentirala uvoz na 5:000 vagona. Austrija je snizila carinu na raž sa 4 па 3. krune ma 100 kg. Domaće tržište takođe pokazuje izvesno. poboljšanje ten(đencije, čiji razlozi nisu još jasni pošto Su bečki tepnmini jev-

\finiji od naših. Za utovarenu robu u vagone plaća se 69—70

din., a za omu namenjenu Rompletiranju i do 72 dinara. Тегmini nofiraju: april 71.50, maj 74.75 din., a u Beču: april 9.85, maj 9.95, juni 10.20 šil. za куша. |

Suve šljive

— Na beogradskoj berzi suve šljive notiraju: obična garnitura 3900—380, 70/75 500—480, 80/85 460—450, 95/100 360—350, 110/120 340—330, merkantil 330—320 din. Pekmez Kragujevac 380—360 din. .

вага