Народно благостање

9 "март 1985. _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 169

може за сопствени. рачун куповати папире са сталном каматом до висине износа властитог капитала, који сада из-, носи: 264 мил. злота. До сада банка је могла у ове папире уложити само до 10% свога капитала. Ова промена статута доводи се: у везу са предувимањем јавних радова, чије ће. извођење бити финансирано. државним зајмовима за чији упис, међутим, не постоје најповољнији изгледи на приватном новчаном тржишту,

— Земаљска валутна. конференција у САД, коју је сазвао сенатор Томас, претворена је у сталну институцију на чијем челу стоји сенатор Он. Она обухвата 13 различитих организација. У говору на оснивачкој седници сенатор Он нагласио је, да Америка мора, без обзира на остале земље; приступити“ стабилизацији“ долара и створити трајан однос према злату.

— Bhngfleski ekonomisti diskutuju o tome, da li će sc nastaviti padanje kamatne stope za srednje i dugoročne zajmove i ispituje da li je njem 'dzjji pad koristan ili ne. Profesor' Kenz odgovara. na to pitanje pozitivno. Neki drugi ekonomisti smatraju daje kamatna stopa već pala ma nivo, za: коћ štediše osećaju da su nedovoljno nagrađeni. , Tajms” traži da-se opet daiu: zajmovi inostranstvu, jer su srednje i dugoročne operacije najviše i opale. zbog. ograničenja stranih emisija. |

— У Брислу је одржана седница одбора претставника земаља златнога блока на којој је утврђено, да одлуке новембареког заседања о појачању међусобне размене добара нису удејствоване. После овога одбор се требао разићи. Он то. међутим није учинио, већ је донео резолуцију у. којој. предлаже, да се приволи Енглеска за акцију на пољу снижења царинских тарифа. Тиме је он изишао из оквира постављених задатака, јер царинске тарифе немају никакве везе са златним (блоком. још мање с овим има везе предлог за оснивање међународне компензационе касе. Земље, које имају златно важење и којима је слободан извов капитала, немају потребе за каквом установом.

— „Obzor” donosi da se u bankarskim redovima pokrenulo pitamje osnivanja posebne bankarske komore ; да је projeka” statuta već gofoy. ,

— U Švajcarskoj vršiće se 2 juna O. g. plebiscit. o de flaciji. Glasači će imati da se izjasne да li su za 11 ргофу деflacije. — Na godišnjoj skupštini Credit Suisse pretsednik upravnog odbora je ukazao ma nezgode Које ima Švajcarska privreda zbog prevelike likvidnosti banaka. On veli da bi iv nezgode prestale, kada bi država i direkcija železnica родтrivale: svoje: finansijske: pofrebe na Mraukoročnom. novčamoin tržišti:; Postigla. bi se. čak i ušteda, jer se. na dugonoćne zejmove plaća ртеко 4%, а kratkoročni stu. mnogo jevtiniji.

— Grčka: Narodna. banka kupila. je u toku 1934. g. stanih deviza: u vrednosti od 114,07. miliona. švajcarskih iramaia. Od toga је ustupljeno vladi 43% za plaćanje državnih obaveza u inostranstvu.

— U ср бијет,· izveŠ'aju вепра ке banke ха 1934 navodi зе да је nedavni popis zlata, deviza. stranih haitija od vrednosti imao za cilj da se pribavi dovoljna količina stranih platežnih sredstava, da bi novčanična banka mogla. da komfroliše krunu na stranim tržištima, i da Di se zzdovoljile putrebe privrede, kada zbog oživliavania poslova poraste potreba za uvozom sirovina.

— Kamatno opterećenje novih kuća smanjilo se u Nemačkoj od 1931 do 1935 g. sa 925 mil. mk. ma 675 mil. t. j. za 21%.

— Credit Копсјег de France ON. je MOM 1934 na ime zajmova odobrenih opštinama 11.263 miliona, a na ime hipotekarnih zajmova 6.632 miliona franaka. U odnosu na 1953 prvi su povećaiii za: 314 miliona, a izvoz hipotekarnih zajniova

je smanien.za 102 milioma franaka. U 1934. Credit Foncie morao je da odbije, mnoge molbe za zajmove, jer nije mogao da, pribavi potrebna sredstva ma tržištu kapitala zbog Кколкшел- : cije koju su mu činili državni zajmovi.

— Pretsednik уајшпос odbora američkog parlamenta Somers izjavio je, da se priprema projekt. zakona o zzibrani izvoza zlata i srebra iz S. A. D. Somers je rekao, da nije zadovoljan mi дејууот depresijacije dolara ni otkupom srebra. Nijedna od ovih mera mije zadovoljila očekivanja. Zbog toga je valutni odbor pristupio proučavanju čitavog kompleksa ipitanja pri čemu se pokazalo da u prvom redu treba zabraniti izvoz zlata i srebra.

— Ričberg je održao gOVOT 1 Bostonu u kojem, је теkao da summja ida: će 'doći u Americi 40 povećanja „novčaničnog opticaja bez pokrića za vreme pretsedništva Ruzvelta. Dalje je rekao da država ima mogućnosti da 'dođe do zajma u visini od više milijardi dol, čime će se i koristi ako industrija me poveća mproizvodniju.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Пољска намерава да закључи нови унутрашњи за- · јам од 150 мил., који ће бити намењен јавним радовима.

— Dugovi splitske opštine iznose 74,4 mil. dim. — prema izjavi pretsednika opštine.

— Predlog budžeta beogradske opštine predviđa ·rashode od 310.361.595. din., dok su ovi u prošlom budžetu iznosjii 334.514.171. Za amuitete je predviđeno 92.3: mil. dinara xi nepunih 30% mikupnih rashoda. Predloženi fincnsijski zakon 84drži pored ostaloga, i ove odredbe: za isplate mx opštinsko: blagajni do. 5.000 din. neće se tražii uverenje o plaćenoj po · rezi, visinu .dođataka i nagrada. u buduće odrediće veće; na teret maferijalnih rashoda u buduće moći će se isplaćivati samo radničke madnice, a nikako i plzte činovnika itd.

— U broju 9. doneli smo člančić o konverziji privatnih i komunalnih založmlica ı Nemačkoj, Vlada je 26 februara donela zakon, kojim proširuje konverziju na komunalne, zemaljske i državne zajmove koji su emitovani u zemlji i ioji mose više od 6% kamatu... Uslovi konverzije su isti kao kod založnca. Ukamaćanje će biti i kod ovih 41/_%. Oni koji ne pristanu. па Копуег2 ји тогајц [0 da: prijave u:roku: od IO dama (za imostrane imaoce predviđeni su duži rokovi). Novo je u. zaRonu osnivamje fonda, koji će služiti za potporu onih mnenbjera čiji |e opstanak ugrožen konverzijom. Месе зе Копуегтан revalorizaicioni zajmioivi koji dospevaju u celosti ili najnanje u Visimi od 50% wu tekućoj i u dvema narednim godimama. Ova Колverzija obuhvata zajmove od 2 milijarde, dok je konverzija založnica obuhvatala 8 midjardi.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Индекс индустријске производње у САД. у јануару о, г. достигао је 90 према: 86 у децембру и 78 у: целој 1934 (1929= 100).

— У извештају румунске индустријске M ан ке наводи се да је вредност индустријске производње у 1928 г. била 705 милијарди леја, а од тада је падала. све до 1931 год, Тек од 1932 почиње понова да расте и у прошлој години забележила је 47.5 милијарди леја.

— Бугарска је образовала одбор од. претставника привредних министарстава и државних установа, који проучава питање смањења цена домаћих индустријских производа на општи ниво цена. Садањи однос цена аграрних и индустријских производа је врло неповољан: 43 према 70 (1929—100). Индустрија се одлучно противи овој акцији. У вези с тим директор трговинског оделења Министарства привреде изјавио је, да влада ни у ком случају не помишља на смањење царинске заштите индустрије, Влада ће настојати да се цене снизе само у оним гранама у којима