Народно благостање

Страна 188

Među finansijskim vrednostima igraju naročitu ulogu sretstva plaćanja. To je novac koji se ne mora legitimisati i kojim se oslobađamo od dugova; to je najzgodnije i najsigurnije sredstvo za čuvanje vrednosti. Pošto zakonska sredstva plaćanja istovremeno služe i kao merilo vrednosti, treba obrat:ti najveću pažnju na njihovu kvalitativnu i kvantitativnu upotrebu, a naročito na ovu poslednju. Povećanje njihovog iznosa izazvaće, redovno, smanjenje kamatne stope, a posle, možda, i povećanje cena. Prekomernim povećanjem iznosa sredstava plaćanja može se ometati i potrebno poverenje, tako da bi se odbijalo primanje ne samo sredstava plaćanja, već i svih ostalih finansijskih vrednosti koje su fm sredstvima izmerene. Pisac smatra da je zadatak novčanične banke, da obimom i načinom svogz kreditiranja održava stalnu zamenljivost. homogeniziranih finansijskih vrednosti Za zakonska sredstva plaćanja. Ona se mora istovremeno starati i o stalnoj zamenljivostienovca koji opliče u unutrašnjosti za zlato, koje funkcioniše kao međunarodno sredstvo ftezauracije. Taj zadatak vrši novčanična banka putem svoje kamatne politike. Kamatnu stopu, ili tačnije kamatu na odobrene zajmove, Dpisac objašnjava kao cenu u novcu, koja se plaća za menjanje homogeniziranih finansijskih vrednosti u zakonita sredsiva plaćanja, koja preistavliaju samo ograničeni deo novčane zalihe. Kamatna se stopa uglavnom upravlja prema O preduzimača. Ali bi trebalo da se dešava i obrnuto, ti. da kamatna stopa utiče na preduzimačku delatnost. M to se ne ostvaruje sasvim, jer se mora voditi računa i O valutnoj politici. Diskontna stopa novčanične banke služi kao podloga za obrazovanje svih ostalih kamatnih stopa, jer se оуе poslednje obrazuju na Taj način, što se prvoi dodaju ili od nje oduzimaju diferenciiske marže, čija visina zavisi o riziku i rokovima. |

Prirodno je da su najzanimljivija ona poglavlia u kojima se merilo opšte-psihičkog zbivania postavlja na savremene probleme dinam:ke. U centru privrede zasnovane na očekivanju stoji, prirodno, 'preduzimački duh kao pokreii motor. U privredi u kojoj se proizvode zalihe višak proizvodnje ne postaje samo preteran, već on menja i svoj smisao: ne proizvodi se samo radi sopstvene potrošnje, već se Svesno ide + za podizanjem opšteg blagostania. Iz toga sledi da kupovna snaga stanovništva ne može da ima onu toliko puta spomenutu pozitivnu ulogu. Naprotiv, kupovna će snaga 24visiti od preduzimačkog duha, jer je pored kolektivne робго5nje on jedini u stanju da stvori istinsku konjunkturu, Na dosledan način Kunwald objašnjava i ciklične pojave u promeni konjunkture kao menjanje nade koja ohrabruje i razočarenja psihičkog očekivanja koje zamara. Na ranijim stepenima privrednog razvitka bilo ie samo aperiodskih kretanja zasnovanih na vanekonomskim motivima. Pri tome su intervali promene zavisni od opšte psihičkog stanja kod odnosnog naroda i od mere u kojoj je privreda dotične države vezana za druge narodne privrede. Prelazi se vrše putem jednog рахојобког procesa — krize. Ova nije ništa drugo, već sve očiglednije saznanje o ekonomskim gubicima, saznanje o opadanju finahsijskih vrednosti, koje su do tada smatrane kao stvarne | та koje se mislilo da zaista postoje. Ovo opšte saznanie o pogrešnim dispozicijama, koje su same po sebi izgledale sasvim

zdrave, nije se mogla više odgađati zbog klonulosti predu~

zimačkog duha. Ublažavanje krize izgleda piscu mogućno, pod pretpostavkom da novčanična banka smatra svojoni dužnošću da blagovremeno insistira na tome, da se pristupi likvidaciji dispozici|a čije se је povolino dejstvo očigledno precenjivalo. Iz normalne akutne krize razvija se hronična, ako se raznim političkim merama iskliuči automatsko dejstvo Or-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

privrede prolive osnivanju i уодепји industriskih

Dp: 12.

gansko-psihičkih procesa u pogledu smanjenja kamate, cena i nadnica, jer bi inače preduzimački duh tim putem dobijao potstreka. Za ovo trajno obolenje volje opšte pshe, koje upravo danas doživliujemo, smatra se da je znatnim delom prouzrokovano i osiguranjem protiv nezaposlenosti. Umesto tog osiguranja moralo bi se pristupiti staleškom i profesionalnom regulisanju nadnica, ier bi se na tai način učinio slobodan put za novu preduzimlji:vost. Međutim, kako nema iednog opšteg leka koji bi.svugde i jednako delovao, trebalo bi preduzeti i druge mere koje bi bile u stanju da opet podignu veru u postojeće vrednosti.

PA3HO

— Пргтеедник Нире Виљемс поднео је оставку, која је одавна очекивана. Виљемс је већ у септембру. изјављивао да ће у управи Нире остати само неколико месеци, а у последње време често је нападан од стране радничких синдиката. Ова оставка сведочи о напорима владе да изибе у сусрет радничким захтевима.

— Дубровник је у прошлој години посетило 40,7 хиљ. туриста (према 32,4 хиљ. у 1933 г.) са 386,6 хиљ. ноћивања (према 3214 хиљ... Највише је било наших држављања, Чехословака и Аустријанаца.

— Сенатор Бора устао је против Нире тврдећи да је њен о шеф Џонсон фаворизовао велика предузећа на штету мањих. Он устаје и против економске концентрације и тврди да 2% од свих друштава контролише 80% доходака, а мање од 2% лица прима 80% целог народног дохотка. Сенатод Бора вели да се овакво стање не слаже с републиканским обликом владавине и тражи да се опет енергично примене закони против трустова.

— Сенатор Лонг, „диктатор Луизиане“ не устаје само против генерала Џонсона и Нире, већ и против Њу дила. Он тражи да се конфискују сва имања већа од 2 милиона долара и мисли да би се тако добио износ од 25 милијарди долара. Ово би требало поделити међу оне који поседују мање од 5000 долара.

— У извештају Т-И.-3. коморе у Новом Саду каже се да је у 1933 г. da његовом подручју било запослених радника и намештеника у приватној привреди 37 хиљ. (75% свих осигураних), а толико исто је износио и број ималаца самосталних радњи.

— Крајем прошле године било је на подручју новосадске Т-И.-3. коморе 9935 трговачких радњи, више за 124 него крајем 1933 године.

— Крајем прошле године било је у Дравској бановини 3310 бућарских радњи (према 3300 крајем 1933 год.), млинарских 2548 (2422), кројачких 1775 (1710), женских кројачких радњи 1933 (1258), столарских 1819 (1605), ковачких 1528 (1376), месарских 966 (802), пекарских 617 (507), браварских 306 (276), лимарских 234 (178), кожарских 132 (149). Помоћника и шегрта је било 15.364. Карактеристично је да се обућарска струка не налази међу овима које опадају, као што се то небројено пута изнело преко штампе и на разним зборовима.

— Прошле године у Сарајеву је пријављено 206 нових занатских радњи, а одјављено 209.

— Тевомивкопаиз ако-тапајзка Котога u Novom Sadu tražila je da se ne dozvoli osnivanje nove državne јаbrike svile u Novom Sadu, tvrdeći da se interesi naše narodanc \ preduzeća od strane države, |

"ње а