Народно благостање
| 16 март 1935.
· Страна 181
· Posle Balkanskog Pakta u stvari Jugoslaviji su skinuti s dnevnog reda problemi imanentne ораsnosti na ma kojoj tačci njezine granice. Postojale su i postoje verbalne antiteze, postoji mađarski Tevizionizam u reči, ali sve je to daleko od toga da bude kakva iminentna opasnost.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Za nas postoji danas jedan jedini aktuelni problem, to je Austrija. Pošto jie predmet ovoga članka pitanje mira na Balkanu, to nam je nemogućno, da na ovom mestu uđemo u rešavanje toga jedinog Tfaktičkog: aktuelnog spolino-političkog problema Jugoslavije. газе
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Пре извесног времена добили смо закон о картелима, на чије је противречности указао наш уредник у чланку
А „Победа капиталистичког CH стема над планско привредним у уредби о картелима". Први члан, тачка 1. закона забрањује картеле. У другој тачки законодавац их легализира, у другом члану даје дефиницију картела, а у осталим прописује поступак о извођењу уговора о картелима, контролу државне власти над њима и предвиђа кгвне за оне који греше против уредбе. Дефиниција картела, коју закон даје, критички је анализирана у поменутом чланку. Она је врло широка, по њој држава има могућности да поступа и против незнатне мањине у једној привредној грани, ако се ради о ограничењу, онемогућавању и искључењу слободне утакмице, и ако се то не може сматрати картелом. Државна власт добија велика права, да би заштитила слободну конкуренцију, која је основ либералистичког привредног система. Иронија је да је тај закон, који је задахнут идејама либерализма, изашао из руке једног министра, који је познат као присталица планске
привреде.
"У Француској се тај случај сад понавља у обрнутом смислу. На предлог владе г. Фландена, која је либералистичка и која не пропушта ни једну прилику да то не нагласи, донео: је парламенат закон о принудним картелима. Г. Фланден у свом либерализму иде тако далеко, да каже да ће закон омогућити тек слободно образовање цена, што је било угрожено претераном конкуренцијом. Противречности г. Фландена су очевидне. Слободна конкуренција, била она умерена или претерана, баш је битни елеменат либералистичке привреде, а онај ко је ограничава тиме уједно чини крај слободном образовању цена и руши. либералистичку привреду. _
У бр: 4 изнели смо суштину законског предлога 0 индустријским картелима у. Француској, који ће у ствари бити принудни картели. Закон има за циљ да омогући већини предузећа једне ппривредне гране, да наметне своју вољу мањини. Прописи не садрже никакве норме, већ Комитет за арбитражу, који се оснива при Мин. трговине, има да реши у појединим случајевима о оправданости захтева већине. Али ни комитет нема одрешене руке. Закон садржи поједине одредбе, које ограничавају време трајања картела и то само на период привредне кризе и предвиђају да се они моту основати само ако су дотичне привредне гране у тешком положају. И поред ових одредаба које имају за циљ да ограничавају оснивање принудних картела, Комитет има велики утицај на спровођење принудног картелисања индустрије, У састав Комитета улазе: један виђени привредни стручњак, по један претставник' предузимача и радника, гувернер Француске банке, претседник удружења трговачких судова и један делегат владе. У овој организацији, која ће имати велик уплив на образовање цена у будућности, потрошачи нису заступљени, Већ и из овога излази да њи-
“ жови интереси неће бити: меродавни. ||
Закон о картелима код нас и у Француској
з
Г Фланден, иако сам још не признаје, својом привредном политиком је окренуо леђа либерализму. А.то не важи само за индустријску него и за аграрну политику. Његове котрамере за ослобођење тржишта пшенице базиране су на интервенцији државе; то је случај и са законом о вину, као и са новим плановима које имају за циљ уређење тржишта меса и млечних производа.
Све ове мере посредно или непосредно треба да осигурају произвођачу боље цене и то интервенцијом државе. То је, пак, диаметрално супротно са начелима либералне привредне политике.
Poslednji broj „Indeksa” . za grebačke rzdničke komore роsvećen je Ipcbioprivrednim najamnim radnicima.
Prema popisu od 1921 god. bilo je u mašoj zemlji oko 400 hiljada najamnih radnika u poljoprivredi (a ne 1929 g. kako se kziže u „Indeksu”), gde su uračunati kvaliMkovani род. radnici, nadničari i sluge, кој nemaju mposeda, a žive isključivo od zarade u „poljoprivredi. Najveći broj otpada na nadničare (oko 90%). Broj bi. bio mnogo veći kad bi bili uzeti u obzir zakupci i „lilputanski posednici”. -
Prema tome u prvim posleratnim godinama naša lja je imala znatno veći broj poljoprivrednih radnika пеgo druge privredne grane (industrija, trgovina itd.). Kasnije se taj odnos menjao, ali se može pretpostavit: da ie broj poljoprivrednih radnika i dalje rastao. Agrarna reforma je delom zaustavila porast polioprivrednih najamnih radnika na velikim i srednjim posedima, ali je iznela na
Poljoprivredni radm:ci se nalaze u najtežem položaju
о — ~
zora-
dnevni red krupan problem пегарозјепоз!. i socijalnog zbrinjavanja poljoprivrednih radnika, koji su do tada živeli na tim posedima, većinom kao deputanti. Relativno
dobre nadnice, koje su se dobijale u poljoprivredi za prvih 6—7 posleratnih godina, takođe su uticale, uz tradiciju, da se broj poljoprivrednih radnika u Vojvodini i dostalnmi ratarskim krajevima na severu nije mnogo smanjio. Pre пеkoliko godina anketom je utvrđeno da je u Vojvodini b:io oko 300 hilj. takvih radnika.
U južnim krajevima, naročito u Moravskoj Srbij:, broj takvih poli. radnika je rastao, usled prirasta ! опако 80510
naseljenog življa u odnosu prema. obrađenoj zemlji 1 серкапја postojećih gazdinstava. Od ukupnog broja poseda na one ispod 2 ha, tj, „liliputanska”, otpadalo je u Srbiji
i Crnoj Gori 20%, Vojvodini 60%, Hrvatskoj i Slavoniji 44%, Sloveniji 30%, Bosni i Hercegovini 36% i Dalmaciji preko 50%. Skupa je bilo oko 1.750 hilj. poseda.
Naše radničko zakonodavstvo nije obuhvatilo poljoprivredne radnike, ne samo wu pogledu bolesničkog, · penzionog osigurahja, nego ni u pogledu regulisanja rada i nadnice. Njima su sasvim nepoznate tekovine radničkog zakonodavstva. Nema ni propisanog radnog vremena. 'Za-
тада se većim delom isplaćuje и пајип, а тапјт u
novcu. „Indek9” je na osnovu podataka koji svakako nisu pot-
“