Народно благостање

23 март 1935, __ НАРОДНО

икакве везе са висином извоза. Она је већ забранила увоз из земаља са којима Румунија има пасивни трговински биланс до њеног изравнања, а такође из земаља које уопште не купују румунску робу. Осим тога мења се уредба и у погледу старих робних плаћања иностранству. Ова као и сва остала плаћања могу се само вршити по одобрењу државне комисије. Народна банка добила је јачи утицај на трговинску политику. Она је продрла и са гледиштем, да треба укидати извозне премије са једне и дажбине на увоз са друге стране.

____ Око уређења спољне трговине вођена је жива дебата између министра трговине и Народне банке, која је сад свршена победом последње. Народна банка је мишљења да фиктивни курс леја више вреди него признање депресијације, која би се одмах показала ако би се престало са регулисањем спољне трговине. Министар трговине био је мишљења да утврђен прим неће бити довољан да одржи извоз на досадашњој висини, па је тражио, да се даље субвенционише извоз. Обзири на валутарну политику, међутим, били су јачи, нови систем спољне трговине више води рачуна O валути него о трговини. иауррнтиевиттттастесетииттеша Об бе deset meseci preiresa pitanje sudbine belge. Zbog [0ga su pale iri vlade, poslednja с. Тешза, Која је 19 O. mi. _ podnela ostavku posle pretsednikovog povratka iz Pariza. Do 14 t. m. pitanje belge bilo: je više akademsko, od toga dana izbija faktična silna kriza: za nekoliko dana povučeno je iz Narodne banke 220 miliona 'belg. franaka. Begstvo kapitala iz Belgije uzelo je velike razmere, a kako je to ipak nemogućno u punom obimu, to ie nastalo begstvo u razne hartije od vrednosti, naročito u akcije rudarskih poduzeća. Profitirala su i druga industrijska poduzeća, koja rade za izvoz, kao na primer industrija stakla. Za dva dana na primer skočile su akcije rudnika bakra Katanga od 16,000 na 18,450.

Ovo smo razviće mi predvideli u jednom napisu, koji {e trebao izići u 47 broju našeg časopisa u prošloj godini pod naslovom „Neizvesnost belgijske valute”, a koji je kratkovida i nesmislena cenzura ceo zabranila.

Oštra valutna kriza a Belgiji

Sve što smo u tom napisu kazali važi i danas, izuzevši izvesna faktična stanja koja su se promenila.

Tehnička pozicija belgijske valute, kako se to kaže stručnim izrazom, odnosno njegovo pokriće, pa sledstveno i njegovi kursevi na strani i danas stoje odlično. U prkos odlivu zlata i danas pokriće sviju obaveza po viđenju Narodne banke belgijske iznosi 64,5% — prema 2% pokrića nemačke marke. Devizni su kursevi nešto skočili, ali neznatno iznad zlatne tačke, Sa te strane nije postojala nepostedna opasnost po belgu. Opasnost dolazi iz ekonomskih razloga. Belgija je upućena u velikom delu na inostranstvo; ona izvozi industrijske . proizvode, a uvozi polioprivredne, Od septembra 1931 godine, „kad. je otpočelo kolo država sa depresiranim valutama, belgijski je izvoz nailazio na sve veće teškoće tako, da ima više „od godine dana kako belgijska izvozna industrija traži sve · energičnije devalvaciju belge. Cene su u Belgiji i suviše Vi'soke prema cenama u susedstvu, gde su valute depresirane. „Međutim većina belgijskog naroda bila je protiv svake деуа!уасце. Џ, septembru prošle godine, kad je došao Brokvil na „Vladu, загуапа је 1 једпа konferencija zemalja zlatnoga bloka su: Brislu, na, kojoj su Belgijanci predložili međusobno prefe=-тепсђајпо tretiranje, kako bi se zemlje zlatnoga bloka među· .sobno ispomagale u razmeni dobara. Od toga nije moglo ni„Šta da bude, jer se u oblasti trgovinske politike ni od jedne „države ne može ništa da očekuje, Povećani izvoz u zemlje zlat=

БЛАГОСТАЊЕ Страна 199

noga bloka bio je još jedini način da Belgila naknadi gubitak "izvoza na drugoj strani.

Sve je veći bio pritisak na belgijski izvoZ. Vlade su ua to odgovarale da ima i drugih načina za favoriziranje izvoza, a to je na prvom mestu deflacija. Treba oboriti cenč što više, ne dirajući u zlatno važenje. Međutim politika deilacije naišla је na otpor kod onog dela stanovništva koji je fime bio pogođen, a to su radnici, čije Su nadnice trebale da budu smanjene i ostali redovi proizvođača, a naročito poljoprivrednici. [ tako je u Belgiji sve više izbijala borba između dva tabora: deflacionista koji su za zlatno važenje i obaranje cena i devalvacionista koji su za obaranje valute. Kod takvog stanja stvari sve su vlade koje su bile deflacionističke, bile labilne. Otuda u poslednje vreme promene vlada. 5

Ali sa promenom vlade se ne rešavaju valutni problemi.

Belgijske su vlade tokom vremena poduzimale čitav niz mera radi suzbijanja krize, kao saniranje banaka, saniranje industrije, pri čemu je država žrtvovala dve milijarde franaka, racionalizacija itd. Ali se deilacija sama nije mogla da зргоvede, kao što rekosmo, zbog otpora stanovništva, koje bi time 'bilo pogođeno. Ima ih i takvih u Belgiji koji smatraju da je izlaz autarkija. Na to ne treba ni misliti. Belgija |e mala, gusto naseljena, i ona je upućena na proizvodnju i izvoz industrijskih proizvoda. |

Stojeći pred ovim jasnim činjenicama belgijski narod је osetio da će morati pristupiti devalvaciji i otuda grabež zlata iz novčanične banke i bekstvo u dobra stabilne vrednosti.

Belgijska vlada je pokušala da spreči paniku, ali bez uspeha. Ona je uvela deviznu uredbu, koja se ne razlikuje od sličnih u drugim zemljama i koja je veoma slična našoj. Time je Belgija napustila zlatno važenje i prišla papirnom važenju UZ režim deviznih ograničenja. I tako je zlatni blok izgubio jednog člana. Belgija je bila najvatreniji pobornik zlatnoga bloka. Ako ga napusti i Italija, onda će ostali svega сени zemlje zlatnoga bloka: Francuska, Holandija, Švajcarska i Poliska.

Belgijska valuta i Belgija su žrtve autarkije u svetu.

Danas, kad je knjiga zemalja platnih važenja pala na četiri lista, sasvim je bespredmetno i govoriti o kakvoj međunarodnoj stabilizaciji valuta. Odnosno, to bi bilo mogućno, ali pod uslovima, koje je postavio Ruzvelt na londonskoi ekonomskoj i monetarnoj konferenciji.

аешииналтииеииишаташауршиееешеита _ роошшле године саопштено је да ће Чехословачка, у циљу јачања размене добара са државама Мале Антанте, ограничити пољопривредну производњу, и то у првом реду житарица и стоке. Знајући да У политичком животу Чехословачке решавајућу реч имају аграрци, ми смо изразили сумњу У могућност остварења овога плана. Одмах после тога у Чехословачкој је, под притиском аграраца, уведен житни монопол, чији је задатак био да преузимањем целокупног вишка понуде одржава декретарине цене, које су се кретале од 165—185 круна за 100 кг. (305—342 дин.). Да би одржао цену монопол је требао до конца прошле године да откупи и ликвидира цео остатак жетве из 1933, која је била једна од најбољих после рата. Међутим, половином фебруара ове године монопол је имао још око 4000 вагона шптшенице из старе жетве, Прошлогодишњи принос био је изнад просечног. Сем тога, чехословачка је, из трговинско-политичких разлога, купила од нас 10.000 вагона пшенице. Залихе монопола и оне код произвођача биће довољне не само за покриће домаћих потреба до нове жетве, него ће преостати рекордна количина од 15.000 вагона са којима ће се ући у нову кампању. Овако великим залихама допринело је и опадање потрошње брашна услед осиромашења и великог броја незапослених радни

житна аутаркија у Чехбсловачкој