Народно благостање

Страна 222 __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 14 41/ %1 1900 IL. 1895. 190— 182.— 174. 178.— ZAGREBAČKA BERZA 5%. 19135. | 199 _ [159 [888 | 155 188 — Е | _ | 41/.% 1910 r. 100 поп | пало | ал - 188 — | Novčano tržište. Od vodećih zagrebačkih zavoda. koji 417 % Пета 197 — 0 | O su tražili zaštitu, jedino Prva hrvatska štedionica još nije do17%" 1931 r. JO DOO JEO | O | bila novu Uredbu sa kojom bi se uredilo odlaganje plačahja Бер врлине 1088 111 11050 OD 108 100— odnosno dobila sanacija. Pregled poslovanja Prve hrvatske štedionice, s obzirom na veliki broj fil:jala kao i razgranjeno

'Ha њујоршкој берзи наши доларски папири задржали

су непромењене курсеве. Нотирали су:

na dan 7% Bler 83% Bler 7% 'Seligman 30 januara 23.50 24— 35.50 28 februara 23.50 26.50 32——38.50 28 marta 23.50—24 — · 25. —26.—- 37.——38.50 29 aprila 23.15—24.— 25———26— 40——40.50 29 таја 23.50—24.— 24.50—26.— 41.75 . 31 jula 23.5—24.— 24——25.50 23. 35.29. avgusta ~ 23——24.— 24.25—25.— 311/s—35.25 septembra | 25——26.50 26. tražnja 381/a tražnja 30 oktobra 20——30.— -295/8—313ј 33——391)8 27 novembra 271|s—281|, 281 —31.— 321/2—40.22 decembra 315/5—33:ј 2 3258 шагпја — 36. 39.29 januara 31. 327|sa 34. 35.— 27/1|—35.26 februara 37——38.— 37——-388 41.—tražnja 12. marfa . 32 JA. 33:/5 361i/, |3J6. —407/a 20 marta 31. 3450 3218—34:, 36.——=4126 marta ___ . 31—=_ 325 341/ 36, —40.—

На међународном девизном тржишту је ове недеље белгијски франак претрпео врло велике флуктуације, због разлога који су изложени у данашњој обавештајној служби, као и због кризе белгијске владе. Од 7240 колико износи паратет курса белга на циришкој берзи он је 26 0. м. јед-

ног момента попустио на 61.— али се затим опет поправио на 64.—. На циришкој берзи девизе су нотирале :

| 31 281 12 11 21 III 28 Ш Амстердам 209.10 208.75 208.95 209.05 208.85 Лондон 15.16 14.92 14.57 14.70 14.865 Милано · 26.38 26.17 25:65 25.67 25.575 Берлин 124.05 123.90 124.— 124.— 124.05 Њујорк 3113)8 307— 3071 |5 308.75 309.25 Париз 20.38 20.38 20.35 20.38 20.38 Праг 12.97 12.91 12.89 12.90 12.91 Београд (02 7.02 T.— 7.— 7.02

Ha београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 75 милиона према 9.45 милиона у прошлој и претпрошлој недељи. У аустриском приватном клирингу трговано је за 2.6 милиона, у клирингу са Лондоном 2.3 милиона, Пешта 600 хиљада, у грчким боновима 110 хиљада, у девизи Цирих 860 хиљада, Париз 420 хиљада, Њујорк 150 хиљада итд. КА

„У приватним клириндима имали смо следеће курсеве:

Лондон Беч Пешта _ Мадрид Солун 22 март 229.33 8.68 _ 8.60 540 25. 230.— 8.68 — 5:36. 3026: | 228.50 8.70 — ___ 2950 OI А 229.50 8.743 8.60 — 28 230:05 87738 8.60 — 29:50

> 5 Курс фунте је после извесних флуктуација крајем недеље са 230.05 чвршћи него у почетку; исто тако имамо „чврсту тенденцију код девизе Беч, док је у осталим КлИринзима ситуација била без промена.

На приватном девизном тржишту било је ове недеље „мало вупе робе, која долази из унутрашњости, пре свега из Далмације-и граничних вароши — што је свакако последица повећаног туристичког саобраћаја. Али ова робе

"не може да задовољи сву тражњу: Девизе се тргују на бази.

швајцарског франка који нотира 15.60 до 15.80; долар је 48.— динара, Париз 319—, Милано 300.—, марка 19—.

poslovanie iziskuje daleko više vremena nego Što je fo bilo potrebno kod drugih zavoda. Tek kad taj pregled bude gotov, formuliraće se predlozi. Kakvo je danas raspoloženje izgleđa da će se tražiti samo odlaganje plaćania a ne i redukcija kapitala. Kad Prva hrvatska štedionica dobije Uredbu onda се formalna strana procesa sređivanja prilika zagrebačkih zavoda biti gotova. Međutim proći će dugo vremena dok pojedini zavodi budu u stanju da u punoj meri udovolje svojim obvezama. A pitanje je da li pojedini zavodi kasnije ipak neće biti primorani da pribegnu radikalnim merama sanacija za koje danas. eventualno još nemaju kuraži. ___

Devizno tržište. Promet je intenzivniji, Kursevi su nešto popustili. To znači da je dinar nešto ČvIŠĆI. Pyibližuie SE perioda intenzivnijeg izvoza kukuruza i strani {iuristi počiniu dolaziti u većem broju u našu zemlju pak izgleda da i to ima posledica na formiranje kurseva. Promet ie naročito јак и funtama. Mnogi privrednici požurili su da likvidiraju svoje obaveze u funtama. To je među ostalim bio i jedan od razloga

da je funta kod nas bila u porastu dok je na drugim tržištima ртемјадамаја зјабца tendencija.

Efekti. Promet je ove nedelje stalno slabiji nego u prošloj. Gotovo kao da je decimiran. To vredi naročito za naše dolarske papire. Internacionalna situacija deluje nepovoljno na raspoloženje. A kako je pored toga tu i что за svojim angažmanima, jasno ic da prevlađuje slabija tendencija.

ROBNO TRŽIŠTE

| Sirovine

Na svetskom tržištu sirovina nastupilo je izvesno pobolišanje, ali samo za one proizvode, koji ne podležu nikakvom normiranju. Naprotiv. kod regulisanih proizvoda cene i dalje pokazuju vrlo labavu tendenciju. Znatniji porast zabeležili su "bakar, olovo i cink, dok kalai i dalje popušta. Porast cene bakra u vezi je sa povolinim izgledima za ostvarenje тедипаrodnog kartela. Cena olovu na londonskom tržištu skočila je poslednjih dana za 14%, a cinku za 7%. Ovaj skok posledica ie rešenosti Engleske da se oslobodi preferencijala (carlna na ove metale iznosi 10% vrednosti) datog Otavskim sporazumom svojim dominionima usled čega je londonsko tržište često irpelo oskudicu u ovim artiklima, dok je na ostalim tržištima vladala suvišna ponuda. Kod pamuka imamo interesantnu DOlavu: dok se cena na njujorškoi berzi nešto malo popravila (na 10.86—10.88 centi za libru), dotle su na ostalim tržištima cene i даје popustile. Ovakav razvoj posledica је богре атеričkog s jedne i естрајвко-па узкод 5 дтисе strane za plasman. Amerikanci su se nadali da će pomoću obaranja сепе uspeti da poboljšaju svoj položaj na svetskom tržištu. Меднfim, ove se nade nisu ostvarile, jer je cena ostalog pamuka još više popustila. To je nateralo Amerikance da pomišljaiu na nove mere za unapređivanje izvoza pamuka, od kojih za sada zavođenje izvozne premije ima najviše šansa. Kaučuk ie opet nešto popustio, jer su zalihe u svetu znatno veće od onih u istom vremenu prošle godine. Dalje kretanje cena zavisiće najviše od razvoja automobilske industrije. Ako, bi kod ove došlo do: redukcije proizvodnje. onda bi se mogao očekivati 105 iači pad cene. Londonsko tržište se nije primirilo od kraha, ier sa likvidacijom zaliha šelaka i "bibera ide vrlo teško. Nomina!na cena želaka pala je sa 711/, na 44 ših za 50 Кот. Stvarno poslovi se obavljaju po nižim cenama. |