Народно благостање
7300 марш 1999 |
В. Бајкић
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ .
Страна 211
ДЕФЛАЦИЈА КАО УЗРОК ПРИВРЕДНЕ | | ДЕПРЕСИЈЕ КОД НАС
(Други чланак)
II. ЈУГОСЛОВЕНСКА ДЕФЛАЦИЈА
_ В. Дефлапија од стране Народне банке
Противно општој пракси у периодама банкарске кризе, наша је Народна банка за све вре ме трајања југословенске банкарске кризе врши“ ла оштру дефлацију.
Полазећи од шеме биланса можемо рећи да се дефлација вршила на два начина: повећањем пасиве и смањењем активе. Наша Народна банка чинила је употребу од свију могућих облика дефлације. 1. Дефлација путем благајничких записа, као један сблик ; дефлације преко пасиве
„У нови закон о Народној банци од 1981 године унесена је одредба, којом се даје могућност Народној банци да пушта у оптицај државне благајничке записе, који ће носити камату која ће се с времена на време одређивати. Ти записи морају бити краткорочни. Та је одредба диктирана жељом да Народна банка утиче на волумен платежних сретстава не само путем нормалних кредитних операција, есконта и ломбарда, већ и путем продаје и откупа краткорочних државних папира. Та је одредба дефлационе природе. Она ступа на снагу онда, кад власт, која је позвана да бди над новчаним оптицајем (а то је код нас Народна банка) констатује, да има и сувише платежних сретстава у оптицају, те да је овај на путу ка инфлацији. У томе случају Народна банка продаје државне благајничке записе и на тај начин повлачи новац из оптицаја. Каматна стопа се пак подешава према томе, каква је прођа тих записа, а у циљу да се она убрза или успори. Та операција зове се у теорији о новчаничној банци „политика отвореног тржишта". А кад се примети да је народна привреда недовољно снабдевена платежним сретствима, обара се каматна стопа на благајничке записе и ови се повлаче постепено из опти-цаја. ЈЕ | Наша је Народна банка вршила обилну упо_требу од политике отвореног тржишта. Већ у пр· BOM полугодишту важења те одредбе банка је „успела да повуче из оптицаја 61 милион динара путем благајничких записа. Крајем 19838 године "тај износ је био 341 милион, а крајем 1984 год. " 300 милиона. Значи да је Народна банка у 1933 „ ==1984 г. стално држала "повучене из оптицаја, _ умртвљене у својим касама, око 300 милиона ди_нара помоћу "благајничких записа. То је први "облик дефлације Народне банке.
____ Сасвим непредвиђено појавиле су се нове трансакције код Народне банке, које такође ути-
чу на волумен платежних сретстава у оптицају. То су дуговања по клириншким рачунима са иностранством и депозити државе за рачун иностраних поверилаца, а на основу аранжмана о обустави трансфера. Обе ове трансакције имају такође јако дефлаторно дејство. По клириншким рачуни“ ма може Народна банка да повуче из оптицаја по више стотина милиона динара, који могу да стоје по годину-две у касама Народне банке. Исто тако има дефлаторно дејство и полагање ануитета у динарима за рачун иностраних ималаца наших хартија од вредности, а услед мораторијума трансфера. Истина ове се две врсте трансакција врше аутоматски, на њих Народна банка не може да има никаквог утицаја. Али у толико је већа дужност Народне банке да нежељено дејство ових двеју операција на новчани оптицај компензира контраоперацијама на рачунима, где је то могућно. Другим речима, ако би клириншки рачуни и депозити на основу мораторијума трансфера дејствовали дефлаторно, онда би Народна банка преко есконта, ломбарда или благајничких записа имала да дејствује инфлаторно, у колико то захтева стање новчаног оптицаја. Код нас су обе те операције до скора биле претежно дефлаторне. _ Ми о њима не говоримо посебно због тога што је Народна банка пропуштала дау својим недељним стањима исказује стање по клириншким рачунима као што то раде све новчаничне банке.
Она је последњих месеца објављивала само стање клириншког рачуна са Немачком и то не преко свог недељног стања где треба да буду ти искази већ преко новинарских бележака. Али је баш због питања инфлације и дефлације потребно да Народна банка у својим недељним стањима o6јављује редовно и стање клириншких рачуна и других депозита.
Не могу се тако разноврсне ствари, као што су депозити по клириншким рачунима и депозити за рачун иностраних поверилаца, трпати у једну позицију са „разном пасивом“. Те се позиције морају исказати за себе, јер у збирну позицију улазе само трансакције, које су прелазног карактера и мањег обима.
У сваком случају ми држимо да неће бити нетачно наше тврђење да су и ови рачуни дејствовали дефлаторно на наш новчанични оптицај и да се у пасиви Народне банке или „под разном пасивом“ или „под разним рачунима по виђењу" или под „обавезама с роком" налазе већи или мањи износи на основу ових операција.