Народно благостање

543 април 1935.

"ални удео других износио 43% и већи је од просека за целу „земљу. Од новембра прошле године почео је да опада го.„дишњи диференцијал: у октобру је било 4.091 више запо_ слених него у истом месецу 1933 год. у новембру 3.649, _ децембру 3.529, јануару 2.097, фебруару 1.593, а у марту ма__ње за 88. Насупрот томе пад наднице је успорен (у септембру- 0,77 д., октобру 0.65 M, новембру 0.58 д., децембру „0.44 д., јануару 0.35 д., фебруару 0.34 д., и марту 0.32 и последња три месеца је скоро без промена). Просечна 0безбеђена надница је износила 22.32 дИН., (мушких 2511 и женских 18.26 д.), а целокупна осигурана надница 1,65 мил. "дин. мање за 26 хиљ. дин. Боловало је 2.417 или 3,27%, више 3a 0,54%. ; — На подручју новосадске Т.И.З. коморе било је кра"јем прошле године 5821 ученика у занатским радњама према 5512 крајем 1933 год. (више за 309) и 6950 помоћника према 7360 (мање за 406). Значи, квалификовани скупљи радници се замењују са шегртима, који у већини раде бесплатно или уз мизерну награду.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министар финансија смањио је прорачун Савске бановине за 1935/36 г. за 4,62 мил. дин. (на 136,36 мил. дин.). Повећани су приходи од трошарине са 35,7 мил. на "43,2 мил. дин, бан. дажбина са 2,5 на 7,9 мил. а смањени од приреза са 56,5 на 53,5 мил. и такса са 39,5 на 26,2 МИЛ. ДИН.

i —- Савска бановина је увела дажбине у Загребу на трамвајске карте у висини 20% од државног пореза, који износи 15% бруто прихода од карата.

— Чехословачка се споразумела са конзорцијумом банака за државне кредитне операције да конвертује 609 мил. кр. благајничких записа од 5% и 100 мил. од 5 и по, чији рокови падају 1 маја и 1 јула, у нове једногодишње и двогодишње записе са каматом од 4 и по од сто. Исто тако ће конзорцијум предузети и нове записе за 500 мил. KD. са 4% као прву половину од предвиђене суме за финансирање допунског наоружања. Ови записи моћиће се по званичној каматној стопи дисконтовати код Народне банке са -тромесечним роком, који се још за толико може про-

- дужити. 2 — Пошто је закључен трговински уговор између Че- хословачке и Совјетске Русије, једна група чехословачких банака решила је да одобри Русији један зајам од 250 милиона круна. Исти ће носити 6%, а враћа се 1940. Ово је први случај да европске земље одобравају Русији средње„рочне зајмове.

— Г. Жермен-Мартен је изјавио да су садашњи буџетски приходи већи од оних за исто раздобље у прошлој години. У погледу девалвације у Белгији он је навео да је иста изазвана навалом улагача на банке. Француска се не може поређивати с Белгијом, јер је ова последња изразито извозничка земља, Г. Оверберг, сенатор католичке

= странке потврђује такође у једном чланку да се је Бел"вија налазила пред дилемом: да жртвује франак и да спасе банкарску организацију на којој се заснива белгијска привреда, или да жртвује банке и спасе франак.

— Ministar finansija smanjio је ргогабип Рашпогтзке баnovine za 1935/36 g. za 11 mil. din. na 36,14 mil. Prošlogodišnji je iznosio 36,46 mil. din.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— У извештају новосадске Т. И. 3. коморе каже се

да на његовом подручју земљорадници, који су ранијих го-

_ дина трошили у знатним количинама дрво за гориво, по"следње две године“ не. троше дрва уопште, већ употребљасвају на првом месту клипове од окруњеног кукуруза, затим _ сламу и кукурузовину. Постепено се враћамо у стање од

НАРОДНО _

БЛАГОСТАЊЕ Страна 251 пре 40—50 год. кад наш сељак није трошио дрво за гориво. Па и многа индустријска предузећа, а нарочито циглане, не троше више ни дрво ни угаљ. Њихово погонско сретство је данас слама и кукурузовина. Чак и неки млинови троше данас искључиво сламу и кукурузовину, па није чудо да данас у мањим местима, а нарочито селима, уопште нема трговине дрвима за гориво.

— У марту о. г., према подацима Друштва индустријалаца и велетрговаца у Љубљани, било је у нашој земљи 13 стечајева према 18 у истом месецу прошле године И 28 поравнања према 28. :

—__ Општи индекс цена на велико загребачке коморе (1913=100) износио је у марту 0. Г, 74 (у злату) према 16, 82, 105, 113, 139 и 154 у истом месецу претходних година; индекс хране 63 према 66, 74, 95, 97, 121 и 150; сировина. и полуфабриката 84 према 86, 89, 115, 121, 155 и. 158. Ол шти индекс цена на мало је износио 85 према 87, 95, 129, 140, 156 и 166, а индекс трошкова живота једнога радника 80 према 82, 93, 136, 146, 163 и 176 и радничке породице од 4 члана 77 према 79, 89, 130, 158 и 170.

— Број незапослених у Пољској почетком априла износио је 508.000.

__ Капитал свих акционарских друштава у Швајцарској у прошлој години према 1933 смањен је за 250 мил. фр. Новог уписа и повећања капитала било је за 193 мил.. фр. а смањења за 450 мил. фр. Највеће смањење капитала (119 мил, фр.) показују холдинг компаније; код њих је забележен највећи број ликвидација. Смањење капитала код банака износи 24 мил. фр. према 102 у 1933. Услед санирања код акционар. индустријских предузећа капиталје редуциран за 78 према 48 мил. фр. У 1933. Највећи губитци 3абележени су у текстилној у машинској индустрији, као и у индустрији сатова. И код осталих привредних грана, као што су трговина, саобраћајна предузећа и осигуравајућа друштва, забележено је знатније редуцирање капитала. За последње три године номинални капитал акционарских друштава смањен је за 615 мил. фр. односно скоро исто толико колики је био годишњи пораст у периоду 1926—1930. Највеће губитке показују друштва основана у периоду 1926 —1931, која су у времену 1931—34 морала отписати 311 мил. фр, а њихов број смањио се за 995. Број друштава основаних у периоду 1921—25 смањио се за 284, а њихов капитал за 162 мил. фр. Код друштава основаних у времену 1901—1920 пропадање износи 274, а смањење капитала 176.6 мил. фр. Од друштава основаних до 1900 ишчезло је 37, а капитал је редуциран за 254 мил. фр. На крају 1934 било је 17.645 малих акционарских друштава или 20% више него ли у 1931 г. Укупна сума уложеног капитала у акционарским друштвима крајем 1934 била је 8,4 милијарде франака или 6.8% мање од оне у 1931.

— Од 1929 до 1934 производња електричне струје у Енглеској повећала се за 50%, док је у истом периоду пораст светске производње био 10%. Од 1921 до данас број упослених радника у овој индустријској грани повећао се са 251.000 на 400.000.

____- Незапосленост у Француској последњих месец дана почела је да се нешто смањује и почетком априла било је 492.753 незапослених радника.

— Према подацима бечког Института коњунктуре у прошлој према 1933 години сума исплаћених надница у Бечу смањила се за 6%, а према 1929 износила је једва нешто преко половине. Потрошња важнијих артикала у 1934 према 1933 пала је за 3%. Највећи пад показује се код одела, ципела и кућних потреба. Супротно овоме штедни улози у Бечу повећали су се са 704 мил. шил. крајем фебруара 1934 на 802 истога месеца ове године, а у целој земљи са 2030 на 2247,