Народно благостање

13 април 1935.

ОБАВЕЈ ПОЉОПРИВРЕДА

· — Банска управа Савске бановине донела је решење да пољопривредници могу осигуравати своје усеве од туче скод приватних осигуравајућих друштава, и у том случају "нису обавезни да буду чланови бановинске задруге за осигурање усева од туче по закону од фебруара 1931 год.

_— Према подацима Удружења пољопривредних радника у Војводини има 7,830 сеоских породица без парчета земље, 65.000 са малим парчетом добивеним аграрном реформом, 68,198 са 1 до 3 јутра, 44.809 са 3 до 5 јутара. 20.000 породица је без икаквог запослења — доноси „Политика" __У Сиску је основана водна задруга за исушење Лоњског и Мокрог поља, чија површина износи 148 хиљ. јутара.

— Кредитна организација Централе белгијског сељачког задругарства (Воегепђопд5), која се налазила у тешкоћама биће санирана на следећи начин: поред постојеће задружне благајне (Маадепктефшеаа5) биће основана још једна (Central kas vor Landbondkredit), oja ће преузети локалне организације којих има 1100 и које ће у будуће имати назив Рајфајзенова благајна. М!адепктефе аав имаће главницу од 10 мил фр. из резервног фонда бивше Миадепктефје каази биће“ централна благајна продуктивних задруга којима ће се уручити задружни удео с тим да оне морају противвредност ових уплатити у амортизациону благајну. Поред ових мера предвиђен је следећи план за исплату уложака до 20 хиљ. фр. док ће они преко овог износа бити исплаћени према законским одредбама: до 3 хиљ. франака улошци се исплаћују у готовом, од 3 до 20 хњ. фр. 30% преосталог износа у готовом, затим 40% у 3% облигацијама и 60% у бескаматним облигацијама, које ће имати права удела у евентуалном добитку. Последњи се отплаћују из амортизационе благајне код М!адепктефе аава

— Због бољих цена у прошлој години засејана површина дуваном у Турској ове године прилично је проширена. — Производња, увоз и потрошња јаја у Немачкој у периоду 1930-34 кретали су се овако:

1930. 1932 1933 1934 Производња (милијарди комада) 6.10 620 6206 620 Увоз (милијарди комада) 2:64 236 145. 131 Потрошња на главу ком. 136 152. | 17. | 115

Удео увоза у укупној потрошњи био·је у прошлој години 17% према 38% пре ратаи35% у 1928. Производња је све до 1931 била у порасту, а од тада стагнира. У периоду 1913—71931 пораст износи 50%.

— Између Турске, Бугарске, Грчке и Југославије постигнут је споразум о оснивању берзе за оријенталске дуване у Стамбулу.

— Да би повећала потрошњу пшенице, чије залихе прелазе потребе домаће потрошње, Чехословачка: је неколиким мерама ограничила увоз кромпира.

— Италија проучава могућност да пиринач, чији годишњи извоз износи око 1 и по мил. кв. употреби као сировину за производњу погонског материјала. Досадањи опити показали су, да се из 250 кг. пиринча може добити 100 кг. чистог алкохола.

— При фарнцуском министарству пољопривреде образована је једна комисија „за добар хлеб“ са задатком да проучава све проблеме, који се односе на израду и потрошњу ове намирнице. Комисија има да предложи министар-

ству мере за унапређење израде хлеба, да би се побољшао :'

„квалитет и повећала потрошња.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПТАЈНА СЛУЖБА

Страна 249

— Економски комитет министара у Француској одлучио је да се одмах приступи изградњи 10 силоса за смештање 600 хиљада квинтала пшенице коју држава откупљује од произвођача.

— Grčko zadrugarstvo je 1034 g. proslavio. 20 godišnjicu. Prve zadruge osnovane su 1914 g. Početkom 1934 g. bilo je u Grčkoj 7,692 zadnuge od kojih je 3/4 otpadalo na poljopripredne, a od ovih 90% ma kreditne.

— Senator Tomas podneo je američkom Senatu zakonski predlog o ukidanju poreze na promet za pamuk, u cilju pomaganja proizvođača pamuka. 1 drugi interesenti (trgovci i iaDrikanti) traže ukidanje poreza.

ИНДУСТРИЈА

— Према подацима Министарства трговине и индустрије, било је у нашој земљи 1932 г, 34.065 млинова са капацитетом од 200 хиљ. мет. центи жита дневно или за 300 дана годишње 60 мил. м. ц. Млинова на ваљке је било 9877 са капацитетом од 123.278 м. ц. и то: у Дунавској бановини и Београду 539 са 50.334 (40,85%), Савској 2761 са 32.205 (26,12%), Дринској 2737 са 13.988 (11,35%), Моравској 196 са 9.608 (7,88%), а на осталих пет бановина отпада свага 13,8% капацитета.

— Гвоздена индустрија у целоме свету последњих месеци сталао повећава производњу. Пољске фабрике гвожба произвеле су у првом тромесечју ове године знатно више него ли у истом периоду прошле године. За последња четири месеца Енглеска је према истом периоду 1933/34 удвостручила увоз гвожђа. И у Шведској гвоздена индустрија ради пуном паром, те је у марту достигла нови рекорд производње у периоду депресије.

__У вези са оснивањем међународног картела бакра, о коме смо писали у прошломе броју, објављене су још следеће појединости споразума: Основана је нарочита група произвођача, који су се обавезали да према 1934 редуцирају годишњу производњу за 30%. Затим су образсвана два контролна одбора: један за контролу производње, а други за контролу продаје. Други одбор у прво време ограничиће се искључиво ча студије и прикупљање статистичког материјала, а циљ је да се он временом претвори у продајни пул. Претседник оба одбора Беланжер изјавио је, да после закључења споразума нема опасности од нове бесе, која би иначе безусловно наступила. Напротив, сада се може рачунати са лаганом и сталном хосом,

— Француски министар трговине Маршандо изјавио је, да ће ове године индустрији свиле на име субвенције бити исплаћено 7.7 мил. фр.

— Шпекулација са бибером, услед које је пала под стечај стара енглеска трговачка кућа Џемс и Шекспир, показује губитак од 520.000 фунти стерлинга, који се са акционарским жапиталом пропале фирме пење на 945.000.

— Promet triju najvećih nemačkih industrija za proizvodnju elektro-mašina, Simens-Šukert, A. E. G.i Simens-Halske povećao se sa 720 mil. mk. u 1933. g. na 860 mil. u 1934 g. od čega 160 mil. mk. pada na povećanje prometa u zemlji, dok le izvoz smanjen za okruglo 20 mil. mk.

— Proizvodnja aluminijuma bila je u 1934... u važnijim zemliama sledeća: S. A..D. 33,6 hilj. tona. prema 38,5 hili. u 1933 g., Nemačkoj 30 hilj. t. prema 18,4 hilj., Francuskoj 16,4

„ hilj t prema 145 hilj.. Norveškoj 16 hilj. t. prema 15,5 hilj., · Sovjetskoji Rusiji | hilj. t. prema 4,5 hili., Engleskoi 14,7 hilj. = 6 ркета 1 а

. Švajčarskoj 14 hilj. Italiji 13 Bil: t. 1907 И =

"-— Јпаизцантасца Огске пасја партедије. dustrijske proizvodnje od 1928 g

15 рта 1,5 ћиј, 1

"Indeks in. (100). porastao u 1931 g. na