Народно благостање

Страна 260

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

čka intervencija države sastoji, se u davanju subvencija, ali samo radi favorizovanja dobrovolinih sporazuma među proizvođačima. Veliki izuzetak čini poljoprivreda, koja se posle dolaska Eliota na vlast pomaže svim mogućini sredstvima. Rezultat pasivnog držanja vlade bio je vrlo зитију. Pobolišanje privrednih prilika, koje ie usledilo 1934 g., nastavlja se i dalie. Ali ono nije u prvom redu zasluga starih izvoznih industrija, čije se poslovanje pogoršalo i ako su njihovi izgledi bili povoljniji, usled oživljenja građevinske delatnosti, nego novih industrija gotovih proizvoda u Londonu i južnoj Engleskoj. Njihovo podizanje je omogućeno poslerathom carinskom zaštitom i imaju za cilj snabdevanje domaćeg tržišta. Razumljivo je da |e posle ubrzanog razvitka ove industrije potrebno usporiti tempo, da bi se ostala privreda mogla prilagoditi promenjenim prilikama. Ali zastoj u zadnjim mesecima, izgleda, ima dubljiih razloga. Merodavni engleski krugovi i Ministar trgovine tvrde, da je unutrašnje tržište zasićeno. Pri tome se broj nezaposlenih smanjio samo sa 2.829 mil. (1932 g.) na 2,170 mil. (1934 g.). Ovo smanjenje je neznatno i vlada misli

da će morati računati sa stalnom „nezaposlenošću od 1—1.5 miliona.

Postavlja se pitanje da li da se ovo nesnosno stanje otkloni forsiranjem izvoza, ili reagrarizacijom uz finansijsku potporu države. U prvom slučaju bi radnici mogli naći posla u industriji, ali bi nadnice u tom slučaju pale, a u drugom slučaju oni bi se mogli uposliti u polioprivredi, što bi prouzrokovalo povećanje cene poljoprivrednih proizvoda. U oba slučaja је neminovna posledica sniženja životnog standarda. Pod takvim pretpostavkama, izgleda, da je bolje sprovođenje reagrarizacije i to u punoj meri (kolonizacijom gradskog stanovništva na manje parcele kao izvor sporednog prihoda, kolonizacijom na gazdinstva, koja omogućuju samostalni opstanak, i carinskom zaštitom). U tom slučaju bi Engleska osigurala svoje potrebe za životnim namirnicama, što bi svakako pretstavlialo jedan uspeh s obzirom da povećanje izvoza nije Verovatno. I ako ovo rešenje nije sa ekonomske tačke gledišta najpoželjnije, ono pretstavlja sudbinu,

Максим Горановић, сарадник „Народног Благостања“

ТЧЕЗАВАЊЕ СТОКЕ ИЗ СВЕТСКЕ

ТРГОВИНЕ

Код скоро свих земаља биљни производи имају већи значај од животињских не само за домаћу потрошињу, него још више за извоз. Животињски производи су у мањој мери предмет међународне трговине, и сви, изузимајући вуну и јаја, имају релативно мали број тржишта, нарочито жива стока, која не може да подноси дуже транспорте. Пре светског рата продентуални удео живе стоке у светској трговини, иако. мали, био је већи од оног после рата, кад је опао услед аутаркијских мера земаља увозница. Производња, пак, је показала леп пораст, услед подизања стандарда живота. Интересантно је да светска производња, односно потрошња, животињских производа показује пораст све до 1931 г., па се и цене боље држе, док је криза код биљних производа била већ у 1930 г. у пуном јеку, достигавши у 1931 г, широке размере. У 1931 г. настаје преокрет код европских земаља. Идућих година криза је много оштрија код жевотињских него код биљних, услед опале куповне снаге и несразмерног повећања у ранијим годинама великог пада цена биљних производа. Производња свиња се у Европи од 1931 до 1933 г. смањила за 10%, а пад је настављен и у прошлој години, док је у Америци пораст после 1932 г. Највеће смањење потрошње меса и осталих сточних производа је било код Аустрије, а од извозница су најјаче погођене производња Данске, Холандије и Пољске, као највећих извозница меса (бекона). Оне су и морале да смање производњу, а Данска је знатно повећала домаћу потрошњу. Ипак, производња је спорије опадала од потрошње, услед чега долази до хиперпродукције и великог срозавања цена.

Једино код земаља средње и југоисточне Европе жива стока претставља више од једног процента у извозу, односво увозу, обично удео је још мањи. Од свих земаља увозница, према подацима Друштва народа, Аустрија има највећи удео живе стоке у увозу, затим Чехословачка, Грчка и Италија т.ј. земље у које иде преко 80% нашег извоза сточних производа, а од извозница Мађарска, Југославија, Бугарска, Пољска, Румунија, Данска и Литванија.

Спољна трговина животињских производа код већине земаља показује опадање и у доба полета светске трговине пре 1929 г., а оно је највеће код живе стоке,

Удео живе стоке у немачком увозу је после 1926 г. у сталном опадању (са 1,4% од вредности укупног увоза 1926 г. и 11% у 1929 г. на 0,7% у 1933 г.); у енглеском од 1924 г. (са 2,1% на 1,6% у 1933 г., био је мали пораст у 1931 и 1932 г.), у аустријском од 1926 г. (са 9,6% на 7,9% у 1929 г.) али после мало расте кретајући се око 7,6 до 8,4%, што није случај ни код једне друге земље, осим Грчке, где је удео са 5,1% у 1927 г. пао на 37% у 1930 г. одржавајући се после на тој висини. Удео у чехословачком увозу је до 1931 г. у порасту, а после тога нагло опада (са 4,6% у 1930 г. на 1,9% у 1931 г. и 1,7% у 1933 г.), што је највећма дошло због потпуно постигнуте аутаркије код меснатих свиња.

Такође и све извознице показују још веће опадање. Већ 1927 г. наступио је пад код Бугарске (са 5,9% од вредности укупног извоза на 3,5% у 1929 г. и 2,1% у 1931 год.) и Данске (са 6,4% на 5,5% у 1929 г. и 2,7% у 1933 г.); код Пољске 1928 г. (са 9,2% на 23% у 1933 г.), 0 чему смо већ писали опширније у чланчићу „Велики пад пољског извоза пољопривредних производа“ („Народно благостање" бр. 10 о. г.у, код Мађарске и Литваније после 1930 г. нагло опада. Мађарска је имала већи проценат него и једна друга земља све до 1932 г., кад долази на друго место и то после наше земље. Удео у њеном извозу расте са 129% у 1926 г. на. 21,9% у 1930 г., а 1931 г. пада на 16,8% и 1933 г. на 149%, а Литванија са 21% на 6,6% у 1933 г. Такође је велики пад удела и у румунском извозу, о чему смо писали у чланчићу: „Преоријентација румунског извоза“ („Н. Б.“ бр. 8).

Кретање процентуалног удела живе стоке у нашем извозу је друкчије него код осталих земаља: са 17,8% у 1927 г. пада на 11,1% у 1929 г, а у 1930 и 1931 г. расте на 13,0% и 15,4%, и ако код свих осталих земаља у то време опада, у 1932 г. се одржава на истој висини и тек у 1933 г. долази до пада (на 1401%), који је у прошлој години убрзан (на 11,58%). Значи, наша је земља била једина, у чијем је ивозу жива стока одржала своју позицију све до 1932 г. Међутим две последње године долази до опадања, као и у свим осталим земљама. | 1