Народно благостање

27. април 1935. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 287

*

На међународном девизном тржишту је ситуација ове недеље била мирна.

На циришкој берзи девизе су нотирале: 31-1 281 28800 18-IV 2410

Амстердам 200.10 208.75 209.85 208.60 208.80 Лондон 1516. 1492. 14.865. 1501 14.971 Милано 26.38, 2611 25515. 25069. 2919 Берлин 124.05 123.90 124.05, 124.30 124.35 Њујорк 31158 307. 300.25 309.25 309.25 Париз 20:38, 20.38 20.38 2038 20.38 Праг 12:07 12091. 1290. 1291 12915 Београд 7.02 7.02 7.02 7.02 7.02

На циришкој берзи имале су чвршће курсеве девизе Амстердам и Берлин, док је девиза Милано мало слабија.

На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 10.76 милиона према 13.6 милиона у прошлој, и 13.5 и 9.9 милиона у претходним двема недељама. Од овог обрта лолази ове недеље на приватни клиринг са Бечом 5.09 милиона, на клиринг са Лондоном 2.6 милиона, Пешту 2 милиона а поред тога трговано је у девизи Цирих за 182 хиљаде, Милано 13 хиљада, Париз 357 хиљада, Брисел 73 хиљаде итд. итд.

Курсеви у приватним клиринзима били су следећи:

на дан Лондон Беч Пешта Мадрид Солун априла

19 232.50 8.78.14 —— — —

22 232.50 817.13 — — 31.11

23 233.05 8.71.— — —— 30.75

24 232.66 8.75.— — — 31—

У приватном клирингу са Пештом и Мадридом није

било посла нити курсева — рађено је једино нешто у ком-

пензацијама. Клириншки курс девизе Беч је мало лабавији и попустио је од 8.787 на 8.715, док је курс енглеске фунте порастао од 232.50 на 233.05 али је пред крај недеље попустио на 232.66. Грчки бонови су варирали између 3075 и 31— а обрт је био 132 хиљаде.

На приватном девизном тржишту ситуација је остала непромењена. Прилив девиза је нормалан и одговара тражњи. Због тога су курсеви девиза остали исти као и прошле недеље и то: швајцарски франак тргује се по 15.40 до 15.50; долар по 4710 до 48.—, енглеска фунта по 232— до 233—, чемачка марка по 17— до 19.25, француски франак по 314 до 316, лира по 392 до 394 итд. итд.

ROBNO TRŽIŠTE, Pšemn:ca

Hosa cena na svetskom tržištu, koja se javila prošle nedelije, nastavila se i u ovoj pod uticajem pojačane tražnje iz izvesnih krajeva. Pored Engleske, koja je kupila veće količine, i znatnijez izvoza и хетје Dalekog Istoka, Italija će takođe do nove žetve morati da uveze veću količinu pšenice. Sem toga, u |užnini krajevima Evrope pojavila se suša te usevi vrlo slabo napreduju pa se računa sa priličnim odocnjenjem ovogodišnje žetve što će 15 više smanjiti postojeće zalihe. U nekoliko

Хиџиминнииншимњњииними ми ми eadkW anhu dw as m MOG M mw u wa M u d M H K Wu G H M M m R_z M

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

NR. (5. 2ЈМ # СО.

пивипивахг вопиннџшсеме

Инез Ушижеајђлова 32.

'važnih žitarskih država Sjedinjenih Američkih Država veliki

orkani, koji su besneli u poslednje vreme, naneli su ogromne količine peska, koje su upropastile useve.

U Roterdamu cena je skočila na 3.92 hol. for. za kvintal, a u Čikagu na 100—102 centi za bušel.

” Domaće tržište je skoro bez promena. Prizad kupuje bačku i banatsku robu, za koju plaća stare cene. U Srbiji na glavnoj pruzi plaća se 112, a u Šapcu 118—120 din. Tražnja ie minimalna, a ponuda nije velika. Il ako su proizvođači rezervisani u ponudi, što se primećuje već nekoliko meseci, poslovni krugovi su mišljenja da imamo još znatniji izvoZzni Višak. Ako bi to bio slučaj nastaje pitanje njegove sudbine. Zbog toga što su naše cene za sve vreme kampanje bile ne samo iznad svetskog, nego i iznad austrisskog pariteta, mi nismo uspeli da plasiramo u Austriji preferencirani kontingent od 5000 vagona i ako ova ima još uvek znatnu potrebu. Pregovori, koji su vođeni u nekoliko mahova, nisu mogli dovesti ni do kakvog rezultata. Ostala srednjeevropska tržišta su saturirana, a čehoslovačko pritiskuje višak od nekih 20.000 vagona. Stoga je pitanje šta će Diti sa našim viškom ako zbilia postoji. Moglo bi se desiti da se ovai u skoto vreme, pred nemogućnošću unovčenja, pojavi na tržištu i obori današnju cenu, u kome bi se slučaju ova morala formirati prema svetskom paritetu, koji danas iznosi oko 85 dinara. Ne bi se moglo pretpostaviti da bi svetska cena mogla dostići paritet naše. 1] toliko manje, jer su već uveliko otpočeli zaključci u novoj argentinskoi pšenici, čiji je prinos bio bolji od prosečnog.

Kukuruz

Evropsko tržište kukuruza je i dalje u znaku labave tenđencije, dok na severo-američkom vlada čvrsta tendencija. Cena u Roterdamu iznosi 2.75 hol. forinti za kvintal, a u Čikagu 89 centi za bušel.

Na domaćem tržištu, kao i kod pšenice, ponuda i tražnja su vrlo male. Prizad je uspeo da proda Nemačkoj oko 500 vagona, te na Dunavu kupuje šlepovsku robu na bazi 71 din. Manie partije do deset vagona mogu se dobiti po 70 din. Za maj se nudi po 72 din. Nešto vagonske robe ide u Austriju i ova se plaća 68.50—69 din. paritet Inđija, dok se franko Beč ostvaruje 85—85.50 din.

Za nas je ovoga momenta problem unovčenja kukuruza mnogo važniji od onoga pšenice. Poslovni krugovi taksiraju raspoloživi izvozni višak na skoro 50.000 vagona. Ali ako bi ova cifra bila i mnogo manja ipak to ne umanjuje značaj pitanja plasmana. Uopšte, u pogledu unovčenja kukuruza mi smo u ovoj kampanji doživeli razočarenje. Uprkos tome što je žetva stočne hrane u celome svetu osetno podbacila na osnovu čega se računalo sa boljim cenama i sa glatkim izvozom, OVO se nije desilo. Izvoz se obavljao dosta sporo, a cene su od početka januara manje, nego li u istom periodu prošle godine. Ni izgledi za izvoz nisu najpovoljniji. Manji deo količine mogao bi se plasirati u zemljama Srednje Evrope, naročito u Nemačkoj gde se pak javlja nemogućnost izvoza usled deviznih teškoća. ! kod kukuruza, kao i kod pšenice, naša cena je prilično iznad svetskog pariteta, te to za sada onemogućuje izvVOZ. A održavanje i eventualno pobolišanje današnje cene moglo bi doći jedino sa strane svetskog tržišta. Cena na ovome рак паrednih meseci zavisiće uglavnom od Argentine. I pored toga što ova ima ove godine dobar prinos berba se vrši pod vrlo nepovolinim vremenskim prilikama, koje prete da unište kvalitet. Ta okolnost pruža nadu da bi našoj robi za kratko vreme moglo da konvenira svetsko tržište sa svojom cenom.

Евеввенинанаввивовинаневиипиминнананнљимокнканоанан ивинимнвнвнј

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА, БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бермесље ви њена 7.