Народно благостање

_ 27. април 1935.

- В. Бакић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 275

ДЕФЛАЦИЈА ДРЖАВНИХ ДАЖБИНА

! KOJE Cy ДАЖБИНЕ ДО САДА СМАЊЕНЕ

Одлуком самосталне монополске управе, објав_ љене 21 априла т. г., извршена је следећа нова серија смањења државних дажбина:

1. Цене крижаног дувана „Требињца“ од 750 на 600 динара по килограму, цигарета „Карађорђе“ за 1.000 комада од 1.600 на 1.200 дин., „Јадран“ од 1.100 на 900 динара, „Косово“ од 950 на 800 динара, · „Струмица“ од 890 на 700 дин. „Шумадија' од 800 на 600 дин., „Мињон“ од 650 на 500 дин., „Вардар“ · без никотина од 600 на 500 дин., „Вардар“ и „Дрина" од 500 на 450 дин., луксузних колекција са 80 цигарета од 74 на 60 дин. а путним колекцијама од 42 на 32 дин.

2. Цена соли: асталске од 500 на 400 динара за 100 килограма, јодиране за људску исхрану од 350 на 300 динара, денатурисане за сточну храну од 160 - на 125 динара, за рибарске сврхе од 55, 52 и 40 на · 30 динара.

3. Петролеум за рибарске и пољопривредне ци· љеве ослобођен је монополске таксе.

4. Цене цигар-папира: цигар-папир „Жоб" од 2 на 1.50 дин. за једну књижицу, а код цигар-папира нарочитих врста од 1.50 динара 1 дин. за књижицу · од 60 листића и од 0.75 дин. на 0.50 дин. за једну

књижицу од 30 листића.

- По обичају, г. Министар финансија је пропра_ тио горње одлуке, на које је он дао своју санкцију, једним коментаром, који би за стручњака био још интересантнији, да је садржао и податке о финансијском ефекту горњих мера, као што је то радио раније у сличним случајевима. Извесне редукције су _ минималне, као на пр. ослобођење од монополске _ таксе петролеума за пољопривредне и рибарске сврхе; али су далекосежне последице снижења цена дуванских прерађевина, које дају годишње преко милијарде динара. Ми немамо елемената за процену финансијског ефекта тог смањења, које — према изјави г. Министра — износи 10—25%.

Бележећи горње мере држимо да је згодно да том приликом бацимо кратак аналитичан поглед на досадању политику дефлације јавних дажбина.

До сада су извршене следеће редукције:

1. Код земљарине извршена су разна смањења оптерећења, која смо анализирали детаљно у бр. 7 0. г. „Народног Благостања", а чији ефекат прелази 100 милиона динара годишње.

2. Код течевине извршено је велико олакшање познатим расписом о примени чл. 7 измене и допуне закона о непосредним порезима од 18 фебруара т. г. Њиме је обустављена примена ове одредбе на све оне пореске обвезнике, код којих је разрез у овој години премашио онај из лањске године, а где нема очигледних доказа да је већи разрез оправдан. Члан 7 није укинут, али измена његове примене, о чему ћемо идућом приликом писати детаљније, имаће за ефекат смањење прихода према предвиђеноме.

3. И код пореза на друштва обавезна на јавно полагање рачуна, извршене су административним путем извесне измене, које претстављају знатна олакшања. Како из новина видимо, на конференцијама између интересената и претставника министарства финансија, под претседништвом г. д-ра Летице дате су нове инструкције пореским властима у погледу третирања тих резерва и других ставки, које су пореском праксом биле оглашене за прибитне.

Код такса је извршена једна једина измена, али од великог пореско-политичког и фискалног ефекта. То је начин примене и контрола извршења тарифног броја 37 (таксе на рачуну).

Код саобраћајних тарифа и пореза на потрошњу извршене су такође далекосежне измене. Најважнија је она о смањењу железничких тарифа, која је детаљно изложена у бр. 9 0. г. „Народног Благостања". Друго смањење се односи на укидање пореза на моторна возила као и омањење трошарине на плинско уље, што је такође детаљно изложено у „Народном Благостању“.

П ИМПЕРАТИВ ПОРЕСКЕ ДЕФЛАЦИЈЕ

Три су разлога била одлучујућа за ову политику дефлације: правичност која налаже прилагођавање пореских терета пореској снази народа, неузнемиравање пореских обвезника и најзад жеља за рационализацијом те гране државне администрације. Обзир на лично спокојство пореских обвезника био је решавајући код измене праксе тачке 37 зак. о таксама. Наука о финансијама прописује границе права државе при сабирању државних прихода и при контроли испуњавања пореске обавезе од стране пореских обвезника. Основни је принцип што мање узнемиравање грађана. Јер, ако би се порески суверенитет државе применио логички до крајњих кон-

зеквенца, онда би држава постала пакао за пореске обавезнике; онда (би имала право да преко својих агената прати и посматра рад

појединих пореских обвезника, да их сретне на улици и претресе им џепове, да им отвара касе, _ чим у одређеном року не одговоре својим обавезама

јавно-правне природе. Безбедност наплате јавноправних дажбина и контрола пореских обвезника у крајњим конзеквенцама могу толико да загорчају живот грађана, да их натерају на самоубиство. Таквих примера је врло много у историји државних дација; тога је било и код нас, што смо ми показали у чланку „Самоубиства пореских обвезника", објављеном у „Правди" 1925 године. Контрола над применом тачке 7 зак. о таксама пошла је путем, који спада у музеј куриозитета. Без познавања историје пореске администрације и уз потпуно одсуство сваког политичког смисла наша је пореска власт код наплате ове дажбине унела огромно узбуђење међу грађане. Пореска власт није знала, да код извесних пореских облика постоји толеранција према дефраудацији у целоме свету, толеранција која иде и до 70%. Због тога се ти порески облици избегавају. Искусни министри финансија се задовољавају код таквих пореских облика и наплатом од 30—40%, јер