Народно благостање

Берана 294 Народно

RERHRE=USALuI.GRYuIIIIIILIRNJJ брак

Снажан полет тешке ин-

дустрије у Азији, Африци ~ и Русији

Поред осталих економских појава, које су примећене последњих година у периоду де пресије, пада чарочито у очи снажан развитак индустрије угља, гвожђа и челика у земљама, које су ове производе до сада увозиле. Постепено, али стално померање тежишта производње код ових производа, које је отпочело одмах иза рата, нарочито је напредовало у периоду депресије. Производња угља у Азији и Русији порасла је са 100.842.000 тона у 1925 на 161.837.000 у 1933 односно за непуних 62%, а њихово учешће у светској производњи са 84% на 16.2%. Много већи пораст забележен је код индустрије ливеног гвожђа и челика. Азија, Русија и Африка произвеле су у 1924 години 2.621 хиљ. тона ливеног гвожђа, а у 1933 год. 10:383 што претставља повећање од 296%, док се њихово учешће у светској производњи повећало са 3.8% на 21.1%. Производња је највише напредовала у Русији (са 700.000 на 7.133.000 тона), затим Јапану (са 599.000 на 1.470.000), потом Британској Индији (са 891.000 на 1.075.000) и најзад Манџурији (са 134.000 на 434.000). Од европских земаља велики пораст показале су Белгија, Пољска, Холандија, Норвешка, Италија и Југославија. Производња челика у Азији, Африци и Русији у истом периоду повећала се са 2.934 на 10.409 хиљ. тона или за 254%, а њихово учешће у светској производњи попело се са 3.7% на 21.2%.

Ово померање у производњи настало је из два разлога. Први се огледа у послератној тежњи свих земаља да створе властиту основну индустрију и тиме појачају своју безбедност. Други разлог лежи у тежњи аграрних зема-' ља да дођу до сопствене индустрије, да се у економском погледу што више еманципују. Овај национално-политички моменат најјаче је после рата дошао до изражаја у колонијалним земљама Азије и Африке. Криза и депресија још више су форсирале тежњу за економском независношћу, која се у најновије доба претворила у чисто аутаркијску тенденцију.

Цео овај развитак вршио се на рачун главних индустријских земаља Европе (Енглеске и Немачке) и Сједињених Америчких Држава. У немогућности да својој производњи угља, гвожђа и челика нађу пласман на светском тржишту, које се све више сужавало, ове су биле принуђене да редуцирају производњу услед чега је опадало и њихово учешће како у светској производњи тако и светској трговини. У периоду 1929—33 производња угља смањила се у северној Америци са 564.582 хиљ. тона на 350.048 (38%), у Немачкој са 163.441 на 109.921 (33%), а у Енглеској са 262.045 на 210.305 (20%). Енглеска је доживела да је у властитој земљи туче пољски угаљ, који је морао да превали знатан део сувоземног и морског пута. Много веће опадање производа имамо код ливеног гвожђа и челика. У истом периоду производња ливеног гвожђа пала је у Северној Америци са 44.486 хиљ. тона на 13.698 (62.2%), у He-" мачкој са 13.239 на 5.267 (60.7%) и у Енглеској са 7711 на 4.190 (45.5%). Код индустрије челика производња је опала у Северној Америци са 58.739 хиљ. тона на 23.861 (59.5%), у Немачкој са 16.023 на 7.586 (52.7%), у Енглеској са 9.791 на 7.115 (27.6%). Свакако један део опадања производње има се приписати кризи и смањеној потрошњи, док је онај други последица померања тежишта производње.

На основу горњих података можемо закључити, да се у послератном периоду тежиште производње највише померило код ове три индустријске гране. Развитак у овоме правцу није још завјинен. Судећи по извесним чињеницама он у будућности може да буде још интензивнији. Тежиште индустрије гвожђа и челика и уопште металургије помера се на нове земље богате угљем. Друга земља у свету по

БЛАГОСТАЊЕ Бр: 19:

богатству угљем Кина, чије се наслаге процењују на 1000 милијарди тона, за сада производи годишње једва 150.000. тона. Богатство и других руда пружа могућност за изград-· њу огромне металургијске индустрије што ће, наравно; љу првом реду зависити од стварања економских услова (ка-: питала, железничког саобраћаја: итд.). Отуда и тежња ја пана да са Кином створи што тешњу економско-политичку заједницу и ослободи се зависности најважнијих сировина: од С. А. Д. и Енглеске. Русија такође располаже огромним наслагама чија ће се експлоатација сталао повећавати, У 1933 она је произвела 76 мил. тона, а у. 1937, према петогодишњем плану, треба да се. попне на 152 мил. тона. Ру-. сија може играти и све важнију улогу као извозница угља. У првој. половини прошле године.она је извезла 1.18. "МИЛ.> тона од чега је 337.000 · купила. · "Италија, која се до сада. углавном снабдевала енглеским угљем. Од нарочите је важности што Русија располаже најкраћим морским путем за транспорт угља у земље базена Средоземног мора. 'Увлаче- _ ње Русије и Кине у светску трговину угља могло би бити од далекосежних последица по старије угљарске земље, y првом реду по Енглеску, чији угаљ почиње постепено да | губи монопол. И Турска у производњи угља почиње да игра извесну улогу. У 1933 она је произвела 1.6 мил. тона према 827.000 у 1913. Много је важније од овога, да је она у 1933 извезла 49.000 тона у Италију, 25.000 у Египат, 3000. у Сирију. Повећањем производње Турска ће моћи без икаквих тешкоћа да поред ових освоји и палестинско тржиште.

Сем тога, Турска настоји да све бродове, који се налазе у њеним пристаништима, снабдева бункер угљем. У првој половини прошле године она је продала овим бродовима пре= ко 50.000 тона. Јужно-афричка унија такође спада у ред земаља, које су на путу да се у погледу угља ослободе за=висности од иностранства. Њене наслаге нису тако велике (цене се на око 56 милијарди) док годишња потрошња не прелази 10 мил. тона. Извоз угља из Уније у прошлој години био је 762.000 тона према 2 мил. пре рата. Смањење долази углавном због повећања властите потребе услед индустријализације. За судбину енглеског угља од необичног. су значаја догађаји у блиском суседству, почетак све HH=" тензивније експлоатације на Шпицбергу.. Експлоатацију У овоме крају врше Норвежани и Руси. Куповином још једног. затвореног руског рудника у прошлој години Норвежани ће ове године успети да повећају производњу на 500:000 тона што ће претстављати половину њихове целокупне потребе. Норвежани се међутим не задовољавају тиме, они желе да: подмире целокупну своју потребу и да се још појаве на: светском тржишту пошто се опат етво наслага цени на % милијарди тона.

U članku „Ртед поуот iredit-“ mom politikom Francuske bamn-" ke”, koji je objavljen u broju Francuskoj od 19 januara o. g.; prikažali' smo privredni plan g. Flandena. Suprotno g: Dumergu, koji je hteo da dovede u red dr žavne finansije. prvenstveno smanjivanjem budžetskih rashoda njegov naslednik-je pokušao da pođe novim putem. On je proklamovao da se. budžetska deflacija ne: može više: da. izvodi. Prema njegovim rečima trebalo je najpre lečiti privredu, pre“ stati sa tezauracijom i izazvati porast kurseva državne rente: To bi smanjilo kamatnu stopu i omogućilo privredi da. dođe: do jeftinog: kredita i s fime u vezi do oporavljanja, koje bi. i državi donelo. veće poreske prihode. Očekivalo se da će di žava u toku 1935 morati:da uzme na zajam nekih 11 do 12: milijardi franaka, a možda i više. I pored tolike tražnje kre dita, vlada je Želela da smanji kamatnu stopu u zemlji; m sleći da će to postići liberalnijom 'politikom novčanične banke”

Teškoće nove Kreditne роlitike i budžetski deficit u |