Народно благостање
||, Maj 1005 ______ = Кгајет 1934 зтапје američkih javnih zajmova datih inostranštvu Био је 5469 ти. "dolara od kojih je za 1825 mil. obustavljena služba: Najveću obustavu pokazuje Latinska Amerika (1189 mil. dol. od 1564 ukupnog iznosa), zatim Evropa (630 od 1500 mil. dolara). : Na godišnjoj skupštini Credit Lyonnais odlučeno je da se д 82.88 mil. fr. čiste "dobiti podeli dividenda od 100 fr. na
“cije i 33.33 fr. na B akcije.
Bilansna suma 7 majvećih švajcarskih banaka, koja le ш O 1033 pala za 10%, na koncu prvog tromesečja о. . prema stanju istoga dana 1034 pokazuje smanjenje od 11 20, а ргетша onome na koncu 1934 od 4.0%.
— Austrija razgrađuje i poslednja ograničenja trgovine devizama. Tako je Narodna banka odobrila da se pod izvesTim * uslovima” za blokirane šilinge, koji pretstavliaju plaćene kamate na inostrane zajmove u 1932, mogu nabaviti devize.
|) Zagrebu se pojavio ваја кома srebrni novac od 10, 20 1 50 din. -
|ABHE ФИНАНСИЈЕ
— Познато је да јапанска влада финансира своје наоружање и привредни интервенционизам у Јапану и Манџурији путем зајмова. Те зајмове уписује Јапанска банка, којагих после тога постепено пласира међу приватницима. Од 1932 емитоване су на тај начин облигације у износу од 2244 "милиона -jeHa; налази само 296 милиона. У току 1934 и за прва два месеца го. -г. био“је и јапански трговински биланс дефицитирањ:- Ради смањења пасивног салда Јапанци не. форсирају више демпинг, већ покушавају да добију дугорочне зајмове за увоз робе и да закључе трговинске и картелне уговоре са западним државама.
'—_ Belgija će smanjiti poreze za 225—250 mil. fr. i to: zemljarinu za 2%, porez na poslovni promet na električnu energiju sa 5 na 21/2#%, luksuznu porezu sa 9 na 5%, uvoznu liсепспи taksu та mast na 215 itd.
САОБРАЋАЈ
— Турска је закључила уговор са енглеском компанијом O откупу: железничке концесије Измир—Идин за 1.855.000 фунти стерлинга у 40 годишњих рата по 147.000 ф. ето "сакаматом“ 1%, · те је тако и последње приватно железничко друштво прешло у државне руке.
— У недељу 5 0. м одржан је у Швајцарској плебисцит бо -законском предлогу, којим се ишло за регулисањем утакмице "између железнице и аутомобила. Предлог је одбачен, јер се један део опозиције није слагао са завођењем новог државног монопола, а други је сматрао да законски предлог не лштити. у довољној мери права државе.
„== Решењем бана Дунавске бановине од 1 маја 0. г. снижене: су за 10% превозне цене код свих аутобусних преo на територији. Дунавске бановине.
|. == „Укупна дужина приватних железница у нашој земљи,; коју држава експлоатише, износи 2525,9 км. а укупна железничка мрежа. којом држава располаже 9.459 км. |
јаз = За прва два месеца ове год, наш речни промет је изнесио: 32 мил. километарских тона према 31 мил. у истом периоду. 1934. год. Тонажа бродова, који су доспели у поморске луке је износила 3.082 хиљ. тона. према 3.177 хиљ. т.
| На нашим железницама утоварено је за прва три месеца 0, г: 284 хиљ. вагона према 303 хиљ. в. у истом периоду; 1933. 'ђ. и 286 хиљ. в. у 1932 години
КРИЗА и КОЊУНКТУРА
== У јануару и "фебруару у 17 великих градова Италије. , O "дозвола 'за грађење 10.184 стана са 38.501 претора. Према истом периоду прешле године број дозвола порастао је за 60.6%, а просторија за 57.7%.-
ј
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
од којих се код Јапанске банке још.
Страна 315
__- Кинеска влада отказала је уговор са Рефико по коме је пре две године добила кредит од 15 мил, дол. за куповину памука и пшенице. На основу овога уговора од јуна 1933 год. Кина је купила памука за 10 мил. дол., а за остало. пшеницу.
— Швајцарски буџетски дефицит за 1934 г. изнео је 26,66 милиона франака према 56,90 милиона у 1933 год.
— У првом тромесечју о. г. било је код нас 44 стечаја према 77 у истом периоду 1933, 104 у 1932 г. и 234 у 1931 г., а принудних поравнања 45 према 115, 90, и 370.
— Иле цена на мало у Београду је по Народној банци износио у марту о. г. 707 (1926 = 100) према 7119 у марту 1934 г., 70,1 у јануару и 69,8 у фебруару о. г.
— Početkom maja ц Рођакој је хуатбпа зјанонка уоdila 476.000 nezaposlenih prema 325.000 u istom periodu prošle godine. Sezonsko smanjenje nezaposlenosti ove godine bilo ie znatno manje prema onome u 1934. -
____— Prema proračunu austrijskog statističkog uređa u 1934 u Austriji. je na svako traženo uposlenje dolazilo 25 ponuda, . Odnos tražnje i ponude uposlenja bio je najnepovoljniji kod. bankarskih činovnika i onih osiguravajućih društava. Na iedno. slobodno mesto kod ovih je bilo 300 ponuda.
из ПОСЛОВНОГ СВЕТА _ Зборови акционарских друштава
12 мај. — Херцегновска банка, Херцегнови, — југословенско акционарско друштво за извоз камилице у Београду (претходан). — Банка и штедионица Горског Котара. ;
д. д. у ванстечајној ликвидацији Врбовско. — DL | 5
творница цементне робе д.д. у Прелогу. 13 мај — Бакарни рудници у Мајдан-Пеку, безимено. | друшетво у Лијежу. 14 мај — Ф. Ледицки и друг д.д., Загреб.
16 мај. — Агенција „Авала“ а. д. Београд, — Пито- мачко-чрешњевски угљеници д. д. у Загребу. |.
17 aj — Новосадска фабрика шрафова и гвоздене ii робе дд., Нови Сад. ·
18 мај — Творница кудеље д. д. у Гајдобри. — „Ал да“, механичка ткачница ад. у Земуну. — „Стражилово ад. Срем. Карловци.
19 мај — Турско-бечејска штедионица у Новом Бечеју. — Банка и штедионица да. у Крапинским DOOM — Хрватска штедиона LJ. у Вирју i
21 мај — Јадранско-Приморски Бауксит д.д. Сплит. | '
25 Maj — „Парагово“ каменоломно грађевинско ду А из Новог Сада. _|
31 мај — Књижарско акционарско друштво „Полет“,
Београд. 15 јун — Домус ад. Београд. i 6 јун — Г. Румпел, грађевно и трговинско ад. у Бео= граду. 5 7 јун — Јута и конопља ад. Београд, Континентално ад. за. трговину железом у Београду.
Трговачки регистар
„Албус“ да. у Новом Саду, упис промене друпитве = аих правила. — Брњички Пранит ад. Београд, упис ликвидације. — Прво српско: акционарско друштво за екоплоатацију шума, Београд, упис чланова управног одбора гг. дер: Миливоја Васића, Радована Башића, Соломона Баруха,“ инж: Симче Палигорића и: Азријела Левија и чланова над-. зорног одбора T.F. 0 0 Јакова M и Mom
2. Јаковљевића. 3
(а SRI LN АЕ