Народно благостање

Страна 308 НАРОДНО

Кад узмемо стање за просек периода 1930—33 г. онда на првом месту у нашем извозу пољопривредних производа стоји кукуруз (у периоду 1926—29 г. на трећем), на другом јаја, трећем пшеница (раније првом), четвртом свиње, петом говеда, шестом свеже месо, седмом дуван. Вредност ових производа креће се између 160 и 335 милиона динара. Код. 15 производа вредност се креће између 20 и 90 милиона и то: живе живине, јабука, кожа, сувих и свежих шљива, кудеље, пасуља, коња, оваца, хмеља, качкаваља, рибе, перја, ораха, опиума. још код 15 производа вредност се креће између ! и 15 милиона динара.

У прошлој години однос се нешто променио. Кукуруз је задржао прво место, свиње су дошле на друго, свеже месо на треће (са шестог), пшеница на четврто, јаја на пето (са другог). Порастао је удео: кожа, живе живине, сувих шљива, хмеља, кудеље.

Од 40 важнијих пољопривредних производа само 4 показују и апсолутни и релативни пораст извоза у току привредне депресије и то: кукуруз, жива живина, суве шљиве и суве печурке. На приближно истој висини се одржавају свеже шљиве. Ови остали производи показују опадање, које је код низа производа велико; стална је појава код јаја, пшенице, пшеничног брашна, рибе, свиле, вина, шпиритуса, јечма, овса, коза, сена; масла и уља. Последње две године се поправио извоз: хмеља, коња, перја, мекиња, а опао: дувана, јабука, ораха.

"С обзиром на могућност пласирања у земљи и ван земље производи наше пољопривреде имају сасвим различит положај.

Прву групу чине искључиво 'извозни артикли (опиум, хмељ, свилене чауре, бухач). Код ове групе се догађају и највеће промене у погледу извоза, цена и производње. Њихов удео у вредности извоза је са 4,07% за просек 1926—29 г. на 1,61% за просек 1930—33 г. |

Другу групу чине пољопривредни производи, код којих је домаћа потрошња много важнија, али код којих губитак страног тржишта или редуцирање има за последицу крупније промене код цена и производње. Зависност од извоза је знатна. У ову групу улази око 10 производа: јаја, живина, свиње, овце, коже, кудеља, суве и свеже шљиве и последњих година дуван. Код јаја је зависност највећа, јер је код њих последњих година велико смањење извоза у доба сезоне изазвало катастрофалан пад цена (на пр. дневна штампа је изнела случајеве, да се у сезони 1932 до 1934 г. продавало чак и по 15 пара комад јаја). Извоз живине претставља отприлике једну четвртину производње; свиња око 20% по тежини (10% бројнога стања и 50% потрошње на градским кланицама); оваца око 10—15% бројнога стања; кудеље око 25%, а велик удео је и код шљива. Дуван има специјалан положај. Ови артикли претстављају, отприлике, за просек 1930—33 г., око 1,1—1,2 милијарде, или 25% вредности нашега извоза (42,5% вредности нашега извоза пољ. производа). За оцену развоја наше опољне трговине важно је истаћи да у овој групи има више производа, чији је извоз у периоду привредне депресије порастао или опао у мањој мери него осталих. Извоз живине, свежих шљива и дувана повећао се и по количини и по вредности. Коже су задржале непромењену количину, али су се по вредности преполовиле. Сви-

БЛАГОСТАЊЕ . Бр. 20 ње и јаја су се добро држали до 1932 г., а после знатно опадају, док суве шљиве расту. Овце су покавале у овој групи, поред јаја, највеће опадање. Тек у прошлој години је извесан пораст, али без поправке цена.

Удео ове групе је до 1932 г. растао, а у прошле две године је знатно опао, и у 1934 г. претстављао | је вредност од око 750 мил. динара.

Трећу групу претстављају осталих 10 важнијих пољопривредних производа (пшеница, кукуруз, говеда, коњи, пасуљ, јабуке, сир, риба, вино, јечам). Ова група претставља нешто мању вредност (за просек 1930—33 г. око 1 милиарду и 50 мил. дин. или 24% вредности целога извоза и 40,5% вредности. извоза пољ. производа). Насупрот првој групи, удео ове је, у последње две године, порастао. Ово није остало без утицаја на нашу пољ. производњу. Пораст је код свих, изузев пшенице, јабука и мање важнијих: јечма и вина. У 1934 г. ови производи су претстављали око 950 мил. дин. те су премашили ону претходне групе. | -

Извозног вишка често и'нема, што зависи од жетве и других фактора. Извоз кукуруза претставља око 10% производње за 8 годишњи просек, али огромно варира (између 0,2% до 26%), и последње је две године порастао услед знатно повећаног извоза, а код пшенице 12% производње за просек 1926—29. r.,, 7,87% за просек 1930—33 г. и 0,5% у 1933 г.Варирања су такође велика (0,5% и 15,3%). Удео извоза код јечма је последњих година безначајан услед огромног срозавања извоза последњих година. Извозни вишак од говеда се креће између 3 и 10%. Последњих година опада. Код јабука удео извоза знатно варира и зависан је од бербе, али јабуке имају релативно повољну прођу и.у земљи. Пасуљ има стални извовни вишак. Код вина је извоз, у односу према производњи, минималан. Такође и код сира и рибе. И код ова три производа је извоз од мањег. утицаја на кретање производа, затим код коња.

(Овиње, јаја и дуван показују најнеповољнији развој. Њихов удео у укупној вредности извоза са

11,4% у 1929 г. пење се на 16,9% у 1931 г. и 22,6%

у 1932 г. У идуће две године долази до великог смањења, и у 1933 г. удео пада на 15,8%, а у 1934 г. чак на 7,2%. То је у току последњих година нај-

"већа промена у нашој спољној трговини. Вредност

извоза је од 1931 г. до 1934 г. пала за 64%, док је код кукуруза пораст. Код извоза ових производа видимо за последње четири године два периода: први пораста (у 1931-32 гл и други опадања (у 1933—34 г.). Код извоза јаја, пак, дошло је до огромног пада већ у 1932 г., док је код дувана био огроман пораст. Међутим у прошле две године је пад код сва три артикла, који је код дувана достигао катастрофалне размере (са 143 мил. у 1933 г. на 25 мил. динара).

Пораст извоза кукуруза је знатним делом и последица рекордне бербе у прошлој и врло добре у претпрошлој, што није био случај у тој мери са Аргентином и Румунијом, главним извозницима, чему је допринео и смањени извоз свиња и јаја, па и пше-

" нице. Прошле две године највећи извозник нашег

кукуруза је Немачка, али услед великог клириншког салда, који је већ прешао 300 милиона динара, неминовно мора доћи до омањења извоза у идућој години, па и случају одличне бербе. | Насупрот томе извоз свиња, последњих година, опада и у Аустрију и Чехословачку, па су и цене