Народно благостање

Страна 332 НАРОДНО мама тек после оживљавања послова. Влада треба да престане са даљим интервенцијама, Ниру требапродужити, али се претседнику не може оставити право да намеће индуетрији нове кодове. Г. Харимен тражи истовремено, да се одмах закључи међународни споразум о стабилицазији новца:

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Претседник Међународног бироа рада г. Батлер вели у свом најновијем извештају, да је пета година светске привредне кризе завршена, а да се још не примећује осетније поправљање привредних прилика. У 1934 стање је ипак (било боље него у 1933 г. Диригована привреда добила је нове присталице и свугде је тражња за државним интервенцијама у већој мери задовољавана. Од државе се све више захтева да обезбеди опстанак појединцима. Она том захтеву углавном одговара извођењем великих јавних радова. — U proštoj godini prema 1933 ponastao je broj OSiguranih kod ureda izuzimajući skopljanski, gde se smanjio za 4,5%; naiveći je porast (u procentima) Код: зизаског (15,4), zatim tuzianskog (12,2), somborskog (10,2), banjalučkog (10,0), splitskog (9,0), катоаског (8,5), sarajevskog (6,5), kod ostalih se kreće između 3,0 i 5,5, izuzimajući beogradski, gde iznosi svega 0,6. Porast |e najvećim delom došao usled povećanog broja zaposlenih u tekstilnoj i šumsko-pilanškoj grani, dok je opadanje u Vardarskoj banovini došio usled smanjenja broja zaposlenih u industriji duvana ı građenju zeleznica i puteva.

— U aprilu o. g. bilo. je u našoj zemlji 14 suečajeva prema 26 u istom mesecu prošle godine i 15 poravnanja prema 28. Najviše su opali stečajevi u Vardarskoj i Dravskoj banoми. — Тпдекз (тобкоуа Жубта u Istanbulu iznosio, je u 1934 2. 74,6 (1929—100), 1933 о. 75,8, 1931 s: 81,7 1 1930 2. 92,1, a u januaru i februaru o. g. je 70,6 odnosno 70.

— Dok vlada severnoameričke države Illinois diskutuje o sredstvima za davanje pomoći nezaposlenima, 700 hiljada žive u najvećoj bedi. Oni su se spremili · da izvrše »роћод gladnih« na Springfild i poslali su jednu deputaciju guverneru tražeći da im se bez odlaganja isplati pomoć od 7,5 miliona dolara.

— Prema izveštaju finansijskogz odbora Društva naroda 'Dbrivredno stanje Austrije u prvom tromesečju ove godine pokazuje i dalje znake pobolišanja. Državni prihodi bili su nešto veći od onih u istom periodu 1934, te se deficit smanjio na 46 mil. šil. prema 65. Zalihe zlata i deviza kod emisione banke pokazuju povećanje, a kamatna stopa je snižena j — Broj nezaposlenih u Austriji smanjio se na 286.748. U Poliskoj je polovinom maja bilo 464.000 nezaposlenih.

— Мађарска индустрија потрошила је у 1034 r, 45% више угља него у 1933 г., која претставља најнижу коњунктурну тачку, али потрошња у 1934 г. претставља свега 80%» потрошене количине угља у најбољој 1929 г. Производња челика показује нагли пораст са 227 хиљ. тона у 1933 г. за око 30%, према 1929 г., пак, она је мања за око 40%. Увоз метала (без гвожђа) повећао се са 13 хиљ. тона у 1933 г. на 20 хиљ. у 1934 г. и достигао је висину ону у 1929. г. Текстилна индустрија и она хартије радили су у 1934 г. са већим капацитетом него у 1929 г. Потрошња угља износила је код прве 352 хиљ. т. у 1934 г. према 328 хиљ. у 1933 Г. и 302 хиљ. у 1929 г.; код последње 36 хиљ. односно 38 хиљ. и 26 хиљ. У првом тромесечју о. г. наставља се повољан развитак у металургији, електричној индустрији и хемиској, док текстилна попушта. Увоз памука једва достиже ниво из истог периода прошле г.

ВЛАКОВЊАЊЕ АЕ | Bp, 21.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборсви акционарских друштава.

18 мај — Копалишна дружба Камник д:д. у Љубљани:

24 мај — Општа привредна банка д.д: у Суботици.

25 мај — Словенска банка дд. Петровац (Бачки). Валентин Ајзеле млађи дд. у Српском Милетићу.

26 мај — „Сплит“, анонимно друштво за цемент порт= ланд, Сплит. — 'Апатинска кошарачка индустрија д. до Апатин. |

29 мај — „Штранд“ дд. у Новом Саду. = „Аполо“ биоскоп у Новом Саду. — Беочинска фабрика цемента акционарско друштво у Беочину. — Индустрија жељезног намештаја и метала дд, Суботица. — Творница кемијских производа у Храснику LJ. i

30 мај — Акцијско друштво за грађевине и саобраћај

странаца у Херцегновом. — "Општа привредна банка дд. у Петровграду.

31 мај — Акционарско друштво за прераду кукуруза у Панчеву. — Паробродарско акционарско друштво ,Про-

грес“ у Сушаку.

14 јуни — Парни млин браће 3. Поповић, акционарско друштво, Београд. — Обнова ад., Београд.

15 јуни — Југословенско друштво жижица ад. из Београда. — Бродарско акционарско друштво „Оцеанија“, Беопрад. — Уједињено осигуравајуће ад. Београд.

РАЗНО

_ Prema nemačkom Јаошани za istraživanja konjunkture svetski izdaci za naoružanje, koji su iznosili u 1933 2. 15,4 milijarde do 17,1 milijarde mk, porasli su u 1934 g. na 20,5 milijardi odnosno 25,9 milijardi. Svetska Trgovina oružja, municije i drugog ratnog materijala porasla je sa 224. mil. u 1933 na 251· mil. mk +, |. za 12%, dok je obim svetske trgovine u istom periodu pao za 4%. U svetskom izvozu učestVOvale su sledeće zemlje:

oružje "municija avijoni 1033 1934 1033. 1934 19033 1934 u mil. mk

Velika Britanija 79 5, 49 40 20 24 S. A. 1). 40 50 8 а 3 42 Francuska 47 45 359. 29 12 15 Čehoslovačka 14 37. 13 37 А švedska 11 13 11 13 — = Italija 13 11 6 7 1 = Belgija 9 15} 9 151 O.

Najvažniji kupci su Kina, čiji je uvoz porastao sa 17 ти. u 1933. g. na 40 mil. mk u 1934 g.., zatim Britanska Indija, Južno-afrička Unija, Južno-američke zemlje, Turska i balkanske zemlje.

— Senat S. A .D. izglasao je zakon kojim se odobrava plaćanje odštete od 2 milijarde dolara starim fatnicima, i to putem emisije novih novčanica ili blagajničkih žapisa. Parlament je već ranije odobrio ovaj zakon, ali se očekuje da će Ruzvelt staviti svoj veto, jer u senatu nije postignuta propisana 2/3 većina.

_—_ Завод за истраживање коњунктуре у Мађарској израчунао је индекс рационализације индустрије помоћу количине радних дана и производње. Он износи 1207 у 1933 г. према 100 у 1927 г., што значи да је капацитет проивводње порастао годишње за нешто више од 3%. Од овог просека отокаче резултат у текстилној индустрији, где годишњи пораст износи преко 5%. Навешћемо ради упоређења немачки индекс којег је израчунао немачки Завод за истраживање коњункпуре на тај начин што је изразио волумен производње у односу на један час рада. У истом периоду индекс је

"порастао са 100 на 122,5 те подишњи пораст- износи 3.75,