Народно благостање
Страна 380
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
— Indeks industrijske proizvodnje u Itabji bio је и арт и о. g. 105, što predstavlja povećanje od 30% u odnosu na april 1934. Talijanski ministar finansija izjavio je da ovo poboljšanje prilika u industriji nije izazvano samo porudžbinama ratnog materijala, nego je usledilo i zbog prirodnog ozdravljenja talijanske privrede. On je dodao da se povećavaju i državni budžetski prihodi. Tako je na pr. porez na poslovni promet u aprilu o. g. za 17 miliona lira veći nego u istom mesecu 1934 god.
— U prvom tromesečju ove gođine u Poljskoj je Osnovano 8 akcionarskih društava sa kapitalom od 3.4 mil. zlota; pet društava je povećalo kapital za 0.8 mil. zlota, a dva društva sa kapitalom od 3.1 mil. zlota likvidirala su.
— Prema podacima Splitske T.—I. komore na nijemom području u prošloj godini prema 1933 g. pokazuju povećanje proizvodnje industrije: cementa, salonita, bauksita, gipsa, uglja, karbida i cijanamida, asfalta, buhača, pnediva i drva, a opadanje: tupine, mermera, glinenih proizvoda, svih proizvoda hrane ı pića (ribe, testa, bonbona, likera).
— Prema mesečnom izveštaju T.-IL. komore mu Velikom Bečkereku na njenom području u maju o. g. nisu primećeni sezonski znaci poboljšanja ni kod jedne privredne grane, čemu su najviše doprineli nepovoljini izgledi za ovogodišnju polioprivrednu kampanju. -
— Knežnska undustrija drva d. (dd. u Zagrebu stupila je u likvidaciju po odluci glavne skupštine.
— Na području T.—-—I. komore m Velikom Bečkereku (Petrovgradu) za prva četiri meseca o. 2. opao je broj trgovačkih radnji za 25, industrijskih za 2, a povećao ugostiteliskih za 31 i saobraćajnih za 9. Stečajeva nije bilo, a poravnanja svega 3.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава 15 јуни. — Дубровачка вересијска банка у Дубров-
нику. — Дионичко друштво Вилхар на Сушаку.
18 јуни. — „Филипс“ југословенско трговачко а. д. у Београду.
19 јуни. — Дубровачка паробродска пловидба а.д, Дубровник.
22 јуни. — Дионичарско друштво за подизање ста-
нова у Суботици. 23 јуни. — Српска кредитна банка и штедионица д. д. у Белој Цркви.
26 јуни. — Власотиначка кредитна банка у Власотинцима. 30 јуни. — Француско-српска индустрија цемента и
угља а. д. у Београду.
Трговачки регистар Општа трговинска банка, Београд, упис члана управног одбора г. д-ра Драгослава О. Благојевића. — Привред-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 24
на банка д. д. у Пашићеву, упис чланова управног одбора г. г. Верле Јакоба и Шика Јакоба. — Народно купатило до. у Пашићеву, упис чланова управног одбора гг. Малешева Лазара и Верле Хајнриха. Варошко јодно купатило и минерална вода д. д. у Новом Саду, упис члана управног одбора г. проф. Станоја Станојевића.
РАЗНО
— U svome programskom govoru u mađarskom ратаmentu pretsednik Gembeš je, između ostaloga, rekao, da uzajamno privredno upotpunjavanje između Austrije i Mađarske koje se sprovodi poslednjih godina, pretstavlja događaj, Što se do sada nije više postiglo u tom pogledu uzrok leži u autarkijskim fežnjama, koje dominiraju današnjom ekonomskom politikom u svetu. Mađarska je uvek pripravna da sa Austri|om zaključi carinsku uniju. Mađarska stoji na stanovištu, da zbog autarkističkih težnji treba nastojati na stvaranju prostornih privrednih zajednica.
— Zagtebačka opština je donela novi tržišni red, koji pored ostaloga predviđa određivanje maksimalnih cena na malo za pojedine životne namirnice od sirane opštinskih organa, a zabranjena je kupovina robe na veliko po cenama većim od pijačnih, radi suzbijanja preterane konkurencije.
— Švajcarski narod je plebiscitom 1 ı 2 juna ove god. odbacio predlog (566 prema 466 hiliada glasova) levičarskih stranaka, koji je preporučivao za lečenje krize javne radove, subvencije itd. sa ciljem da se održe i po mogućnosfi povećaju nadnice i plate. Inicijatori plebiscita obećali su mnogo narodu, ali nisu uspeli da naznače finansiske izvore ха зргоvođenje svojih planova. To je glavni uzrok što je veliki deo naroda glasao protiv predloga, iako znaju da privredne mere koje će se morati preduzeti ne idu pojedincu u prilog. Položaj švajcarskog franka se pojačao usled plebiscita.
— Holandski ministar privrede podneo je ostavku, jer је došlo do nesuglasica između njega i ministra pretsednika Kolajna po pitanju forinte. Njegov naslednik je profesor Gelissen, koji je poznat kao pristalica stabiliteta itorinte.
— Ministar privrede u Метаској тесиизао је штедбот od 23 III o. g. organizaciju zanatstva. Umesto 70 zanatskih zemaliskih saveza stvoreno je 50 zemaliskih esnafa, a ukinute su stare pokrajinske stručne grupe.
— Nationa! City Bank u svom izveštaju za juni kaže da će posledice odluke vrhovnog suda biti povoljne za amerikansku privredu, jer u buduće neće biti moguć upliv trećih na visinu nadnica i na cene, a takođe onemogućeno je ograničenje proizvodnje što je pretstavljalo dosad ozbiljnu teškoću za industriju proizvodnih dobara. Nije verovatno, po bančinom izveštaju, da će nastati preterana konkurencija sniženjem cena i pogoršanjem radnih uslova, jer je privreda za prošlu godinu i po dana pomoću racionalizacije i bolie organizacije stvorila sebi mogućnost za rentabilnu proizvodnju.
вани
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 МАЈА 1935 ГОД:
Ликвидација ултима маја није изазвала нарочитих промена у стању Народне банке на дан 31 маја о. г.. Оно што пада у очи, је одлив девиза које улазе у покриће, за 28.4 на 25.6 милиона. Али и то није чист одлив, него у великој мери последица тежње Народне банке, да своје девизне резерве претвори у злато, пошто видимо, да је истовремено порасло злато у иностранству, за 17.7 на 98.5 милиона динара. Значи, да су девизе претворене у злато, а то је по-
хБално, с обзиром на неизвесност на међународном девизном тржишту. Укупна подлога је пер салдо ове недеље опала за 8.9 милиона на 1.357.8 милиона а у валоризираној вредности, са 28.5% примом, она је Опала за 11.6 на 1.744.8 милиона. Код девиза које не улазе у подлогу, кмамо релативно знатан пораст, за 13.7 милиона на 194 милиона, што одавно
"већ није био случај. Кован новац је смањен за 32.2 на 262.7 милиона динара.