Народно благостање

Страна 382 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 24

ма из 1906 године, за 15 поена на 138; — и курс 5% зајма из 1913 године, за 13 поена на 152.—. Даље су попустили и курсеви пдедратних обвезница Државне хипотекарне банке. Стабилизациони 7% зајам из 1931 године је попустио од 235—— на 230— крајем маја, али се затим поправио на 231—– на дан 3. јуна. Мало чвршћи је и курс 5% фундинг

обвезница из 1933 године које нотирају 103.25.

28 У. 31 V. 3 МЕ 4% 1895 год. 170— — 1735% 1902 год. 174— — 41% 1906 год. 153— 140.— 138.4:1% 1909 год. 136.— 137.— 136-5% 1913 год. 165— 152 — 15241/-% 1910 год. 152 — 143— 1444712% 1911 год. · 158— 150 ДА 1%' 1931 год. 235— 230— 2315% · "Фундинг 1933 год. 103.50 103— 103.25

_на дан 7% Блер 3% Блер 7% Селигман "30 јануара 23.50 24— 35.50 "28 фебруара 23.50 26.550. 32———38.50

28 марта 23.50—24—— 25-——26—- 37——38.50

31 јула. 23.25—24—– 24. 2550 23———35— –

30 октобра 29. 30— 295/8—31:ј; 33——9397/8 -22 децембра 315/8—33:ј 3258 тражња 36——39—

29 јануара 31——32'ј8 34. —35.— 271Js—35.—-

26 фебруара 37. 38—— 37. 38:ј8 41—тражња 28 марта 28: [2—308 | 4 303/8—33: 5 34——45' [> "27 априла 32. 33—— 32. 35— 33————35—

8 маја 29.50—30.25 30. 31— 29—тражња -15 маја | 20.——30.75 30:/8—313/5 29.50

21 маја 298/4—31' | 30:/—31— 29—

3 маја 28. 30— 28. 30—" 30. 32: [>

На њујоршкој берзи није било већих промена у курсевима наших доларских папира:

На међународном девизном тржишту се ситуација у овој недељи још није смирила. Борба око француског франка још увек траје — али изгледа, да је швајцарски франак бада нешто чвршћи, пошто су на циришкој берзи готово сви курсеви девиза попустили, изузев долара и фунте; француски франак је попустио према швајцарском од:20.38 Ha 20.24 а поред тога знатан пад претрпео је курс холандског гулдена, италијанске лире и марке, док су девизе Праг и Београд задржале стабилне курсеве.

На циришкој берзи девизе су нотирале: : 30-У

3141 9-V ODEM 5-VI

Амстердам 200.10. 200.30 „200.37 200.30 207.40

Лондон 15.16 14.005 1519 15.21 15.25

Милано 26.38 25.475. 25.475 25.475 , 25.35

Берлин 12405. 12420 12440 "124.60 124.25

Њујорк 3111}a 309.25 309.62 306.025 308.25

Париз 20.38 20.38 20.38 20.3775. 20.24

- Праг 12.97 12915 12.885 12.875 „12.85 Београд 7.02 7.02 7.02 7.02 7.02

На београдској девизној берзи обрт је био ове недеље 9.9 милиона динара према 8.2 милиона у прошлој и 10.65

"милиона у претпрошлој недељи. Највећи обрт је ове недеље

био у приватном клирингу са Бечом, за 348 милиона, што је свакако у вези са попуштањем курса шилинга од 905Ha 870.— на дан 4 и 5 о. м.; а ово попуштање курса долази отуда, што Народна банка више не рефлектира на шилинге наших извозника, чиме је курс који они постижу за њих повољнији и понуда робе много већа. У приватном клирингу са Лондоном трговано је за 2.5 милиона динара. Са

Пештом обрт је био 1.6 (милиона, са Амстердамом 1.5 милиона, Солуном 108 хиљада, Паризом 250 хиљада, Њујора ком 108 хиљада, Цирихом 590 хиљада итд

На појединим берзанским састанцима имали смо следеће курсеве у приватном клирингу :

Лондон _ Беч Пешта Мадрид Солун

31 маја 905— тражња 630— Е 3 јуна 233— 880— — — _ 32.50 4 јуна 23450... 370— —— = 5 јуна 870.16. —— — = 35Интересантан је скок грчких бонова, од 32.50 на

35.— што је последица помањкања робе код релативно велике тражње. (Ово стање свакако изазива потребу ревизије нашег уговора о платежном промету са Грчком. И у девизи Мадрид преовлађује тражња.

На приватном девизном тржишту код нас ситуација је остала у главном непромењена. Мало живље су понуде у француским францима за које је међутим интересовање веома слабо — због чега је курс попустио од 318— на 310—— до 312—, С обзиром на несигурност која влада, нико неће да преузима веће количине француских франака. Иначе, курсеви не показују већих флуктуација: швајцарски франак нотира 15.50 до 15.60, енглеска фунта 234.50, долар 47.15 до 48——, лира 385 до 398.—– итд. итд.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište, Dio. stabilnosti i umirenja ma deviznom tržištu nije došlo ni ove nedelje. Šta više ta nesigurnost kod kurseva bila |e pojačana. A to sve u vezi sa internacionalnom perturbacijom fancuskog franka. Pored toga ove nedelje je došlo i do jakog učvršćenja devize Cirih prema svima ostalim devizama. Usled .foga je ı dinar u Cirihu popustio na 7 Švajc. fr. za 100 dinara.

U privatnim klirinzima promet je bio dosta intenzivan. Naročito u šilinzima, a kurs u popuštanju. Tako je Beč na prvom sastanku rađen uz srednji kurs od 8.815, da sledeći dan padne na 8.705, a u sredu na 8.66. Engleska iunta je sredinom nedelje rađena po 238.—o. Bonovi grčke notne banke ostali su na notici 34.— novac.

Efektno tržište. Situacija na efektnom tržištu nije se |ро'bolišala. Ostala je mlitavom kao i prošle nedelje. Interes za pojedine državne papire bio je minimalan, a i kursevi su pokazivali, labavost. Naročito kod Štete i kod Beglučkih obveznica. Šteta je bila bez interesa. te je ostala novac 365.—, roba 367.—. Beglučke obveznice tražnja 63.50, ponuda 64.50. Od dolarskih papira jedino |e rađen 7% Blair po kursu od 67.—. Nešto jači interes nego kod drugih papira vladao je za Stabilizacioni zajam, koji |e poslednia dva dana rađen po 83.50 do 85.—.

Šećerana novac 135.—, roba 160.—. Trbovlje samo traŽnja, 125. |

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine

Na svetskom tržištu sirovina prošle nedelje došlo ie: do preokreta. Odluka vrhovnog američkog suda, kojom |e poništio izvesna akta pretsednika Ruzvelta na osnovu vanrednih ovlašćenja, unela je prilični uznemirenost, koja je najviše pogodila one, koji su špekulisali na hosu. Na tržište je takođe nepovoljno delovala i borba protivu francuskog franka. Novi pritisak na devizne kurseve pojačao je bežanje u stvarne vrednosti. S druge, pak, strane sve se više ističe veza državne konjunkturne politike i razvoja prilika na tržištu. U vezi s tim postaje najaktuelnije pitanje finansiranja javnih radova i роrudžbina. Na slučai da se u ovima počne osećati nedostatak na svetskom tržištu sirovina može vrlo lako doći do većeg pada cena i do dubljih poremećaja.

Popuštanje su zabeležile cene svih sirovina. Najviše su pali metali. Bakar je ponova sišao na 351/, funti sterlinga, ka-