Народно благостање

8: јуни 1935

А

Dr. Heinrich Weirich, Beograd

ZLATAN BLOK 1 STEI

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ма КОВ

NA SVETSKOM TRŽIŠTU

Gledište, da se trajno pobolišanje svetske trgovine može postići samo otklanjanjem nesigurnosti valuta, izgleda da će prodreti na odlučujućim mestima. Američki ministar finansija

-Morgentau u jednom govoru preko radia rekao je, da S. A. D.

i dalie zadržavaju slobodne ruke na slučaj da ostale zemlje,

koje su od važnosti za svetsku trgovinu, pristupe depresijaciji о 3 ~

valute. Pod pretpostavkom, da је ova izjava negativno formulisana iz unutrašnjo-političkih razloga, može se smatrali, da su S. A. D. pripravne na stabilizaciju, naravno ako to žele i druge zemlje, u prvom redu Engleska. U jednoj iziavi američki ministar spolinih poslova Hel izložio ie jasno vezu između spoline frgovine S. A. D. i stabilizacije novca. Po njegovim rečima S. A. D. su spremne da sarađuju na stabilizaciji, ako bi se pri tome odmah pristupilo i zakliučenju trgovinskih ugovora. Ali, i ako su spremne da sarađuju na stabilizaciji SAD.,

nisu voljne da za ovo uzmu inicijativu. Posle ovih amer:čkih „probnih balona došli su engleski odgovori, koji pretstavljaju

još veće iznenađenje. Engleska izgleda spremnom da uzme inicijativu, ali smatra da za ovo nije došao |oš momenat. Ovo

„gledište došlo je do izražaja u jednom govoru Džozajesa Stem-

pa, koji |e izjavio, da će Engleska uzeti inicijativu čim bude sigurna da dolar nije više zavisan od unutrašnjo-političkih te-

·žnji, Engleski ministar finansija Čemberlen takođe je potvrdio ovo skeptično držanie naglašujući, da se valutarni pariteti ne · mogu ufvrditi bez obzira na ostale privredne faktore. Pored · razmene robe, treba imati u vidu i promet kapitala. Pominju-

Ći ovo. poslednje Čemberlen je svakako mislio na ~ definitivno regulisanje ratnih dugova. Svakako se i on izjasnio za ofklan{anje kolebanja valuta, što bi koristilo svima zemljama.

I ovoga puta, u toku ove diskusije, pokrenuto |e pitanje položaja zlatnoga bloka i sterling kluba u svetskoj trgovini.

· Pošto: obe ove valutne grupe važe kao konkurenti na svet-

skom tržištu od interesa će biti da uporedimo njihovo ičešće u svetskoj trgovini. Za bazu ovoga upoređenja uzeta |e njihova

' vrednost spoline trgovine izražena u zlatu. Prema podacima

Društva naroda, koji obuhvataju period do 1933, udeo zlatnoga bloka u svetskom izvozu stalno se povećavao i to sa 18.51%

u 1020 na 20.:99% m 1931 i 21.:18%. u 1933 · godini. · Učešće

sterling kluba kretalo se ovako: 1929 5. 31.30%, 1931 g. 29.07%, 1933 2. 32.84%. 1931 софпа prefstavlja za sterling klub preokret, koji se vidi samo u sluča::: kada se vrednost

· izvoza. obračuna u zlatu. Slično kretanje se zapaža i kod uvoza. Udeo sterling, kluba u svetskom uvozu bio је» 1929 g.

34.65%, 1931 g. 35.59%, 1933. g. 34.25%. Suprotno ovome učešće zlatnoga bloka stalmo se povećavalo: 1929 g. 20.73%,

1931 g. 24.16%, 1935. g. 27.106. Ako uzmemo u obzir ukupni · volimen spoline trgovine. onda vidimo, da ie zlatni blok uspeo 'da svoje učešće poveća za oko 25%.

| Ali ovo poboljšanje ne pretstavlja stvarno pobolišanje · - pozicije zlatnoga bloka, što se vidi iz razVoja trgovinskih bi-

· lansa. Kod zemalja zlatnoga bloka sniženju izvoza ne odgo-

vara i sniženje uvoza, te je usled toga nastupilo pogoršanje tr=

· govinskog bilatisa. Kod zemalja sterling kluba od preokreta

1931 godine prema Smanjenju izvoza stoji |oš veće opadanje

uvoza usled čega je nastupilo relativno poboljšanje trgovin-_ ' skog bilansa. Uvoz se prema izvozu (100) kretao ovako: kod. · | зетаца zlatnoga bloka 19209 с. 123, 1931 с. 127, 1933 2. 141: · кода хетаца sterling kluba 1929 g. 122, 1931 с. 138, 1933 г. · 113: Zemlje sterling kluba s obzirom na strukturu njihove

privrede upućene su,u velikoj meri na spolinu trgovinu, te je

otuda razumljivo što ie zbog preduzetih mera u 1931 nastupilo: pogoršanic njihovog trgovinskog bilansa prema onome zlat-: noga bloka. Isto je tako razumljivo i pogoršanje trgovinskog

bilansa zlatnoga bloka u 1933 godini, koje ie došlo kao po-: зјеффса ројасатћ одбтапбешћ тега. 1934 је za zemlje тла

noga bloka značila dalje opadanje izvoza i uvoza, ali i Doboljšanje trgovinskog bilansa, ier je uvoz reduciran na 129 prema izvozu (100). Što se tiče zemalja sterling kluba, kod njih se u' prošloj godini primetio novi preokret. Dok {e izvoz 1: даје: opao. uvoz se povećao, te je odnos između uvoza i izvoza bio 122100; |. Као и 1929. ;

Proračunavanje vrednosti spoline trgovine u zlato bilo је

nužno da bi se omogućio uporedni pregled učešća pojedinih

zemalja па sveiskom tržištu. Svakako da bi upoređivanje ko= ličina pružilo pouzdaniji pregled, alt za ovo ne postoji jedin-

·stvena statistika. Depresijacijom novca, deviznim i trgovinsko-

političkim merama stare veze između trgovačkih mesta uni-

'štene su, a svetske cene izgubile su svoj normativni značaj, ·Cene u zemljama sa depresirtanom valutom nisu se prome-

nile srazmerno: depresijaciji, već su ostale stabilne. Stoga proračunavanje u zlatu daje izmenjenu sliku spoljne trgovine. "То isto važi i za upoređenje na bazi nacionalnin valuta, naročito za zemlje zlatnoga bloka, jer ie deflacionističkim merama nivo cena u ovima znatno snižen. Stoga izgleda celishodno da se pri

ovome poređenju obrati pažnja i na promene u nivou cena.

U tu svrhu biće vrednosfi spoline trgovine dividirane nivoom cena. Na taj način, vrednost izvoza pokazaće kolika |e kupovna snaga dobijena pomoću ovoga, a vrednost izvoza koliko ie kupovne snage dato inostranstvu. Na bazi 1929=—100 za тетlie funte strelingča pokazuje se opadanje izvoza na 81.63,.a uvoza na 81.74 u 1931 godini. Ovo opadanje je veće no kod zemalja zlatnoga bloka, kod kojih je izvoz pao na 89. 55,8 uvoz na 92.60. Od 1931 međutim, zemlje sterling kluba, naro-

· čito i izvozu, pokazuju veliku stabilnost (1933 2. 12702 84. 88.

uvoz 71:26). Suprotno tome, zemlje zlatnoga bloka pokazuju

"1 dalje velike gubitke (1933 g: izvoz 66.40, a uvoz 75. 98):

prošloj godini nastupio je, kao što smo već rekli, preokret. Kod zemalja zlatnoga bloka uyoz je pao na 69.47, a izvoz nešto manje, na 64.57. Kod sterling: kluba izvoz je sišao na 83; у док је uvoz znatno porastao, na 60.77. | |

Celokupni razvitak pokazao је, да је depresijaciia novca bila podesno sredstvo da doprinese promeni spoljno- ом skih odnosa i ekonomskog položaja, ali isto tako da”ima

_ puteva i načina da se ovaj.cili postigne i bez ove mere. "Опо

što oba puta razlikuje, to su žrtve. Depresijacija u prvom. redu pogađa rentnere i to samo u slučaju porasta cena. Kod 4енаcije radi se o promenama u prihodima radnika, nameštenika i

| preduzetnika, koje nastupaju zbog snižehja cena. Pre no. što „se odluči za jedno ili za drugo stetstvo svakako. ie potrebno · utvrditi nacionalno-ekonomski interes, koji će biti uzet u оба:

za politiku zlatnog standarda poverilačkog rada ili za |

_vaciju, forsirahu od strane proizvođača.

· Od 1031 do 1933 godine zemlje sterling kluba bile:su u dobitku, ali. u prošloi godini makaze su se ponova::zatvotile u korist zlatnoga bloka. Saznanje da oba puta vode: · istom cilju dovelo je do toga, da su Amerika i Engleska SVE: yiše pripravne za stabilizaciju, MII O

Страна 371 |