Народно благостање

8, јуни 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 377

та zajedničku црофтеђи proizvodnih sredstava. To dokazuju i sledeća dva primera.

Da bi se mogle iskoristiti prednosti mašina, Rusi su favorizovali rad u većem obimu. Ali su hteli da izbegnu i sOcijalne nezgode koje bi nastale zavođenjem velikih poseda. Zbog toga su iednostavno ukinuli privatnu svojinu nad zemliom. 1929 godine pristupilo se je forsiranom etatiziranju zemljišta i kolektiviranju rada. Međutim, nisu obrazovane komune, kao što se to moglo očekivati, već je nastao jedan umerenij: oblik. Izabran je arteli, koji je u Rusiji odavna bio poznat kao zajednica za kolektivnu upotrebu proizvodnih sredstava. Zajednička proizvodna sredsiva preistavljena su sada stokom i mašinama, a država daje arteliu zemljište u zakup. Svaki seljak dobije, osim toga, kuću, nešto stoke, naročito sitne, i malo zemljišta. Država naređuje, koja se količina proizvodnje mora njoi ustupiti, a ostvareni višak deli se među članove artelja, i to prema broju radnih dana. Kao što se vidi, još je zadržan mali sektor privatne privrede.

U Nemačkoj se desilo nešto sličnoga. Učinjen je jedan pokušaj koji je doveo do skoro jednakog rezultata. Da bi se mogle iskorišćavati mašine, trebalo je takođe pristupiti obrazovanju većih poseda. Međutim, zbog nacionalnih i socijalnopolitičkih razloga nije se moglo ni misliti na napuštanje zdravih seliačkih gazdinstava niti na ukidanje privatne svojine. Zbog toga je u Nemačkoj izabran oblik zadruge. Ovakve zadruge za zajedničko iskorišćavanje proizvodnih sredstava ne pretstavljaju ništa novog, ali do sada su bile refke. Osim toga, najnoviji pokušaj ide još i dalje, jer nova zadruga treba da pretstavlja nešto više od obične zadruge za zajedničko iskorišćavanje iraktora ili mašina. Ona pretstavlja seosku zajednicu, koja treba da vrši sve zadatke, koji su ranije vršeni od raznih zadruga (kreditnih, nabavljačkih, prodajnih itd.). Zbog primene mašina dolazi ovde i do izvesne zajednice Dposeda. Rascepkanost poseda sprečava ili bar otežava pofpuno iskorišćavanje mašina. Zbog toga se posedi pojedinih seljaka sjedinjuju i zajednički obrađuju. S time u vezi nestaje i raznolikosti proizvoda.

Као. što se Vidi, prelazi se wa Slafi | „HluUrzwang” (obaveza zajedničkog i jednovremenog svršavanja pojedinih polioprivrednih poslova). Naravno, ni u Nemačkoj se ne pristupa s|edinjavanju celog selj|ačkog poseda, već mu ostaje kuća, bašta i nešto drugog zemljišta. Iz podataka kojima raspolažemo ne vidi se, na koji se način docnije deli među seljake zajednička proizvodnja, ali treba pretpostaviti da fa podela zavisi o veličini i bonitetu pojedinih s|edinjenih parcela. Međutim, kako je u novoj Nemačkoj zasluga najveće merilo; dalje, kako se ustanova svojine nad zemljiom sve više poliskuje idejom o lenu odnosno feudu, nije isključeno, da će se i ovde prilikom podele žetve voditi računa i o zasluzi, odnosno o radnom vremenu utrošenom od strane svakog pojedinog seljaka. U tom slučaju ne bi se ni ova nova zadruga mnogo razlikovala od artelia. Doduše, ovakvih novih zadruga nema još u Nemačkoj mnogo. Postoji samo jedna, koju ie osnovao profesor Minzinger u Južnoj Nemačkoj. Međutim, već postoje svi preduslovi za njeno rasprostranjenje. Na ovogodišnjoj skupštini nemačkih komercijalista naglašeno je, da nema ро-

grešnijeg mišljenja od onog koje smatra da su mašine, koje ušteđuju rad, čovekovi neprijatelji. Istovremeno je podvučeno, da se u nacionalsocijalističkoj, Nemačkoj mogu zamisliti ne samo privatni privredni oblici, već i kolektivni. Najzad, dobra osnova za sivaranje ovakvih zadruga već postoji jer su u Nemačkoj već ranije obrazovane mesne organizacije staleža nacionalne ishrane. One se, doduše, nisu bavile privrednim zadacima, ali nije teško da se do toga dođe.

Iz ovih se primera vidi, kako se zbog raznih prednosti, koje pružaju racionalizacija i planska privreda, u zemljama sa različitim i čak suprotnim pogledima na svet, dolazi do istih ili vrlo sličnih oblika, ako se oni u praksi pokažu novi.

TI три ер лиши“

ramom | Zakonom је оујабсеп петаск! Nemačka menja хакоп о ро- Ministar finansija da stavi na

trošačkćim zadrugama raspoloženje „potrošačkim 2аdrugama zrelim za likvidaciju до 60 ти. шк, ако зе па 10 odluče do 31 decembra 1935 g. Ministar privrede imaće u buduće nadzor nad poslovanjem potrošačkih zadruga. One moraju da isplate do kraja 1940 g. uloge na štednju. Zakon se odnosi na zadruge, koje pripadaju zemaljskom savezu potrošačkih zadruga (SES) u Hamburgu i Revizionom savezu takođe u Hamburgu. Praktično, time je obuhvaćeno celo nemačko potrošačko zadrugarstvo.

Njihov razvitak počinje donošenjem zakona u 1889 8., koji je predvideo finansiranje iz zadružnih udela, uloga na štednju i rezervnih fondova obrazovanih iz dobiti. Do 1930 g. zadruge su pokazivale stalan napredak i po broju članova ı po prometu. Broj članova bio je u 1930 blizu 4 mil., robni promet iznosio je 1,37 miliardi mk., a visina uloga bila je 380 mil. Veliki deo uloga upotrebljen je za investicije. Zadruge su imale svoje fabrike, mlinove, parne pekare, mlekare i t. d. Kreditna kriza u 1931 g. zadala je prvi udarac potrošačkim zadrugama. One nisu bile u dovolinoj meri likvidne, da bi udovoljile navali ulagača. Vlada g. Brininga dala im je 30 mil. mk. kredita, a nacional-socijalistička vlada bila je prinuđena da da još 15 mil. Ulošci su pali na 194 mil. u 1933 i 170 mil. u 1034 godini. Jednovremeno je pao i robni promet na 1,1 miliardu u 1932 g., na 720 mil. i G80 mil. u narednim godinama. U komentarima sa zvanične strane naglašuje se da 60% zbira bilansa svih potrošačkih zadruga otpada na one, koje su u smislu zakona zrele za likvidaciju. Ukupni zbir bilansa 12nosio je 31 decembra 1934 g. 517 mil. mk., a ulošci, sudeći po visini doprinosa vlade od 60 mil. mk., iznose 1/5 zbira bilansa svih zadruga, koje će biti likvidirane, Prema „EFrankfurter Zeitungu” od 1078 potrošačkih zadruga likvidiraće se manje od 10%, ali kako smo videli na ove otpada 60% zbira bilansa.

Preostalih 970 zadruga sa kapitalom od svega 200 mil. mk. neće smefi primati uloge, a one koje još imaju moraju da ih isplate do kraja 1940 g. Pošto su ulozi bili najvažnije sretstvo finansiranja zadruga, a nikakvog izgleda nema da će one naći bar i sličan način za tako povoljan kredit, sadašnji zakon pretstavlja kraj potrošačkog zadrugarstva u Nemačkoj.

везао

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Engleska vlada predala je dominionima novi plan za regulisanie uvoza mesa u kome se predviđa uvođenje carine na sve vrste mesa pri čemu bi dominioni uživali preferencijal od 50% i imali određene uvozne kvote.

— Овогодишња сезона поврћа у Приморској бановини је била повољнија од оне неколико претходних година; тражња је била већа, а постигнуте су и боље цене.

— Hrajem maja zalihe pšenice od čehoslovačkog žitnog društva iznosile su 20.501 vagona.