Народно благостање
15 јуни 1935.
U pojedinim paprima irgovano je: u hili. dinara
7% Investicioni zajam 126.6% Begluci, prompt 606.86% Begluci, termin = 4% Agrarci = 8% Bler 17% Bler ; 114.72% Seligman Ratna šteta, prompt 1.964Ratna šteta, termn 876.Narodna banka 208.Agrarna banka 123.7% Stabilizacioni zajam 1.049.—
Lutrijski zajam IBI Ukupno 5.066.—
Obrt je bio 5 miliona od čega više od polovine samo pada na ratnu štetu a više od miliona na 7 stabilizacioni zajam. Poslednji izgleda da kupuje samo jedna ruka. I kod begluka je velika ponuda. Narodna banka se još dobro drži. Ali 7% Bler {e pao na 65,50, kurs, koji niko, ne može da гагите. 7% investicioni zajam skače i stoji prema ostalim papirima nerazumljivo i neopravdano VisOko.
Obračunski kurs za dolar iznosi 43,4693.
U Parizu je nastalo veliko uminenje. Devizni kursevi ma poslednjem sastanku su bili ojačali, ali umereno. Sada se Ктеće funta oko 74,50 a to je kurs poslednjeg meseca. Najbolji dokaz da je mastupilo umlrenje služe luulsevi papira па pariskoj berzi, koji glase na zlato, kao što su Suez i zlatni rudnici. Njiihovi kursevi su znatno pali. Veliki deo bekstva iz franka vršio se kupovanjem tih paira, koji glase na zlato i čija se dividenda isplaćuje u zlatu. Naši su papiri dosta dobro prebrodili valutnu i berzansku krizu u Francuskoj. Mi nemamo izveštaja sa poslednjeg sastanka koji je bio u utorak pošto je u ponedeljak bio praznik ali se iz donje tablice vidi da su izvesni papiri skočili, drugi se održali, a treći nešto malo popustili. Stabilizacioni zajam je u skoku. Funding obligacije se dobro drže.
“MI SM Yq ri MI TOMI IVI
4% 1895 g. 168--— ли 167 [66 16850 5% 1902 5.
41/0% 1906 g. 145 |43— [46 0. 41/,%. 1909 g. 047 | ла | а JA 5% 1913 2. 1504 158 156. 156, 41/1% 1910 а. 150. јад _ [46 [48 41/,% 1911 2. 145. 140 | IA7. 150 7% 1931 g. 237 233. 245 AB _ _
5% funding 1933 с. 104— 104.50 10450 105— ——
Ма pojedinim berzanskim sastancima imali smo sledeće kurseve u privatnom kliringu.
London Beč Pešta Madrid Solun
tražnja T7o{uni, 23480. 87001 _ 62% 31 tražnja 10 iuni 234.— 88091 — =”" 620— 37tražila . . 11 juni 233.50 885.—0— —— 630— 3728 12 јит 234. 88296 —_- 625 37/13 {uni 235:06 #d7/6.75 =—— 632—- 38—
Na našem deviznom tržištu nema nikakvih пагосшћ promena. Odlučeno je da se po klirinškom računu sa Švajcarskom za obračun uzima srednji kurs švajcarskog franka na našoj berzi, umesto zakonskog pariteta. London je nešto 5Ккоčio ı međunarodno, a Beč nešto popustio. Kod Madrida ima samo ponude a kod Soluna samo tražnja, posla nje bilo.
Obrt na beogradskoi deviznoj berzi iznosio je u оуој nedelji 10,84 mil. din. prema 9,9 mil. u prošloj i 8,2 mil, u
HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ Страва 399 pretprošloj nedelji. U pojedinim devizama trgovano je (u hili. dinara): Beč 3.249, Solun 150, Amsterdam 289, Pešta 1.799, London 3.526, Pariz 456, Njujork 444 i Ženeva 871.
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
Девизно тржиште. — Ha девизном тржишту нема нарочитих промена. Изузев немачке марке, која је стабилна, скоро све остале девизе варирају. Поред француског франка у попуштању је и италијанска лира.
Такођер и курсеви код девиза које се тргују по клиринзима налазили су се у гибању. Варирање код енглеске фунте као и код Беча и ове седмице се продужило.
Бонови Грчке нотне банке порасли су чак на Дин. 38.25 за 100 драхми. Међутим и покрај овога повишеног курса робе није било.
Ефектно тржиште, — Мртвило које влада на ефектном тржишту већ две недеље наставило се и ове. И то у појачаној мери. Поред тога што је промет никакав, што већ дуго није било у толикој мери, и курсеви су код скоро свих папира у попуштању. Па и Стабилизациони зајам, који де папир у среду и једини рађен, пао це у курсу на 82.50.
Лабавост курса нарочито се осећа код Ратне штете. Средином недеље она се спустила све до 357.—– новац, а 360.— роба без закључка. Инвестициони зајам тражња 80.— Gea робе. а Беглучке обвезнице тражња 62 —, понуда 36.50. Ни у доларским папирима није овог пута дошло до закључка. 8% Блер остао је 76.— новац, 78.— роба, а 71% Блер 65.50 до 66.75 Селигман 78.75 до 74.—.
За акције Народне банке као и за ПАБ није полаган ни новац, ни роба.
Од индустријских запира једино је тражена Шећерана, Осијек по 135.—.
РОБНО ТРЖИШТЕ
Стока
Бечко тржиште свиња показује ове недеље извесно погоршање. Цене су пале за 8 гроша на 136 гроша за прима квалитет и 127—129 гр. за средњи. Волови непромењено од 80 до 115 гр. према квалитету.
Прашко тржиште свиња је непромењено и цене се крећу између 6,3—6,5 круна.
Талијанско тржиште говеда се мало поправило, цене нотирају од 1,9 до 2,4 лире.
На домаћем тржишту је и даље понуда свиња велика, те су цене попустиле прима роби на 6,75—7 ди, а слабијој на 6,25—6,5 д. Гражња волова скочила због Италије, поправиле су се и цене прима волова на 5,25 дин. и секунда на 4,5 дин. Оскудица понуде је због пољских радова.
Пипеница
На светском тржишту пшенице ситуација је непромењена. Извештаји о новој жетви све су повољнији и у Америци и у Европи.
На домаћем тржишту пшенице влада лабавија тенденција, и цене су попустиле вероватно због све повољни(их извештаја о стању усева. Понуда од стране произвођача је већа, а купаца скоро: нема. У Младеновцу пшеница нотира 115—118, на Бегеју 132, Сави 128—130 динара за квинтал.
Кукуруз На светском тржишту кукуруза нема ни ове недеље промена. | Ситуација 'на домаћем тржишту непромењена. Понуда је врло мала, На Дунаву и Тиси роба се плаћа 76, а на Сави 71,5 динара.