Народно благостање

Страна 392' | њег побољшања. — које је за наше бродарство у прошлој години већ. наступило. — ти бродови су, капитал, који се утростручава. То је један сјајан пласман капитала. Јер најзад: ако би се оставило; да: привредна депресија баци човечанство хиљаду година унатраг, акционари Југословенског Лојда: не би од. тога: ништа имали, што не би био купљен овакав један брод. Капитал пропада у том случају ма. у ком облику он био. Управа Југословенског Лојда сачувала je потпуно свој стари дух неодољиве и моћне приватне иницијативе, која им је створила ситуацију у свету какву више нема ни један Југословен у земљи ни иностранству.

U članku: „Naš pomorski promet za vreme privredne depreзје' (бг. 26 од. 1934 g.), konstatovali smo da je, posle- opadanja od nekoliko godina, u 1935. godini opet počeo. da raste naš pomorski robni i putnički promet. Prema. podacima: iznefim u „Pomorskoj statistici” za 1934. god., porast je nastavljen i u prošloj godini.

Prošle godine. u naše luke-je doplovilo 92.200 brodova sa. neto tonažom od 17.380 hiljada tona; broj brodova je veći od onog iz, dve prethodne godine (1932 god. 91.118 i 1933 g. 91.778), a nadmašen je i nivo iz 1929 god. (92.003); tonaža pak je dostigla: maksimum. Takođe je porastao i ukupni promet brodova (doputovalih· i otputovalih) sa. 182,7 hiljada u 1932 god. i 183,9 u 1933. god. na 184,5, a povećala se i njihova tonaža. :

Napredak našeg pomorskog prometa: u prošioj, godini:

Procentualni udeo brodova sa našom zastavom u tonaži prispelih brodova iznosio je u prošloj godini 76,8% prema 80%. u 1931 god. i 77,9% u 1933 god., na drugom mestu dolaze talijanski, čiji udeo raste (sa 15,0 i 17,7 na 19,4%).

Kao što smo konstatovali i u pomenutom članku udeo naših. brodova je velik zbog lokalnog prometa robe, dok su u našem prometu sa inostranstvom falijanski brodovi na prvom mestu, i njihov udeo je opao sa 50,d% u 1933 god. na 45,7%, a porastao naših sa 31,0% na 36,4%; 105 je porastao udeo engleskih (sa 3% na G%), a opao grčkih (sa 11,3% na 6%) i nemačkih.

Ukupni promet robe u našim lukama iznosio je 2.459 hilj. tona, te je veći od onog iz 1933 god. za 15% i 1932 god. za 19%, a manji od maksimalnog iz 1929 god. za 17,5%. Na promet sa, inostranstvom je otpadalo kao i ranijih godina oko 80%. (izvoz. 64%. i uvoz. 16%); izvoz je prema 1933 god. opao za 2,5%, a prema 1929 god. svega za 12,8%, dok |e uvoz prema 1933 god. porastao za 7%, a prema 1929 god. opao za 37%.

U periodu privredne depresije je ogromno porastao udeo pomorskog transporta u našoj spolinoj trgovini (kod izvoza sa 27,3% u 1929 god. na 56,3%. u 1932 god., a kod uvoza sa. 26.0% na 35,9%), u prošle dve godine udeo izvoza morem lagano opada, (1933 сод. па 547% 1 1934 сод. па 53,0%), а uvoza osetno raste (na 44;/6%. i 47,0%). Porast procentualnog udela pomorskog saobraćaja u našem izvozu u periodu depresije. je posledica porasta udela rudarskih sirovina u našem izvozu, a kod uvoza povećanog uvoza koksa. Opadanje. u dvema prethodnim godinama ie došlo zbog velikog udela kukuruza u količini našega izvoza, pošto se on ne iZzVOZI morskim putem.

Došlo |e do znatnijih pomeranja. i kod učešća pojedinih proizyoda u fransportu morskim putem. Uvoz kamenog uglja ie-opao.sa 1481. hili. kvintala. u 1933. god. na 1271 hilj. u proc šloj godini, a njegov. procentualni udeo за 40,8% ukupnog uvoza:na:.32.09%,.ijoš je: znaftnije opadanje kod soli, kreozota, tkanina, pirinča, kave, limuna i pomorandži, a.porast kod: koksa ва: 1.159. ћи: kvintala: na. 1.421. hili., odnosno.31,9 na. 36,2%,. fosfafa; prediva: drvenih, izrada i loja; prošle. godine: morskim. putem: je uvezeno i 125.hilj. kv.. zemljanih. oraha, što. nije bio.

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Бру 25

slučaj ranijih godina. U izvozu, pak, opadanje je od važnijih proizvoda. jedino kod: olovne rudače i uljanog semena, dok je porast. .naiveći kod drva za građu sa 5011 hilj. kv. na 5844 hilji., cementa. sa 3518 hilj. na 4202 hilj., bauksita sa 513 hilj. na 916 hilj.,, tupine. sa. 623 hili. na 1944 hilj.

Naš. pomorski saobraćaj se i u prošloj godini pružao na 70 zemalja. Italija. stoji na prvom mestu, sa udelom od 39,5% (u izvozu 46,8%), koji je ostao prema 1933 godini skoro nepromenjen, slično je i kod Engleske (9,77%) i Holandije (4,93%) dok jie znatno opadanje kod severoafričkih zemalja (sa 17,5 u 1932 god. i 15,6 u 1933 god. na 13,3%.) i Nemacke (sa 4,7 i 4,2 na 2,3%). Najveća je promena kod Palestine, čiji je udeo porastao sa 1,82 na 4,3%.

Putnički prmet po moru i Skadarskom jezeru, koji je posle 1930: god. bio stalno u opadanju, u prošloj godini je porastao:prema 1932 i 1933. god. Putnika je prevezeno 1.316 hili., više: za: 8,4. i 5,5% Drodovi su prevalili 1525 hilj. morskih milia, više za 2,9 i 0,5%. Prema 1930 god. koja je najpovolinija u pogledu prometa putnika broj prevezenih putnika je manji za 16,7%, a broj prevaljenih milia pokazuje čak i mali porast. Gustina putnika po- morskoj mHiji je iznosila 0,86 prema 0,82 u 1932—33 god. i 1,4 u 1930. god.

Najveći deo tonaže našeg pomorskog plovnog parka otpada na. parobrode (prošle godine oko 81,5% neto: tonaže). U 1933 god. je prvi put došlo do opadanja broja naših parobroda (sa 188 u 1932 god. na 177), smanjila se i ftonaža (bruto. sa 375 na 352 hilj. i neto sa 230 na 215 hilj.); nosivost -putnika sa 28.190. na 27.600 i robe:sa 573 na.534 hilj. tona. Nedostaju podaci za prošlu godinu, ali je verovatno došlo do ponovnog porasta usled kupovine nekoliko većih. parobroda.

Brodogradilišna. delatnost, koja je pre 1930. god. bila neznatna, i u periodu 1932 god. znatno porasla, počela je u 1933. god. da opada, jer je ukupna vrednost izvršenih: radova iznosila 14,6. mil. din. prema: 28 mil. u 1932 god. i 29,6 ти. u 1931 god.

Кроз нашу штампу, уз поле|MHKy о ценама пољопривредних производа, поново се све чешће појављују написи у којима се заговара повећање производње неких пољопривредних производа, без довољно познавања питања. У неким случајевима под утиском моменталног повољног положаја на тржишту, а можда и пропаганде, почиње се са форсирањем извесних култура, иако су и у најблискијој будућности изгледи врло неповољни. Нарочито је опасност код оних култура, које захтевају внатно улагање капитала. То је на пр. случај са хмељом.

После сјајног полета хмељарства у свету, а нарочито код нас у периоду пре 1928—29 г. долази у периоду депресије до необично оштре кризе, која се нарочито манифестује у огромном срозавању цена, коме, можда, нема равна ни код једног другог производа. Наша земља као извозница претрпела је најјачи ударац. Такво стање трајало. је отприлике до 1932 г. кад почиње осетно побољшање, нарочито у погледу цена, које углавном још траје. Ово је наступило. с једне стране као последица укидања прохибиције у Америци, а с друге предузетих мера у свим земљама у циљу регулисања производње и трговине, о чему је опширно писано у чланку: „Хмељарство у свету и код нас" (бр. 13 од, 1934 г.),

Засађена површина под. хмељем у свету са рекорда од 72,9 хиљ. ха у 1929 г. пала је у периоду привредне депресије на најнижу тачку 1932 г (40,1 хиљ.) тј. sa 45%, а до 1934 г. понова порасла на око 50 хиљ. ха, односно за 20.%. Пораст је највећи у С. А. Д., где је прошле: године било под хмељом 14,5 хиљ. ха, више. за. 15,5%. него; у: 1938

Неповољни изгледи за хмељарство