Народно благостање
Страна 412
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
= Ештивазку Копјшп кита institut u svome izveštaju navodi, da se privredno stanje zemlje pogoršalo zbog opadanja prihoda i jakog porasta cena industrijskim proizvodima.
— Polovinom јипа brnoj nezaposlenih u Italiji bio je 755.349 prema 803.054 početkom maja.
— U Čehoslovačkoj je početkom juna bilo 662.735 nezaposlenih radnika ili 73.453 manje prema stanju krajem aprila.
— Švajcarski parlamenat primio je zakon o kontroli cena.
— U Španiji je pala pod stečaj Katalonska hipotekanna banka u čijem se bilansu pokazuje gubitak od 43 mil. pezeta.
— Prema podacima Narodne banke u prvom troiesečju 0. g. osnovano je kod mas 10 akcionarskih društava sa kapitalom od 10,5 mil. din. prema 12 sa 13.6 mil. u istom periodu prošle godine; povećanje glavnice je bilo kod 3 za 3,25 mil. prema 4 za 0,72 mil. dinara.
— Rešenjem Ministarskog saveta olvoren je ој пад Pančevačkom. kreditnom bankom, kojoj je u februaru o. 2. bilo odobreno poravnanje van stečaja.
POTREBAN JE SARADNIK
— Талијанска влада је спремила декрет који намеће обавезу кућевласницима у варошима, да с новцем припремљеним од кирајџија на име кауције купују државне хартије од вредности, с тим да односне камате одобре кирајџијама. Влада вели да на тај начин помогне тржиште државних хартија од вредности. У том ће имати извесног успеха, јер је уобичајено да кирајџије дају кауције у висини једномесечне до тромесечне кирије. Овај декрет излази и кирајџијама усусрет, јер до сада нису примали никакве камате за положени новац.
— Kod ljubljanskog Ouzora mr maju о. 9. iznOsio je prosečan broj osiguranih 80.567, manje za 679 ili 0,84% nego u istom mesecu prošle godine. Opadanje je kod 9 privrednin grana, najveće je kod gradnji nad zemljom (za 1097 ili 22,7%}, gradnji železnice i puteva (685), šumsko-pilanske (610) i tekstilne industrije (371). To je već drugi mesec, kako je došlo do opadanja kod tekstilne industrije. Porast je kod 17 grana, a najveći je kod: trgovine, kućne posluge, industrije kože, gume i hemijske.
— Opština beogradska reducinala je 109 opštinskih silužbenika iz Privredno-finansijske direkcije, od kojih su 5i statutni činovnik, 30 honorarni i 19 dnevničari. Dosada je u ovom odelenju bilo zaposleno 450 činovnika. Novih postavljenja izvršiće se samo u visini 40—50% broja otpuštenih.
— Na skupštini Udnužemja inžinjera i arhitekata izmet ie da u našoj zemlji ima oko 150 nezaposlenih inžinjera.
— Ministarski savet odobrio 'je raspodelu mprihoda Dr-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 26.
из МОсловног СВЕТА Zborovi akc. društava: 24 џин. — Каја Нас а. dioničarska tiskara u Osijeku. 26 {iuni, — Binder i Polgar dioničarsko društvo za industriju i frgovinu drvom, Zemun—Zagreb. — Udruženi rudnici i talionice a. d. Zagreb. — Prva hrvatska ivornica metala i kela d. d. Zagreb. — Zemljovjeresijska banka d. d. Zagreb. 21 juni, — „Mluargit pami mlin d. d. iz Subotice. „Munja” tvornica akumulatora d. d. u Zagrebu. — „lIver” d. d. za trgovinu šumskim proizvodima, Zagreb. — Interkontinentale
:d., Zagreb. — Prva hrvatska di-
.i Karo i jelinek, jugoslovensko otpremničko d. d., Zagreb.
28 juti, — Mitrovačka paropila d. 'd. u Sn. Mitrovici. Jugoslovensko a. d. za trgovinu drva, Zagreb. goslovenski Lojd a. d., prije Aftlanska plovidba Ivo Račić a. d. i Jugoslovensko-amerikanska plovidba a: d. u, Splitu, |
3 jul. — „Krimea” produkata u Sušaku.
21 јин. — Vranjska banka u likvidaciji, Vranje.
"Frgovački registar: _
Jugoslovensko d. d. za promet Paramount filmova, upis novoizabranog člana ravnatelistva g. Vasića Velika. — „Zvečevo Novo”, šumska industrija d. d. Zagreb, upis članova ravnateljstva с. g. Hajnshajmera Alireda, Brauna Franje, Berkovića Nikole, Kandela Mavre i Spica Alfeda. — Jugoslovensko 4. а. ŠintL.aver, Zagreb, upis člana ravnatelistva г. Е. С. Barniša. — Livnica i mašinska fabrika „Jug” a. d. u Beogradu, upis promene društvenih pravila. — Francusko društvo rudnika zlata u Peku a, d. u Parizu, filijala u Beogradu, upis promene drušivenih pravila. — Prva hrvatska štedionica, fil. Beograd, upis prokuriste о. Svetislava Radulovića.
d. dd., tvornica vimenih i pamučnih
РАЗНО
— U Bukureštu je otpočelo zasedanje Privrednog savea Male Anfante. Na dnevnom redu su sledeća pitanja: izveštaji nacionalnih privrednih odbora, pitanje daljeg intenzificiranja ekonomskih odnosa i razmene dobara, unapređivanje turizma i saradnja na polju saobraćajnih sretstava.
— Na sednici banjalučke T.-I. komore traženo. je: da se centrala „Šipada” premesfi iz Sarajeva u Banja Luku, da se obnovi rad u fabrici celuloze u Drvaru, da se u Banja Luci otvori filijala Poštanske štedionice, da se ne povećavaju opštinski i banovinski prirezi i da Narodna banka daje veće kredite privrednicima iz Vrbaske banovine.
— Momesar za cene u Nemačkoj zabranio {e upotrebu izraza „najniže reklamne cene”,
— Austrija je donela zakon, kojim se ovlašćuje kancelar da može putem uredbe propisati ograničenje putovanja austrij-
žavnog fonda za javne radove u iznosu od 58,3 mil. din. za skih građana u one zemlje, koje otežavaju putovanja svojih nove javne radove i dovršenije započetih. građana u Austriju. за:
КОЉУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ЈУНА 1935 ГОД.
У стању Народне банке од 15 јуна имамо у активи као најмаркантнију промену, извесно смањење девизног стока у подлози, за 11.17 милиона на 7.2 милиона и повећање златне резерве за непун милион на 1.2404 милиона. Рачувајући са примом од 28.5% укупна подлога је смањена за 131 на 1731.8 милиона док је подлога у злату повећана за 1.2 на 1593.9 милиона, Девизе које не улазе у подлогу такође су опале, за 6.9 на 203.6 милиона, тако да износи сма-
ње вредности свих девиза Oge недеље преко 20 милиона динара. Kona новац показује прилив од 12.7 на 280 милиона,
Менични и ломбардни зајмови су остали готово непромењени и то: на #.510.0 милиона менични к 263 милиона ломбардни.
У пасиви видимо код обавеза по виђењу повећање за 57. на 1.300.5 милиона од чега долази 39 милиона на прилив по жиро-рачунима, који тиме износе 581.6 милисна а