Народно благостање

- 22. Jyam 1935,

- HAPOJIHO BJIAFOĆTAHbE

Страна 405

prvih šest nadničnih razreda sa nadnicom od 8 do 20 din. bilo je u prošloi godini 67% svih osiguranih ženskih. U najnižem nadničnom razredu (ispod 8 din.) bilo je 12.500 ili 7,85%, a u najvišem preko 48 d. 7.000 (4,7%). U nadničnom razredu od 9,6 до 11,7 ап. од svih osiguranih kod Зихога otpadalo је na ženske 60,25%, a od 11,7 do 14 din. 51,05%; još.je velik uđeo ženskih od 8 do 9,6 din. (47, 73%) i 14 do 16,8 dinara (46,43%).

Prosečna obezbeđena nadnica ženskih, isto kao ı ona muških, pokazuje znatne razlike kod pojedinih ureda. Najveća je, kao i kod muških, kod beogradskog (19,49 din. u prošloj godini), zatim kod ureda u severozapadnim krajevima (ljubljanskog, zagrebačkog, sušačkog, karlovačkog), a najmanja kod petrovgradskog — velikobečkerečkog (12,26 din.), zatim subotičkog i tuzlanskog. Razlika između Da i najmanje iznosi 38%.

Ženske su pretežno zaposlene u onim granama, koje ne zahtevaju stručnost i fizičku snagu, te su i nadnice niže. To je u prvom redu kod kućne posluge, zatim kod konfekcije, tekstilne industrije, nekih usluga (frizerskog posla itd.). Tako je n. pr. osigurana nadnica kućne posluge kod Ljublianskog Ouzora iznosila krajem prošle godine 10—11,5 din., a u drusim krajevima ona je još niža.

5. Veliko pomeranie iz viših u niže nadnične razrede

HRarakhteristično je veliko pomeranje osiguranih iz viših u niže nadnične razrede i kod muških i kod ženskih, što nam kod ženskih pokazuju sledeći podaci. Broi osiguranih ženskih kod Suzora po nadničnim razredom (u oktobru):

Nadn, razred 1928 1931 1932 1933 1934 Ш(9,6-11,74) 3.500 14,212 15.468 16,953 18.882 МИ (20-24 а.) 25,680 11.539 10.316 11.321 12.016 1-УГ (6-20 4) 62.519 90,182 80.940 96.048 104.554 I-_VI (u %) 48.2 59,0 65,6 67,1 682 VII-XII{od21-

preko 48 d,) 67.661 62.399 47.507 46.912 48.823 VILI (u 7) 51,3 | 41.0. „344 3200 318

Na osigurane ženske u nadničnim razredima ispod 24 din. otpadalo je u oktobru 1998 god. 48,2%, 1931 god. 59%, a 1934 god. 68,2%. Ovo veliko pomeranje nadnice iz viših u niže nadnične razrede je једna od najvažnijih promena nastalih u periodu privredne depresije.

6. Najveći broj zaposlenih ženskih je star od 20—30 2.

„Radnička zaštita” objavila je donje podatke o broju osiguranih ženskih članova kod Suzora ha dan 30 juna 1933 god. po godinama starosti.

Zaposlenih ženskih ispod 18 godina bilo je 14.031 ili 10,06% svih osiguranih, a muških oko 48 hilj. ili 12, 4%, Najveći broj je bio star od 19 do 32 godine (84. 367 ili 60,08%) ti. u gođinama kad su najsposobnije za rad. Posle 37 godine brže opada udeo ženskih nego muških i preko 57 god. bilo ie svega 2,2 hiliade ili 2,05%.

Karakteristično je da ima svih godina starosti u svim nadničnim razredima. Tako od 10.347 u nadničnom razredu ispod 8 dim. otpada 5.845 ili 56,5% па one do 17 godina, što znači da od oko 43,5% Хепskih sa nadnicom ispod 8 din. otpada na odrasle i to 3.274 na one od 18 do 22 godine starosti. Minimalan је broi onih ispod 18 godina čija nadnica prelazi 20

din., ali ie udeo odraslih radnica u nadničnim razredima između 10 i 24 din. veliki, jer na njih otpada 81.182 ili 56% svih osiguranih.

; ~ о Godine Вгој а | starosti озбигалћ broja и до 13 1,257 0,9 14—15 5.028 3,6 16—17 71.146 5,59 18 6.163 4,42 19—22 33.586 24,0 23—27 ' 31,439 22,2 28—32 19,347 13,88 33—37 12.820 9,2 38—42 · 7,140 5,55 4—47 ~ 5.616 4,02 48—52 3.549 2,54 53 7 2,226 1,58 58—62 1,198 0,86 63—67 588 0,42 68—87 412 0,29 Nepoznato 667 0,48 Ukupno 139.382 100

Prema tome gro osiguranih ženskih je bio star 20 do 30 godina, i sa nadnicom od 10 do 24 din.

7. Zakijučak

Porast zaposlenosti ženskih kod nas nije zaustavljen ni u periodu privredne depresije, čak je poslednje dve godine dostignut maksimum. Takođe je rastao i procentualni udeo ženskih u ukupnom broju zaposlenih, što |e, kao što smo videli, u većoj meri posledica poleta onih privrednih grana koje zaposluju pretežno ženske (tekstilna industrija), a u manjoj meri posledica potiskivanja skuplje muške radne snage (u kancelarijama, berbernicama itd.).

U periodu privredne depresije, najveće opadarije broja zaposlenih pretrpele su od važnijih privrednih grana, one gde je broi zaposlenih ženskih minimalan. Tako je kod visokih gradnji od 1928 do 1934 godine opao broji zaposlenih za 44,6 hilj. (sa 69,5 na 24,7 hiljada), kod drvodeliske industrije od 1931 do 1934 2. za 7,7 hilj. (sa 22,4 na 14,7 hili.), šumsko-pilanske industrije sa 54,2 hili. u 1931 god. na 38,8 hili. a 1933 god. A od grana u kojima je udeo ženskih velik najjače su pogođene industrija duvana, gde je broji zaрозјетић рао за 12,5 ћи). ш 1981 год. па 3,55 ћу]. ш 1934 god. i novčani zavodi i samostalne kancelarije (sa 26,0 na 14,9 hilj.); ali su i kod ove dve grane muški u većem broju ostali bez posla nego ženske. Stoga je i razumljiv znatan porast udela ženskih u ukupnom broju osiguranih (sa 23% u avgustu 1930 god. na 29,95%. u januaru o. Z.).

Kod nas su nadnice vrlo niske, a naročito kod ženskih gde su prosečno za 90% niže nego kod muiških. Kad se posmatra celina onda je u periodu depresije pad nadnice kod ženskih bio nešto manji nego kod muških, ali je pomeranje iz viših nadničnih razreda u niže, kao. što smo videli bilo ogromno i kod ženskih.

Vrlo je mali procenat zaposlenih ženskih preko 97 godina starosti. Prema tome kod nas ı nema pravih profesionalnih radnica. Zaposlenost kod ženskih je prolazna etapa. Većina ПА ženskih su nekvalifikovane radnice sa sela. U koliko se ne uda{u, i povuku u porodični život, опе зе угасаји паас u Selo.