Народно благостање

Страна 428.

— Француско министарство финансија снизило је камате на бонове националне одбране са 4:ј> на 4%.

— Румунски министарски савет дозволио је прим од 30 хиљ. леја на званичну цену злата, која износи 111,1 хиљ. леја по 1 кг. Тиме је створено четврто мерило за одређивање вредности леја и то: постоји званични девизни курс Народне банке, курс леја у трговини који се одређује према ажији од 44% који увозник мора платити за девизе, затим на црној берзи где слободне валуте имају ажио од 75 до 85% и најзад ново-одређени курс према злату са примом од 27,27%.

— Швајцарски министар финансија Мејер изјавио је у парламенту да златно покриће швајцарског франка данас износи 93% према 135% почетком марта. На новчаном тр-= жишту влада затегнутост и повећање интересне стопе. Одлив злата од 700 милиона франака од почетка године претставља без сумње сужавање новчаног тржишта. Влада сада проучава законске мере за сузбијање валутне шпекулације.

— Белгијска влада чини напоре да што пре спрове-_

де контролу банака и да започне са акцијом противу тезауризатора новца и шпекуланата. Противу ових ће се повести судски поступак са мотивацијом да доводе у опасност државни кредит. | ;

— Улози на штедњу у Аустрији у месецу мају смањили су се од 2.268 на 2.259 милиона шилинга. У истом времену прошле године улози на штедњу износили су 2.109 милиона. |

— „Сребрни блок“ у САД. ових дана сакупио је претставнике штампе да им изложи главне линије своје политике према. Министарству финансија. Биће питање о сретствима којима би се министарство приморало да што пре подигне званичну куповину цену сребрног метала и да отпочне са жуповинама на широкој основи. Засада министарство уствари интервенише само у уским границама и његове су куповине исувише мале да би могле осигурати тачну ликвидацију великих шпекулантивних обавеза, које су начињене, предвиђајући да ће министарство откупљивати све веће количине сребра. | — Краљевским декретом одређено је у Италији издавање државних нбвчаница од 5, 10 и 20 лиракоје ће заменити кован новац који је до сада био у оптицају.

= Пошто је не само престао одлив злата из француске, већ се осетио и известан прилив, Француска банка је спустила есконтну. стопу од 6 на 5%. :

Есконтну стопу од 6% Француска банка је врло ретко примењивала. У прошлости она је примењивана за време великих валутних криза 1920, 1924 и 1926 год. још раније, иста ова стопа била је у важности од 1 до 20 августа 1914 год., у јесен 1873, кроз неколико месеци 1870 и 1871 год., за време кризе 1863 и 1864, 1861, 1857 и 1855 год. У моменту стабилизације, у јуну 1928, званична стопа била је 3:/2%. |

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— На основу добијених овлашћења, француска влада одлучила је да пропише смањење за 20% свих личних и материјалних издатака у окружним самоуправама. . Ова мера има да ступи на снагу 1 октобра о, г. Осим тога, влада спрема одлуку о смањењу државне субвенције установама за осигурање радника, с тим да се не могу смањити примања Ha које по закону имају права осигурани радници.

— O року 15 јуна Сједињене Америчке државе примиле су на име ратних дугова свега 165.453 долара и то 'од Финске, док 13 других земаља нису платиле 811,678.329 долара. Све дужничке владе упутиле су америчкој влади ноте у којима уверавају да су неспособне да врше плаћања. У извесним политичким круговима се сматра да ће америчка влада упутити дужничким владама протестне ноте.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

— На дан 31 маја о. г. летећи дуг Немачке износио је 2.800 милиона марака према 2.792 милиона 30 априла,

— BHngleski ministar trgovine Ransimen izvestio, je Donji Dom da je Rumunija, na osnovu englesko-rumunskog sporazuma o dugovima (početkom ove godine), isplatila samo jednu ratu. Rate, koje su dospele 15 maja i 15 juna, nisu još isplaćene. Tim povodom engleska: vlada ie uputila opomenu Rumuniji.

— Kongres SAD usvojio je dopunski budžet, koji predviđa ukupne izdatke u iznosu od 224,478.000 dolara ı to: 64 miliona dolara za razne nove federalne građevine u pojedinim krajevima Sjedinjenih Država; 0.85. miliona. dolara za vojne građevine; 20 miliona dolara za građevine pojedinih ustanova ratne mornarice; 1 milion dolara za pripremanje uvođenja stalne vazduhoplovne službe preko Tihog okeana, između Sjiedinjenih Država i Istočne Azije, itd. Ovaj dopunski budžet upućen je Senatu. Senat je sem toga usvojio mornarički budžet u iznosu od 460 miliona dolara.

— U toku ove godine nemačko ministarstvo finansija nije davalo izveštaje o kretaniu državnih prihoda i rashoda. Tek ovih dana došlo je jedno kratko saopštenje bez komen-= tara i objašnjenja. Po ovom saopštenju deficit do sada iznosi 354 miliona maraka. Vanredni rashodi iznosili su 1702 miliona, a prihodi 1348 mil. maraka — javlja „Prager Prese”.

— Budžetska godina Raiha, koja se završila 31 marta, ima deficit od 474,4 miliona maraka. Ako se ovome deficitu dodadu oni iz ranijih godina, onda se dobija suma od 2.464 miliona maraka.

САОБРАЋАЈ

— Snižene su tarife na :državnim Železnicama. za 25% од Робина do svih stanica istočno, severoistočno i |ugoistočno od Sunje za tesano i piljeno drvo, zatim za oblo drvo na relaciji Prijedor —Dobrljin.

— U Splitu je osmovano ipanobrodarsko društvo „Splitska obalna plovidba”, koje će vršiti obalnu plovidbu na pruzi Split-—-Trogir—Vinišče.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— „Продуктива“ а. д. за извоз житарских производа у Новом Саду, чија главница износи 2 мил. дин. ступиће у ликвидацију, доноси „Југословенски лојд“.

— Између енглеског министарства и саобраћајних друштава склопљен је уговор о финансирању, јавних радова. Министарство финансија основаће друштво, које ће емитовати зајам од 40 мил. фунти са роком од најмање 16 и највише 25 година. Камата још није утврђена, изгледа да ће износити 2:/»5%—23]4. Влада ће гарантовати зајам, па због тога је могућа тако ниска камата. Друштво ће под истим условима, под којим прими зајам, дати га саобраћајним друштвима, 70% зајма добиће лондонски саобраћајни концерн. Уговор између осталог садржи пропис, да се за радове употреби материјал из Велике Британије и то првенствено из пасивних. крајева и да се министарство финансија редовно обавештава о току радова.

— Организација за планирање у С.А. Д. проценила је доходак фармера у 1934, који производе пшеницу, на 380 милиона долара, према 365 у 1933 и према 195 у 1932 гоДини. — Енглеска влада је одбацила ојл орао привредви план, т. 38. „Њу Дил“. Она ће сама израдити план за оживљење привредне делатности и сузбијање незапослености, који ће у току следећих недеља бити предложен парламенту. План обухвата радове на електрификацији, грађењу железница, изграђивању сиромашних градских квартова и петогодишњи план за изграђивање путева.

— Потрошња пива у Немачкој износила је од 1 апр. 1934 до 31 марта 1935 г, 36,8 мил. хл. према 34 мил. у прет-