Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ

_ 29. јуни 1935 | _ ___HAPOJIHO Страна 431 на дан a (05 Блер · 8% Блер 1% Селигман __РОБНО ТРЖИШТЕ

29 јанужра | | GL OV Ja | — 21: -35— пева

20 естуара | 37. = -38: 8 41—тражња Уколико се жетва више ближи утолико на међуна-

28 марта | | 2815 309 4 а. 34——45'ј» _ родном тржишту влада све лабавија тенденција. Цене све

27 априла 32 35 32 95 33 35 3 маја 28 308 28. 30 30325. 8 маја - 29.50—30.25 30. 31.— :20:——тражња · 15 маја 20 —JO.75, 30% Jil || 2050 21 Maja 208/4—311j= 301J—31— | 29—' 19 јуна „29———29.50 29——29.50 3025 јипа 281/2—297ј8 28:/2—30— 30:/:—37' 8 ·

| |

ж =

Ма međunarodnom deviznom tržištu ove nedelje nije bilo većih promena. Odbrana francuskog franka uspela je i to se najbolje vidi iz činjenice da su reporne stope za terminske devize u poslednje vreme znatno popustile i vratile se na već gotovo normirani nivo od pre krize.

'Na ciriškoj Berzi kod deviza u poslednje vreme nije bilo promena, a kursevi su bili sledeći :

311 30 V 5 VI 19. Vi 26 VI

Amsterdam 209.10 209.30 207.40 207.90 207.80 London 15.16 15:21 15.25 15.08 15.09 Milano | 26.38 25.415 25:35. 25225 25209 Berlin 124.05. 124.60 „124.95 12315 12310 Njujork 3111/a 306.625 308.25 3057%/8 3051/8 Pariz 20.38. 20.3775 20.24 20:22 20:235 Prag 12.97. 12.875 12:85, 12.785 12.78 Beograd 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00

Na beogradskoi deviznoj berzi obrt je iznosio ove nedelje 6,35 mil. prema 8,75 mil. u prošloj i 10,8 mil. u pretprošloj nedelji. Znači, dakle, da uprkos tome što ove nedelje

otpada jedan sastanak za naš nedeljni izveštaj, devizni poslovi

pokazuju tendenciju opadanja. To je svakako sezonskog karaktera. Najviše je trgovano u devizi Beč i London — u privatnom kliringu — i to u šilinzima 2,1 mil., a u funtama 1,6 mil. S obzirom na uobičajene obrte u ovim klirinzima treba konstatovati da su oni ove nedelje bili neobično slabi. U grčkim bonovima irgovano je za 460 hilj. din., a sa Peštom obrt je bio 50 hilj., u devizi Pariz trgovano je za 230 hilj., Njujork 160 hilj., Cirih 470 hilj.. Amsterđam 900 hilj. i t. d.

Na pojedinim berzanskim sastancima imamo sledeće kur-– seve u privatnim klirinzima na beogradskoj berzi. Varijacije su bile relativno vrlo slabe :

Bonovi А |» grčke London „Beč „Pešta Madrid ·banke 721: МЕ 23850). | 57486. —__- U | 30% 2 VI 233.75 | 87355), ___ 65. 3750 25 VI | 2320 ел | ___ 6 | 2115 26 VI | 203.75 „87438 | ___ 620. 3775

Na Mom ага от tržištu kod nas аи je. u pogledu kurseva deviza ostala gotovo nepromenjena. Obim poslova veoma je slab, zbog neznatne tražnje i malih ponuda.

Devize se trguju na bazi švajcarskog franka čiji je kurs ove .ne- shy од 1:90 до 2.440 лира према квалитету.

деђје уапгао između 15.45 1 15.50: афпага. · „Amerikanski dolar je trgovan po 41— до 47.30, engleska funta po.243,50. deviza · Pariz po 311 do 31857 italijanska lira po. 3.87.do 3,90 itd.-itd.

више попуштају. "Овакав развој потпуно је у складу са ПОВОЉНИМ игзледима овотодишње жетве. Због увођења државног монопола жита у Канади се о: укида пр минског тржишта. А

„Према досадашњим проценама у „Северној. Америци

; овогодишњи принос“ ће надмашити 1934 годину за 16%. Носледица тога. биће свакако, да ће престати са увозом · ташенице. Ипак се не може очекивати да би се 5! А

могле појавити на светском тржишту као извозник. У Ка нади, међутим, остаће око 100 милиона бушела непродате резерве, које ће бити пренете у следећу кампању. "Пошто су могућности за извоз у С. А. Д. постале минималне, то је знатно компликовало положај Канаде на тржишту me нице, Што се тиче прилика у Европи мора се нагласити да само Румунија очекује близу 50% већи принос него У прошлој години. У Француској се очекује мањи принос и по свој прилици ће бити утрошене све резерве жита из 1934 године. У Италији ће принос бити просечан (у јужним крајевима испод. просечних). У свим осталим земљама принос ће вероватно знатно надмашити резултате из 1934 године. У Русији је стање. врло повољно, те се очекује повећање приноса од 7 до 15%, али с обзиром на повећање потрошње у земљи сматра се да се Русија неће појавити са знатнијим количинама на светском тржишту. Као "повољне чињенице на пласман деловаће врло слаба жетва у Мароку и Кини. Пошто је цена сребра скочила и кинески долар има на светском тржишту већу куповну снагу очекује се да ће Кина више куповати.

У Ротердаму пшеница нотира 3.75 хол. фор. за квинтал, а у Чикагу је пала на 79:/; центи за бушел.

На домаћем тржишту нема никаквих послова, а и понуда је минимална. Због тога су цене у попуштању и номинално нотирају: на Бегеју и у Панчеву 125 дин. на Сави околина Шабац 115, главна пруга 110 дин.

Кукуруз

На светском тржишту кукуруза нема никаквих промена; лабава тенденција влада и даље. У Ротердаму цена је пала на 2.60 хол. фор. за квинтал, а у Чикагу на 81 цент ва бушел.

Домаће тржиште, после обуставе тражње за Италију, опет је у знаку лабаве тенденције. Претпоставља се, да Италија последњим куповинама није подмирила целокупну потребу, па се очекује да би се ускоро понова могла појавити на тржишту. После повлачења Италије цена се понова почела оријентисати према Бечу где нотира 9.209.30 шил. Нуди се по 76.50 дин. на Дунаву и Тиси, ЛИ

нема купаца.

Стока На бечком тржишту свиња 25 ов. мес: на почетку цене су се добро држале, али су пред крај вашара попу"стиле за: 5—6. гроша по килограму. Овиње су попустиле на 1.25—1.42 шил. према квалитету. Говеда (су продата по

<0:80—1.25 шил: према квалитету. |

"На прашком тржишту, услед мањих довоза, била: је чвршћа тенденција и" цене су скочиле за 30 филира појки-

„дограму, те су нотирале 6.20—6.50 кр.

ji Талијанско тржиште говеда је чврсто и цене се кре-

На: домаћем тржишту влада прилично лабава тенденоција и)цене су доста ниске и нотирају: полутовљене; 6"6:50, зреле 6.50—6.75, екстремне оборске 7 дин. кг.