Народно благостање

Страна 444

—- U aprila o. g. umrlo je 238 osiguranih članova kod Suzora od kojih 37% od tuberkuloze pluća. ·

—: Ulozi na štednju kod samoupravnih štedionica u паŠšoj zemlji iznosili su krajem maja o. g. 1,93 milijarde dinara prema 1,92 milijarde krajem januara o. 9.

—- Američkom Ministarstvu finansija je poverljivo naređeno da još pre 1 avgusta završi podizanje novih trezora koji se nalaze u centru raznih vojničkih zgrada u Luisvilu (Kentuki). Ovi trezori su namenjeni da prime naiveći deo Zlatne rezerve Sjedinjenih Država, koja se sada nalazi u Filadelfiji Vašingtonu. Izgleda da vlada želi da premesti svoje stokove zlata iz primorskih gradova u centar zemlje. Novi trezori su tako reći neosvojivi u slučaju rata, jer su udaljeni od putova i železnica, a zaštićeni su i od napada iz vazduha.

— Finansiski odbor francuskog parlamenta usvojio je socijalistički zahtev prema kome od 1 januara 1936 godine pravo proizvodnje i trgovine ratnim materijalom pripada isključivo državi. Vlada je pozvana da u roku od mesec dana izradi predlog o etatiziranju ratne industrije u Francuskoj.

— Pretstavnički dom SAD odbacio je sa 216 prema 146 glasova Ruzveltov zakonski predlog o ukidanju suvišnih hol-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 2811

ding-društava (public utfilities bill). Odluka pretstavničkog doma pretstavlja prema pisanju štampe težak udarac za pretsednikovu politiku. Kako je ovaj predlog od strane senata bio usvojen, on se sada upućuje jednom mešovitom odboru, u koji ulaze pretstavnici oba doma. Pretstavnički dom se ne slaže s tim da vlada dobije pravo da likvidira „suvišna” holdingdruštva, već smatra dovoljnim da se nadzor nad istima poveri Uredu za kontrolu berza. — „Tekstilni vjesnik” donosi da su izgledi za ovogodi-

šnju berbu pamuka u Vardarskoj banovini nepovoljni, jer postoje zalihe od prošle godine. Cena na veliko na beogradskoj

pijaci iznosi 15—16 din. po kgr.

— U Vardagskoj i Zetskoj banovini biće vršeni ogicdi sa gajenjem lana, čije je seme nabavljeno iz Bugarske. |

— „Tekstilni vjesnik” piše: „Kanadska firma Framklin Smit pronašla je nov način vrlo jevtiine izrade finih lanenih tkanina, koje mogu i po ceni uspešno konkurisati pamučnim. Pošto kod nas postoji tendencija za povećanjem upotrebe domaćez industrijskog bilja, pa i lana, to će ovaj novi način izrade eveniualno omogućiti veću i rentabilniju industrijsku upotrebu lana, što bi povolino uticalo na povećanje kulture lana.«

Re SB BE Ba

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30 ЈУНА 1935 ГОД.

У стању Народне банке за ултимо јуна који ја истовремено и ултимо првог полугођа имамо према претходној недељи следеће промене: У подлози је злато у касама порасло за 5.2 на 1.252.7 милиона, док је томе на супрот злато у иностранству спало за 4.3 на 93.1 милиона. Код девизног стока имамо такође смањење, за 4.5 на 18.7 милиона. Рачунајући подлогу са валоризираном вредношћу од 28.5% онда видимо да сна не износи 1364.6 милиона него 1.753.6 милиона (ове недеље мање за 4.8 милиона) од чега је вредност злата у касама 1.609.7 милиона динара.

Код девиза које не улазе у подлогу имамо повећање за 2.9 на 187.05 милиона. КоБван новац је опао за 319 на 269.3 милиона.

Менични зајмови показују ове недеље пораст за 7. на 1.518.3 милиона а зајмови на залоге такође, за 4 на 267.8 милиона. Укупно, зајмови су ове недеље повећани за 11.07 милиона на 1.786.1 милион динара,

У пасиви имамо Код обавеза по виђењу смањење за 124.9 на 1.199.8 милиона и то због одлива по жиро-рачунима наше привреде за 46.9 милиона (после чега је стање жиро-рачуна 558.6 милибснау; разни рачуни смањени су за 75.9 на 6394 милиона, а потраживање државно за 21 на 17 милиона,

Томе на супрот показују обавезе за 14.25 Ha 29355 милиона. Разна пасива редуцирана је ва 18.8 на 3011 милион а разна актива ј= порасла за 10.7 на 387.4 милиона,

Оптицај новчаница показује повећање за 119.2 на 4.473.2 милиона; оптицај и обавезе по виђењу износе укупно 5.673.0 милиона (према прошлој недељи за 5.7 мил. мање) а покриће је 30.91% а у злату у касама 28.37%.

Београдска берза

Упркос летње жеге, курсеви наших државних папира на нашим берзама показују и даље чврсту тенденцију, поред релативно великих обрта. Тако је на пример курс „Ратне штете, после скока у прошлој недељи од 350.— на 364.50 порастао у овој на 374— дакле још један пут за 10 поена.

ОБУВ

са роком повећање.

ТУРА

Стање Народне банке (у милиовима динара),

=> и ЕУ]. 31. XII | 31. XII | 31, ХП 22.VI | 30.VI АКТИВА 1932 | 1933 | 1934 | 1935 1035 Подлога : зл, у касама и на стр.|| :760.8| 17949] 17846] — злато у касама — — 1247,4) 1252,7 злато на страни — — 97,4 93,1 новч, у страној мовети 0.8 0.0 00.3 0.2 0,5 девизе — — — — — 206:5| 111.2 1208 233! 187 Укупно — || 1968,1| 1.906) 1905.5) 1368.4) 1364.6 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 4.9. 545) 1044) 184.0] 187.0 Кован новац: у никлу и сребру— — || 139,9] 239.0| 206.1! 3012) 269.3 Зајмови: | на менице — — — — ||2111.9) 1808.8| 1528.8) 1511.2) 1518.3 на хартије од вредн. — || 3448 2931) 235.1! 263.8| 267.8 Укупно — || 2456 8] 2101.9| 1763.9| 1775.8 1786.1 Хартије од вредности — 154) 11.7 169) 16.8) 19,31 Ранији аванси држави — || 1808.6) 1715.5) 1686.6! 1691.1) 1691.2 Привремени аванси Глав. . Дро, Блатајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| Вредности рез. фонда — || 58.0| 54.9) 1064! 112.3! 126.6 Вредности ост, фондова 7.9 11,7 12.0 12.5 13.2 Непокретности, завод за израду новч, и намештај || 1541] 153.7| 153.5| 159,4! 157.2 Разна актива — — — — 21.6) 115.1) 276,4! 3766) 387.4 ПАСИВА | _ Капитал — — — — — i80.0| 180.0| 180.0) 180.0) 180,0 Резервни фонд — — — || 73.8) 84.3 112.4| 117.3} 131.7 Остали фондови — — — 8.6| 13,7) 20,5) 22.2) 22,8 Новчанице у оптицају — || 4772.7! 4327.1| 4383,9| 43540) 4473,2 Обавезе по виђењу: потраживање Државе — || 13.5| 7.3] 69) 3:81] 17 жиро-рачуни — — — || 3841! 4744) 531.9| 605.5| 558.6 разни рачуни — — — || 299.6| 549.21 327,0| 715.31 639.4 Укупно — || 697.8| 1031.0| 865.8) 1324.7| 1,1998 Обавезе са роком — — || 1459,4! 1106.3| 952,9| 279.2 293.5 Разна пасива — — — —|| 40,3] 222.9) 316.4| 320.0) 301.1 Оптицај и обав. по виђ.||5470.5| 5358.2) 5249,8| 5678.7) 5673.0 Укуп. подл, --- 28:5% прим || — — — |1758.4)1753,6 Злато + 28'5% прим —| — | — — 1603,0 1609,7 укупно покриће — —| — — — |3096 do 3091 % покриће у злату — —| — | — — |2822%|2837%